Imamo uže fali nam samo june

Glavni protagonista jedne lucidne televizijske reklame rekao bi: DA SE MENE PITA SVI BI SE U SRBIJI BAVILI POLJOPRIVREDOM. Takvu poruku u potpunosti razumem, jer pored brojnih ugovora i podignutih rampi za izvoz naših poljopivrednih proizvoda kako na tržištima u okruženju, odnosno bivšim jugoslovenskim republikama, Evropskoj uniji, velikoj Rusiji, još većoj Kini, Turskoj, nedavno je potpisan i sporazum o trgovinskoj razmeni sa zemljama mnogoljudne i dobrostojeće EVROAZIJSKE UNIJE. Da bi na te velike bazare makar i sa „uzorcima“ naših najboljih proizvoda bili prisutni onda bi skoro SVI u Srbiji trebali da se uključe u sektor agrara i proizvodnje hrane. Naravno, izbrukati se nije nikakva teškoća niti umeće, ali propuštati dobre prilike ne samo u poslu, već i u životu je veliki i nenadoknadiv gubitak.

Imamo uže fali nam samo june - © Agromedia

Krajem prošlog meseca potpisan je u Moskvi sporazum o trgovinskoj razmeni s’ EVROAZIJSKOM UNIJOM (EAEU) u čijem sastavu su pored Rusije, Belorusija, Jermenija, Kazahstan i Kirgizija. Reč je o tržištu sa preko 180 miliona stanovnika, odnosno sa BDP koji je skoro dva biliona američkih dolara. Članstvom u toj ekonomskoj zajednici, kazali su naši zvaničnici, stvoreni su dodatini povoljni uslovi za slobodnu trgovinu pri tom odbacujući sve komentare na račun toga da u svemu ima politike i njoj sličnih disciplina. Prošle godine sa pet zemalja članica EAEU ostvarena je robna razmena od 3,4 milijarde dolara od kojih je uvozna pozicija iznosila 2,3 milijarde i u najvećoj meri se odnosila na kupovinu energenata. Iako se sporazum odnosi na razmenu najrazličitijih roba u svakoj prilici je naglašavano da je ovo DODATNA ŠANSA ZA SRPSKU POLJOPRIVREDU.

Imamo uže fali nam samo june - © Pixabay

Ove krupne, optimistične i motivišuće poruke, još dok se nije osušilo mastilo na sporazumu, našle su se u senci dopremljene mega-skalamerije poznatije kao S-400 radi „korziranja“ na jednoj zajedničkoj vojnoj vežbi sa pripadnicima vojske Rusije. Rekao sam skalamerija, jer je nesporno utvrđeno da S-400 nije, kako su u početku mnogi mislili, novi hibrid kukuruza niti konstrukcija kakvog savremenog silosa za skladištenje žita i sličnih ratarskih kultura. U pitanju je oružje o kojem imam najgore mišljenje, pa makar, se radilo i o dečjem plastičnom pištolju koji se puni vodom.

Međutim, i pored pomenutog „čudovišta“, kako je sistem krstio najveći broj medija, EHO SPORAZUMA nije u potpunosti ugušen kako od predstavnika stručne javnosti tako i „ushićenih“ državnih činovnika koji su zaduženi za trgovinu i poljoprivredu. Agroekonomisti i ekonomski analitičari, uz pozdravljanje otvaranja svakog novog tržišta, iskazali su neskrivenu sumnju, pa i strah, da li naša poljoprivredna proizvoidnja na postojećem nivou ima kapacitete da stigne na sve ČETIRI STRANE SVETA. Sa određenim proizvodima kao što su voće, pre svih malina, kupina, jabuka i šljiva, kao i nekoliko ratarskih kultura na čelu sa kukuruzom, izvozna ponuda može da bude zadovoljavajuća. Sve ostalo je pod znakom pitanja ili najčešće zavisi od toga kakva će po rodnosti biti godina, odnosno sezona. Tačnije, koliki „danak“ je uzela suša, poplave, mraz, grad i druge vremenske nepogode.

Imamo uže fali nam samo june - © Pixabay

Najave da će sporazumom sa EAEU omogućiti neograničen plasman kozjeg i ovčjeg sira, voćnih rakija i neizbežnih jabuka najobičniji su trgovački MEZETLUK da uz sve ovo nisu pridodate hulahopke, automobilske gume, duvan i još jedan broj roba. Sa sirevima ne možemo da opslužimo kako treba ni domaće potrebe, a jedino što imamo to su kvalitetne voćne rakije, jer već duže vreme naši proizvođači zbog niskih otkupnih cena voće trpaju u rakijske kazane. Na ovogodišnjem sajmu u Novom Sadu sreo sam proizvođača rakija koji je na lageru imao preko 20 hiljada litara, jer naprosto zbog nelojalne konkurencije nije mogao da je plasira ni na domaćem tržištu niti, zbog ograničenih kvota, u izvozu. Uveravao me da ima veliki broj vlasnika destilerija koji takođe imaju velike zalihe i jedan ovakav „levak“ mnogo će im značiti. Posle duže vremena i srpske rakije su su dočekale svojih „pet minuta“. Uz sve ovo moram dodati i podatak da je Srbija uvoznik alhoholnih pića za šta je u prošloj godini izdvojeno 15,5 miliona evra.

Imamo uže fali nam samo june - © Agromedia

Šansa za izvoz svinjskog mesa u Kinu i govedine u Tursku i dalje lebdi u vazduhu. Imam utisak da su ti veliki poslovi nerealno procenjeni, pa tako jedan broj analitičara smatra da se ne smemo ZALETATI NITI SKAKATI pre nego što kažemo „hop“. Kao primer naveden je neuspeo izvoz mesa u Kinu, jer su naše trenutne količine, kako kažu analitičari, tek tolike da sa njima ne možemo snadbeti ni pola ulice u gradu osrednje veličine u toj zemlji. Zapelo je i sa govedinom, a procene o tome kako je u 600.000 registrovanih gazdinstava dovoljno da utove samo po jedno june pa da imamo respektivnu količninu su naprosto PRIČE ZA PREDŠKOLSKI UZRAST. Iskusni stočari-tovljači kažu ako u objektu, odnosno turnusu nemaju 100 do 150 grla onda rade na sopstvenu štetu. Tovilišta sa tolikom brojem grla kod nas ima, ali još uvek JAKO MALO bez obzira na povećane subvencije i zagarantovan otkup. Po ovom pitanju možemo najslikovitije opisati situaciju uz pomoć one narodne izreke: IMAMO UŽE, FALI NAM SAMO JUNE.

Imamo uže fali nam samo june - © Agromedia

U svim govorima o novim tržištima i sporazumima ne može se prenebregnuti naš izvoz od blizu 14 milijardi dolara u zemljama EVROPSKE UNIJE gde su među plasiranim robama u značajnom procentu one iz sektora poljoprivrede. Bukvalno ako želimo da poljoprivredu još bolje pozicioniramo na listi izvoznika potrebno je da se kući naprave krupni, čak, NJU DILOVSKI zahvati. Da se preko UVEĆANOG AGRARNOG BUDŽETA još više podstakne proizvodnja onoga što je najbolje u našem agraru, da se subvencije bitno povećaju, počne agresivnije sa primenom savremenih tehnologija i učini sve da se očuva i podmladi naš ruralni prostor. Zaustavi odlazak sa imanja i seoskih domaćinstava kojih je po trenutnim podacima čak 150.000 prazno. I na kraju, bolje reći početku, da se proizvodnja hrane učini izazovnim i poslom u kojem se može dobro zarađivati, bez opstrukcija države i svakoraznih uvoznih lobija i interesnih grupacija.

Ovo poslednje me jako plaši, jer nedavni primer kada je predsednik države krenuo da vidi šta to rade stanovnici jednog dela Srema od Šida prema Fruškoj gori, SAMO NA JEDNOJ NJIVI je video poljoprivrednika na traktoru. Sejao je pšenicu. Zaustavio se da ga pozdravi i pita šta država može da uradi za njega. Poljoprivrednik ga je zamolio da se ažurira isplata subvencija za setvu. I taj problem će, obećao je, biti rešen. Ono što u svemu brine je kadar da na TOLIKIM OSTACIMA NEKADAŠNJEG PANONSKOG MORA SRETNETE JEDNOG RATARA. To se sve događa kada u isto vreme uspešno privodimo kraju i pregovore o otvaranju NOVIH TRŽIŠTA u Singapuru, Izraelu, Egiptu i još nekim dalekim zemljama. Ako su to već uspeli Valjevski „duvan čvarci“ onda nema razloga da za naše ostale poljoprivredne proizvode ne budu dostupne i pijace na Aljasci, Australiji i Novom Zelandu.

Imamo uže fali nam samo june - © Agromedia

Dakle, ako želimo da iskoristimo sve prednosti tolikog broja tržišta nema nam druge već da SVI ZAVRNEMO RUKAVE i uključimo se u proizvodnju hrane. Imamo dovoljno zemlje, vode, odličnu klimu i, još uvek, čistog vazduha. Pouzdano znam da od takve želje nema ništa, već naprotiv da će se i postojeći broj, nešto preko milion ljudi koji se direktno i indirektno bavi poljoprivredom, iz godine u godinu smanjivati. Od ove godine ponovo smo kao sezonce angažovali veći broj radnika iz zemalja u okruženju, a razmatra se mogućnost da se u povremenim poslovima u agraru uključuju i azilanti. Primer šta nam u poljoprivredi valja raditi već pune dve godine na najbolji način daje Milan Krkobabić sa svojim timom u akciji obnove srpskih zadruga. Međutim, i to je „ubod komarca“ u odnosu na potrebne iskorake u sektoru stočarstva, prerađivačkih kapaciteta, ukrupnjavanja poseda i takozvane reonizacije.

TRGOVINSKI SPORAZUMI NISU SAMO BROJ, VEĆ MOĆAN ALAT I ŠANSA DA SE NEVIDLJIVO UČINI VIDLJIVIM. DA SMO POŠTOVALI VELIKU FABRIKU POD VEDRIM NEBOM, NJENE PORUKE, POTREBE, SUGESTIJE I MOLBE ODAVNO BI SUFICIT OD IZVOZA DOMAĆEG AGRARA UMESTO 1,7 BIO 5 PA I SVIH 10 MILIJARDI DOLARA. BOJIM SE DA ĆE NAM I IZ NAJNOVIJIH VRŠA ISKLIZNUTI SITNA I KRUPNA RIBA. VOLEO BIH DA SE VARAM!?

Komentari