Prolećni mraz na čaju kod guvernerke

Strah od mraza © Budimir Budo Novović

Pravo je iznenađenje što pojedine osiguravajuće kuće nisu ponudile domaćim poljoprivrednicima, odnosno voćarima prodaju polisa za zaštitu od mraza u vremenskom periodu od jula do avgusta meseca. Onda kada i vrane zevaju od velikih vrućina. Rizik bi time od ove vremenske nezgode sveli ispod nule, što praktično znači da bi već sada mogli da broje sopstvenu dobit.

Ipak, velikodušni osiguravači nisu hteli da odu tako daleko, već su samo doskorašnji rok od 1. marta pomerili na 4. april. Dakle, za mesec dana kasnije, čime su realno gledano značajno smanjili isplatu eventualne štete od prvih „ljutih“ mrazeva koji znaju da budu pogubni za brojne voćne kulture. Pre svega za rano koštunjavo voće kao što su kajsije i breske, ali i maline, kupine, višnje, trešnje…

Mraz pomeren za Dan studenata

Što se tiče voćara, odnosno poljoprivrednika njihova šteta malo koga zanima. Od njih se očekuje da rade, ulažu, kupuju i trpe svakorazna obećanja, obmane i kombinacije. Ostalo im je i da porazmisle zbog čega je novi rok za osiguranje od mraza pomeren za Dan studenata. Da li je u pitanju kakva „dimna“ bomba ili novi „index“, odnosno standard u ovom poslu?!

Bez gledanja u Roskinu čarobnu kuglu iz Asocijacije proizvođača malina i kupina prepoznali su pomenutu „inovaciju“ osiguravača i iskazali svoje nezadovoljstvo. Ocenili su je kao besmislenu, tendencioznu i uvredljivu za sve voćare koji su upravo zbog ove „zvrčke“, drastično smanjili kupovinu polisa.

Zbog toga su najpre uputili žalbu resornom Ministarstvu za poljoprivredu koje je preporučilo osiguravajućim kućama da nema valjanih razloga za promenu uslova na polisama i da odustanu od najavljene korekcije. Međutim, kod nas je sudbina svih preporuka i saveta dobro poznata. Uđu na jedno, a izađu na drugo uho.

Čekaju prijem kod guvernerke

Nova, moguće je i poslednja adresa od koje će Asocijacija voćara tražiti da osiguravači „povuku“ ručnu je Narodna banka Srbije. Naime, ova centralna finansijska institucija je zadužena za nadzor njihovog rada i neku vrstu „disciplinovanja“.

Čelnici Asocijacije kažu da će tražiti da ih u svoj kabinet primi lično guvernerka Jorgovanka Tabaković, kojoj će preneti svoj problem sa jednim brojem osiguravajućih kuća, za koje tvrde, da preteruju u svojoj sebičnosti pa i bahatosti.

Iako je prodaja polisa, makar se radilo i o osiguranju od iznenadnog napada štucanja, stvar poslovne politike svake kompanije i organizacije, u slučaju sa osiguranjem od prvih mrazeva izgubljena je svaka mera. Što je najgore i osećaj da su poljoprivrednici i osiguravači partneri u poslu i da, kada su u pitanju rizici, treba podjednako obe strane da postave leđa.

Država preklinje, osiguravači vuku za nos

Pomenuto nadmudrivanje i neočekivano „puštanje s lanca“ prolećnog mraza, dešava se u periodu kada država vodi ozbiljnu kampanju i izdvaja značajna sredstva za subvencionisanje osiguranja u poljoprivredi. Tako su pre dve godine podsticaji poljoprivrednicima u najugroženijim područjima Srbije, povećani sa 40 na čak 75 odsto.

U prošloj godini subvencije za osiguranje isplaćene su na račune 27.000 zahteva poljoprivrednika što je koštalo državnu kasu skoro jednu milijardu dinara. Bez obzira na tehnološka unapređenja zaštite poljoprivrednih useva, posle ogromnih problema koje su ovom sektoru nanosili: mraz, grad, olujni vetrovi, požari, poplave ili dugotrajne suše, država i resorno Ministarstvo bukvano preklinju poljoprivrednike da u svojim godišnjim bilansima uvek ukalkulišu i osiguranje.

Oni koji bi trebali tome da se raduju, pre svega zbog sopstvenog interesa, i paore i državu vuku za nos.

Zbog svih okolnosti mi i dalje po ovom pitanju imamo lošu situaciju. Naprosto, kao da osiguranje useva i objekata od nevremena i već uveliko prisutnih klimatskih promena naprosto ignorišemo. Podaci govore da Srbija osigurava tek 12 odsto obradivih poljoprivrednih površina. U zemljama EU taj procenat je iznad 50 odsto.

Indolentni i spori

Međutim, poljoprivrednici uz rani mraz imaju primedbe i na druga ponašanja osiguravača kada su u pitanju posledice, odnosno štete od drugih oblika nevremena i stihija. Kažu da su spori, odnosno indolentni kada treba izaći na teren i registrovati visinu štete.

Tako agenti u lister odelima, često, umesto predviđenog krajnjeg roka od pet dana na lice mesta „debelo“ kasne i time relativizuju realnu sliku stanja, jer domaćini najčešće kroz neku vrstu prve pomoći, popravljaju opšti utisak, što osiguravači koriste za umanjivanje štete…

Kada smo kod štete, u prošloj godini samo mraz je „obrao“ ranog voća, ponajviše kajsija i breskvi, za vrednost od blizu 50 miliona evra. Za tu sumu je zapravo „uštinut“ naš izvoz a u bukvalnom smislu reči finansijski „nokautirani“ brojni voćari.

Oni očekuju da će se „posle čaja“ u kabinetu guvernerke Narodne banke Srbije uozbiljiti situacija u ovoj bitnoj logističkoj oblasti za poljoprivrednike. Odnosno, da će svaka bahatost i samovolja osiguravača biti kažnjavana. Sve do oduzimanja licenci.

Nisu naši poljoprivrednici neobavešteni, da su u boljem finasijskom stanju oni bi za poslove osiguranja angažovali brokere, odnosno posrednike. Time bi izbegli nastavak sluđivanja i „doktoriranja“ na temu i varijacije rizika i upravljanja sa istim. Dok se situacija ne promeni ne žele da im niko tovari samar na leđa, da ih ponižava i vređa.

Bilbord

Hiljadu puta sam ponovio da svaki đavo i nevolja trče na domaće poljoprivrednike. Njihovo trpilo je zadivljujuće veliko, tolerantno i pomirljivo za vreme prepuno nervoze, nerazumevanja, podvala i besciljne žurbe.

U jednom leskovačkom selu pored autoputa drugom polovinom prošle godine mnogi prolaznici mogli su da zapaze neobičan bilbord. Zapravo, to je bila poruka ispisana na jednom od brojnih plastenika. „Mole se zainteresovani da uberu paradajza koliko im treba. Cena 10 dinara. Ko nema pare 200 kilograma dzabe“.

Oni koji su napisali ovaj tekst nisu zbog ponižavajućih cena izašli na autoput, da u znak nezadovoljstva ometaju saobraćaj. Svesni su, još od prvog dana, da su se opredelili za težak i mukotrpan rad poljoprivrednika koji je pun nepredvidivih situacija i rizika. Sve od epidemija, finasijskih kriza, ratova do klimatskih promena. Ipak, što bi rekao veliki Jovan Dučić, najteže im pada onaj rizik: „na koji neće ni muva da sleti“!

Komentari