Hvala malinari, video sam Tutin

Kako svaki problem ima rok trajanja tako treba očekivati i kraj nevoljama koje prate proizvođače najprofitabilnije domaće voćke – maline. Jedino, ako neki genijalci ne misle, da treba da se okrenemo gajenju CIBETKI, životinja sličnih mungosu u čijem izmetu se nalaze zrna najskuplje kafe na svetu. Prođe jun još uvek nema abera o PKB-u…

Sezonski rad u malini - © Pixabay

IMA PRAVDE. Sve one koji nasrću ili hoće da biju poljoprivrednike stiže kazna. Prilikom protesta malinara koji su zbog niskih otkupnih cena početkom juna blokirali magistralni put od Prijepolja prema Crnoj Gori, radili su pendreci koji su bili u rukama tamošnjih saobraćajnih policajaca. To se krilo ili predstavljalo kao obična GURKA. Pre koji dan svi mediji javiše da je u Kikindi uhapšeno čak 11 saobraćajaca zbog postojanja osnova sumnje da su počinili krivično delo primanja mita. Za takozvano GLEDANJE KROZ PRSTE, uzimali su novac od vozača, pa čak i suvozača. Malinarima je ove godine, najverovatnije, izmakla očekivana otkupna cena, ali i pored toga traba da znaju da su prilikom trodnevne blokade učinili veliko delo za značajan broj građana Srbije. Među njima bejah i ja, jer sam zajedno sa mnozinom putnika u autobusu preusmerenom na alternativni pravac prvi put video varoš TUTIN na obroncima Pešterske visoravni. Uverio sam se da se on ne nalazi bogu iza nogu, izgubljena i nakraj sveta, već u jednom od najlepših krajolika naše zemlje.

Granični prelaz Mehov krš u praskozorju izgledao je nestvarno kao da je naš autobus neko spustio u čuveni kanjon Kolorada. Uočio sam da su u tutinskom kraju i psi prilagođeni ambijentu i okruženju. Iako umiljato mašu repom veličinom i stasom ni malo ne zaostaju za svojim ljutim protivnicima, vukovima. Tamo gde ima ovih zveri ima i stada sa kojima naša država i izvoznici prave ozbiljne planove. Uverio sam se da to čine s razlogom, ali treba hitrije sa želja da pređu na dela.

 

Ovce na paši - © Budimir Novović

 

Da se još malo vratimo na, skoro zaboravljeni, protest malinara koji je značajno razdrmao javnost, i uključio u ovaj problem brojne državne i inspekcijske službe, pa čak, i najznačajnije državne funkcionere. Pored određenih kontrola kao i najava da će ubuduće biti zabranjen svaki uvoz maline radi reeksporta ključna poruka, bolje reći pouka, je da se proizvođači i otkupljivači, odnosno izvoznici i pored ugovornih odnosa moraju uvažavati kao najbliži rod. Da zapravo jednih bez drugih nema. Istovremeno država je i dalje gunđala sebi u bradu princip (lese fera) svog nemešanja u bilo čije poslovanje hoteći da demonstira potpuno zagovaranje tržišnog ponašanja. Drugi pametnjakovići su uporno ćutali, plašeči se, da se nekom ne zamere tako da se u jednom momentu stekao utisak da bi najbolje bilo, ako sa malinama imamo problem, da pređemo na gajenje CIBETKI životinja sličnih mungosu iz čijeg izmeta bi ćemerili zrna najskuplje kafe na svetu.

Međutim, kako svaki problem i budalaština imaju rok trajanja, tako treba očekivati da pomenuta mangupska euforija uskoro prođe. Malina je srpski brend i treba se okaniti svih oblika šarlatanstva koje mogu da joj naškode. Za glavu se ovih dana hvataju i proizvođači višanja čija otkupna cena ne prelazi 30 dinara. Oni poručuju da neće na ulicu, već čekaju jesen da sa budacima raskrste sa ovom vočkom gde je Srbija po njenoj proizvodnji velesila, odnosno među osam zemalja u svetu. Bolji su od svih fudbalskih selekcija, ali kakva vajda.

Mladi malinari iz valjevskog kraja na 50.jubilarnoj manifestaciji u Brankovini - © Budimir Novović

Ako je za utehu ni voćari iz Slovenije s početkom ovog leta nisu prošli bolje od domaćih. Naime, zbog nedostatka sezonskih radnika, ali i odbijanja tamošnje omladine da zavrne rukave, berbu trešanja pokušali su da iznesu najstariji građani, odnosno poljoprivrednici koje je to skupo koštalo. Zbog nedovoljne kondicije i vitalnosti da se pentraju po krhkim granama vočaka više desetina njih je imalo teške padove tako da su u jednom momentu popunili sve krevete na odelenjima tamošnjih ortopdskih klinika i bolnica. Naši voćari na sreću nisu imali takvih problema. Njih je bolelo po DŽEPU.

Sezonski radnici, ne samo u građevinarstvu i turizmu, već i poljoprivredi postaju jedno od gorućih pitanja i skoro nerešiva enigma. Teško se nalaze, a tamo gde se pojave postavljaju svoje uslove. Inače, ta stavka značajno pogađa i malinare jer u vreme kampanje, koja traje najmanje mesec dana, vlasniku malinjaka površine od jednog hektara potrebno je od 10 do 20 radnika-berača. Uz dnevnicu od 2.500 dinara, dva obroka i smeštaj cifra se penje na blizu 4.000 dinara po radniku što je u ukupnoj kalkulaciji NOĆNA MORA za svakog vlasnika malinjaka. Podsećamo pred početak ovogodišnje berbe u mnogim medijima pojavio se poziv za potrebu sezonskih radnika u Slovačkoj odakle su tražili berače voća iz Srbije, Crnje Gore i BiH. Za desetočasovno radno vreme, obezbeđen smeštaj i ishranu, navedeno je u pozivu, svaki radnik ima priliku da mesečno zaradi i do 1.300 evra, odnosno pet puta više nego u sopstvenoj državi. I iz crnogorskih Plantaža imaju stalno otvoren prijem sezonskih radnika na berbi grožđa uz mogućnost zarade i preko 600 evra mesečno. Zainteresovanih je jako malo. Dakle, stigla je veoma brzo procena da će za koju godinu u Srbiji i njenom okruženju jedan od najvećih problema biti NEDOSTATAK RADNE SNAGE. Sezonci to nedvosmisleno potvrđuju.

Ilustracija: Sezonski rad - © Pixabay

Jul je mesec, a i dalje je nastavljeno STUDIRANJE u vezi budućnosti Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB). Od obećanja da će do kraja juna biti poznato ko je novi vlasnik, odnosno strateški partner ovog kombinata još uvek nema ništa. U međuvremenu ni glasa nismo čuli iz uprave grada Beograda čiji je ovo istinski mega-špajz, a iz resornog Ministarstva za poljoprivredu još pre nekoliko meseci su dreknuli, ne znam koga da uplaše, kako DRŽAVA NEMA 100 miliona evra za preuzimanje BELE KUĆE srpskog agrara.

Procenjena vrednost PKB je 154 miliona evra. Bojim se da ALE, još nedovršene tranzicije, ne progutaju i ovaj AGRO BISER!?

Izvori informacija:  Lična dokumentacija, portal AGROMEDIA, bilten za poljoprivredu i selo SANU.

Komentari