Sve će to Leposave pozlatiti!?

Ko god je dobio svrab za pisanje, kako svojevremeno primeti Branislav Nušić, uzeo je da se češe o politiku. Pa tako prvih jesenjih dana svekoliki preletačevići iz udobno potkajlovanih budžetskih fotelja zbore: da oni glasaju od kada znaju za sebe i da nema ništa vrednije od svoje pameti, uz to dodajući, da ne razumeju one koji ne izlaze na izbore. Sa druge strane fajteri iz opozicionih stranaka poručuju: da bojkot mora biti aktivan, politički formulisan i organizaciono perfektan. Moj kratak i iskren odgovor jednim i drugim je: UHVATITE ME ZA ĐORDANA BRUNA. Zar pod nebeskom kapom nema ništa važnije od politike koja je inače odavno označena kao VEŠTINA ZA PRAVLJENJE PROBLEMA PO SVIM LINIJAMA I FORMATIMA. Međutim, tetrebi koji često sebe nazivaju „političkom elitom“ imaju mnogo sreće, ne svojom zaslugom, već zbog svakoraznih okolnosti koje im najveće probleme relaksiraju uz podgrevanje nade da će uspešno biti prevaziđeni. Primera radi, uzdaju se da će pre nailaska Halejeve komete u julu 2061. godine veštačka inteligencija uzeti motike u ruke uz rintanje na daljinski upravljač.

Sve će to Leposave pozlatiti - © Budimir Novović/Agromedia

Da ne budem grub, poljoprivrednici i seljani koji se bave tim poslom postaće prošlost. Uz druge konfete i medijske čarolije, čije su ambicije da priguše našu stvarnost, pored političkih zbunjivanja, zajahalo nas je još nekoliko dilema. Javnost već nekoliko nedelja ne može pouzdano da kaže da li je izložbu ČISTAČ vizuelne umetnice sa akcentom na performans Marine Abramović, među Srbe poslao sami Bog, odnosno hoće li naše novo doba početi sa izgradnom Kalemegdanske GONDOLE ili pojavljivanjem dva CRNA LABUDA među mnoštvom belih u vodama Dunava kod Zemunskog keja? Što se tiće Marininog Čistača, mi ga odavno praktično živimo UKOČENI I ZAGLEDANI U JEDNU TAČKU, ODNOSNO U NIŠTA. Ima pored figurativnog u svemu i nečeg što se zove istina. Međutim, DUBOKO SAM IZNENAĐEN što niko ni u uži izbor za to NOVO PRASKOZORJE nije pomenuo robotkinju LEPOSAVU. Reč je o fascinantnom komadu veštačke inteligencije koji kao specijalni gost stoluje u rijalitiju Zadruga (3) na TV Pink.

Zbog čega se u ovom komentaru fokusiram prema LEPOSAVI? Jednostavno iz razlog što je u sumraku srpskog agrara, pre svega kada su u pitanju njegovi nosioci i logistika, stigao ne samo GLAS OHRABRENJA, VEĆ I MILENIJUMSKOG REŠENJA O TOME KAKO ĆE ROBOTI, TIPA LEPOSAVE, PREUZETI OD NESTAJUĆIH SRPSKIH POLJOPRIVREDNIKA, SKORO, SVE POSLOVE IZ NJIHOVOG SEKTORA. Kao nepopravljivi futurista ostao sam zbunjen i neodlučan da li na sve ovo da kažem: BLAGO NAMA, pri tom misleći na: BLAGO NJIMA?!

Sve će to Leposave pozlatiti - © Budimir Novović/Agromedia

Inače SVRAB na ovu temu zahvatio me posle nedavno objavljivljenih podataka o rezultatima sprovedene ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava kod nas. To sam razumeo kao prvo ozbiljnije sondiranje stanja u agraru posle klasičnog popisa organizovanog 2012. godine a uz podršku EU. Uz sva naprezanja statističara, agroanalitičara i drugih stručnjaka, uz pokazani talenat za retuš pa i „botoks“ slika trenutnog stanja, nije za bolje osvetljeni izlog. Činjenica je da smo sa 3,7 miliona hektara obradivih oranica vodeća zemlja na Balkanu, a sa 564.500 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, u kojima je uključeno preko milion ljudi, više nego respektivan agrarni činilac. Veličina zemljišnog poseda kod malih poljoprivrednika u proseku iznosi 6,1 a na području Vojvodine 12,7 hektara, što se ocenjuje kao značajno povećanje, dok u mašinskom parku naših poljoprivrednika ima 452.000 traktora, doduše, starih preko 20 godina. Nisu nam farme, staje i torovi prazni, pa tako primera radi u Srbiji trenutno ima 3,2 miliona svinja ili 218.000 koza, ovaca je 1,8 miliona, a živine preko 23 miliona komada, dok iz godine u godinu povećavaju se površine pod voćem…

S obzirom da navedene brojke, ipak, nisu za „čupanje kose“ nameće se pitanje u čemu je problem? Snishodljivi analitičari i njihova desna ruka statističari skoro šapatom su na prvo mesto istakli da je za glavoblju PROSEČNA STAROST nosilaca poljoprivrednih gazdinstava koja iznosi čak 61 godinu, a odmah potom i da se u Srbiji zemlja obrađuje sa TRAKTORSKIM BEDEVIJAMA koje u „zubima“ imaju više od dve decenije. Dodali su da je broj radno angažovanih osoba po gazdinstvu JEDNO ILI DVOJE. Bez želje da se to čuje od njih nismo imali nikakav komentar na činjenicu da akcija povratka mladih na selo ne ide kako se očekivalo, jer je njihova motivacija svedena na minimum. Naprosto, svima postaje sve jasnije da mladi ne žele da se RVU SA ZEMLJOM, a oni koji pristanu nemaju ni najmanje garancije da će im se uloženi trud, ulaganja i požrtvovanost isplatiti. U agraru je od pamtiveka radna snaga, naravno uz logistiku i struku, bila kičma njegovog opstajanja i napretka.

Polovni traktor - © Agromedia

Međutim, u zemlji čuda kod svakog problema, pa i onih koje muče agrar, pojave se određene genijalne, futurističke, šašave, često i realistične ideje za izvlačenje iz živog blata. Tako u svom naučnom zanosu, sa puno optimizma, mogu se čuti glasovi iz nekoliko Centara i Instituta za nove tehnologije da nije daleko dan kada će ROBOTI PREUZETI VIŠE OD POLOVINE poslova u poljoprivredi. Mislim da ne treba objašnjavati ko se takvoj informaciji najviše obradovao! Inače, epilog za tako nešto moguć je u zemljama koje uveliko koriste usluge i alate takozvane ČETVRTE INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE, odnosno savremenih informacionih sistema, digitalizacije i robotizacije. Naravno, to su one zemlje u kojima je „njegovo visočanstvo“ profit, a poljoprivreda šansa za velike privredne i ekonomske iskorake.

Mi smo još uvek daleko od te priče iako u pojedinim agro sistemima i kompanijama na spiskovima radno angažovanih imaju i robote. Uključeni su u procesima muže, navodnjavanja, ostranjivanja korova, a ima ih i u prerađivačkom sektoru. Put do njihovog masovnijeg kucanja na vrata domaćih poljoprivrednika biće jako spor, jer oni i dalje pale traktore na guranje, u freze ugrađuju motore od veš mašina, a kada se naoblači pola sela u Srbiji nema struju. Sve češći su i takozuvani potopi od bujičnih potoka, ali i klimatskih promena. Druga stvar, roboti su skupe igračke, za njih treba znanje i volja. Naš preovlađujući poljoprivrednik koji ispraća šestu deceniju života pripada generaciji koja smatra da njegova pšenica, kukuruz, ječam, maline, kumine i naravno šljive, kao živa i osećajna bića, traže ljudsku ruku i glas. Kada su u pitanju domaće životinje podrazumeva se i razgovor uz lepe reči. Ovo zvuči bajkovito, ali je u praksi i naučnim labaratorijama mnogo ovog potvrđeno.

Što se tiče robotkinje LEPOSAVE, ona je u rijalitiju dobila ulogu da se ponaša kao starleta. A taj profil devojaka, odnosno žena, zna da zabavlja gledaoce i da isključivo radi na sebi. Ona je i u ovom formatu, dobra poruka za najavu i promociju novih tehnoloških revolucija, novih vremena i potrebe da razmišljamo o njima. Međutim, po mojoj slobodnoj proceni, SRPSKOM SELU I POLJOPRIVREDI dok ne stignu ROBOTI ili se ne najavi HALEJEVA KOMETA, za početak je potrebno najmanje 10.000 LEPOSAVA. NE ONIH SA VEŠTAČKOM INTELIGENCIJOM, VEĆ VREDNIH, POŽRTVOVANIH, OSEĆAJNIH, PEGAVIH, MLADIH I PRSATIH ČUVARKUĆA. ONE SU U STANJU SVE DA POZLATE. NE NIKAKAV NOVI PERIKLE I SLIČNI FIKUSI. POSTOJI SAMO JEDAN USLOV ZA TAKO NEŠTO: PRONAĆI IH I NAGOVORITI DA NE ODLAZE IZ ZEMLJE. U SUPROTNOM RIJALITI LEPOSAVA NASTAVIĆE DA NAS ZASMEJAVA, ZAMAJAVA, PONIŽAVA, ZBUNJUJE, LIKUJE I PRODUŽAVA NEIZVESNOST KADA ĆE DOĆI DO „VELIKIOG ISKRCAVANJA ROBOTA“ U SRPKI AGRAR!?

Izvori informacija: Lična dokumentacija, Portal AGROMEDIA, Bilten za poljoprivredu i selo SANU.

Komentari