Državna bušotina ponovo proradila

Poljopirivreda je, zaista, SIZIFOVSKI posao. I pored brojnih problema, smetnji, sporosti, neodlučnosti, obećanja bez pokrića pa i ponižavanja oni koji su se opredelili za ovu privrednu granu NE PRISTAJU da kamen ostane DOLE. Bez prestanka ga podižu i guraju ka VRHU dok se on uporno opire, otima i vraća na početnu crtu. Logično bi bilo da posle izvesnog vremena neko od njih dvoje popusti. Od hladne i beosećajne kamene STENE tako nešto je teško očekivati, ali siguran sam, ni poljoprivrednici neće odustati da se bore i žrtvuju. Sve dok ih bude bilo.

Subvencije za gorivo - © Agromedia 

Ovo neprestano ćeranje već je postalo pravilo, ali i neka vrsta noćne more u domaćem agraru. U poslednjem trenutku od takvih izazova izvukao se takozvani „zeleni dizel“, jer je posle tri godine zavrtanja slavina PONOVO PRORADILA DRŽAVNA BUŠOTINA sa regresiranim gorivom za potrebe srpskih ratara, farmera, voićara, povrtara i ostalih proizvođača hrane.

Uz dosta dugo traganje za najboljim modelom, bolje reći računicom, najavljeno je, jer Vlada Srbije još to nije potvrdila, da poljoprivrednici za 60 litara po hektaru mogu računati na regres, odnosno subvenciju od 20 dinara po litru. Maksimum zemljišta za regresirano gorivo je 20 hektara. Podnošenje zahteva trajaće od 1.marta do 30. aprila ove godine, a kako je obećano, u najkraćem roku nakon prijave, pominje se pet dana, biće izvršena isplata subvencije.

Nije ništa za BACANJE pa ni pomenutih 20 dinara po litri, jer primera radi, ko obrađuje 10 hektara može računati na uštedu od 12.000 dinara. Ovo je iznos u visini napojenice na nekom od beogradskih splavova ili „viđenijih“ noćnih klubova što, ruku na srce, nema nikakve veze sa poljoprivredom.

Jasno je da živimo u vremenu u kojim dominiraju i uspostavljaju vrednosne standarde svakorazni pangazijusi, neradnici, prodavci magle, prevaranti, kontraverzni biznismeni, poganci, rijaliti bratija kao i nezaobilazni stranački naturščioci koje ne interesuju bilo čiji regresi, već lični bonusi sa bestidno visokim platama kao što je bila oterane direktorke u Institutu „Vinča“.

 Subvencije za gorivo - © Pixabay

I pored brojnih drugih primera rasipničkih arčenja budzetskih para, država, odnosno resorno Ministarstvo TRAŽI OD POLJOPRIVREDNIKA APLAUZ na otvorenoj sceni za pomenuti regres.U prilog toj velikodušnosti podsećaju da je država u tu svrhu izdvojila ČAK dve milijarde dinara. Nikome od njih ne pada na pamet da , makar, i nešto tišim glasom dodaju da poljoprivrednici za kupljeno gorivo tokom jedne godine po osnovu akciza u budzet unesu preko sedam milijardi dinara.To je najednostavnije rečeno tri puta više od pomenute subvencije.

Niko od poljoprivrednika ne podcenuje izdvojenu sumu za regresiranje „zelenog dizela“ iako su očekivali da odobrena količina po hektaru bude 100 litara a subvencija 25 dinara.Veliki broj gazdinstava obrađuje višestruko veće površine od limitiranog maksimuma (20 hektara) tako da oni neće imati neke bitnije koristi.

Međutim, provladini agroanalitičari izvode i „paralelnu“ računicu dodajući na regresirano gorivo i 4.000 dinara „redovnih“ subvencija po hektaru pa tako ko obrađuje 20 hektara,ističu, dobiće novčanu podršku od 104.000 dinara. Zvuči kao otkrivanje tople vode, ali ovom i svakom drugom prilikom treba naglašavati da bez adekvatnih posticaja, regresa i povoljnih kreditnih linija u poljoprivredi je jako teško ostvariti dobar prinos i zadovoljavajući kvalitet.

Subvencije za gorivo - © Pixabay 

To praktično znači da regresi za obradu zemlje, semenski materijal i mineralna đubriva, nebi smeli biti ničija MILOSTINJA, DOBRA SITUACVIJA U DRŽAVNOJ KASI ili PREDIZBORNI POKLON PAKET, već ustaljena praksa i potreba da bi se naši poljoprivredni proizvođači što uspešnije pozicionirali kako na domaćem tako i inostranim tržištima. Da bi nešto zaradili i time ojačali svoju motivaciju za nastavljanje posla.Na kraju i povećalo učešće poljoprivrede u PDP koje decenijama „kruži“ oko dva procenta. Za jednu pretežno agrarnu zemlju to je ne samo skromno, već jako malo.

Realno bi bilo očekivati da već naredne ili neke od sledećih godina količine regresiranog goriva za poljoprivrednike budu znatno uvećane. Poređenja radi u Republici Srpskoj po hektaru se subvencioniše 120 litara dizela a u Hrvatskoj 150 litara…

Bez obzira što se u tim sredinama obrađuju znatno manje površine u odnosu na naših 1,6 miliona hektara, izneti podaci imaju poruku da u proljoprivredi nije dobra niti poželjna bilo kakva SKROMNOST I ŠKRTARENJE.Svako stezanje kaiša je ustvari takozvana SKUPA ŠTEDNJA jer ovu privrednu granu uz sve zahtevniju agrotehniku prati izuzetno veliki broj RIZIKA, toliki, da ih je teško sve nabrojati.

Subvencije za gorivo - © Pixabay 

Zbog svega toga zvuči demagoški kada se čuje neodmereno KLIKTANJE od strane jednog broja državnih činovnika da se na velika vrata vraća „zeleni dizel“. Kao da ga toče iz svojih pumpi. Kakve je posledice ostavilo tri godine ukidanja regresa o tome niko ne iznosi ni elemrntarnu analizu.Znamo za univerzalno objašnjenje da je to bilo vreme konsolidacije prazne državne kase koja je vodila kroz rigorozne, nerealne i često grube i bezosećajne programe štednje.

Još tada je bilo jasno da se SEČE GDE JE NAJTANJE, odnosno da za subvencije, penzije, kulturu i zaštitu životne sredine država nerado izudvaja novac.To govori da ovi životni sadržaji nisu u njihovom opsegu i po tom pitanju država je uvek JAČA na rečima nego što je to u praksi.Nikako da prihvati činjenicu DA ZEMLJA NE PRIPADA ČOVEKU, VEĆ ON NJOJ.

Niko ne može osporiti da će jedna količina regresiranog dizela završiti u rezervoarima privatnih autobusa, kamiona i limuzina… To nije razlog za bilo čiji strah, preračunavanja i zakidanja,jer se to i ranije dešavalo ali ne u obimu i količinama da bi bila ugrožena ključna ambicija ove državne mere. Prema nezvaničnim procenama od 660.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava njih 380.000 se bavi primarnom proizvodnjim.

I jednim i drugim, pod uslovom da podnesu prijave, biće na raspolaganju 96 miliona litara regresiranog dizel goriva.Ni za jedan litar izdatog goriva neće biti tražen fiskalni račun što je znak, neko će reči, BEZUSLOVNOG POVERENJA. Praksa govori nešto drugo da ko ima 20 hektara zemljišta za subvenciju dobije svega 24.000 dinara što je jako malo da bi dizel „tapkao“ radi nekakvog biznisa. Ako grešim, onda neka to ide na moj račun!?

Subvencije za gorivo - © Pixabay 


AGRARNI SIZIF
ovih dana gura kamen i na nekoliko drugih UZBRDICA. I pored najavljivanja odlučnog obračuna sa onima koji se nelegalno bave REEKSPORTOM poljoprivrednih proizvoda, čak i hapšenja krajem prošle godine 60 lica, ovaj štetočinski oblik ponašanja nije zaustavljen. U prošloj nedelji ponovo je „palo“ nekoliko domaćih privatnih firmi koje su uvezene jabuke iz Grčke i još nekih zemalja, deklarisane kao da su iz Srbije, sa namerom da budu plasiraneplane na tržište Ruske Federacije. Utisak je da je reeksport prešao u HRONIČNU NAVIKU velikog broja poslovnih mešetara i da će njihovo ODVIKAVANJE od ove zavisnosti potrajati jako dugo.

Iako su se lovci rastčali na sve strane radi takozvanog REDUKCIONOG odstrela divljih svinja, posebno prema granici sa Rumunijom, radi sprečavanja širenja opasne svinjske kuge, pitanje je kakve će rezultate imati ta akcija. Plan je da se broj divljih svinja smanji za čak 70 odsto. To će zasigurno ići teško, jer se radi o životinjama koje su se adaptirale na sve uslove i prostore boravka.

Još pre desetak dana kroz retke medije provukla se vest da fudbalske terene nekoliko beogradskih zonaša na Zvezdari i Čukarici „održavaju“ upravo divlje svinje. Dobro ste čuli u BEOGRADU a ne u selu PARADA kod Kuršumlije u kojem duže vreme živi samo jedan meštanin Miloš Ilić (75). Upravo NJEGA VIDIM kao svojevrsnog SIZIFA koji svojom upornošču i čudesnom voljom ne dopušta da u selu neobičnog imena budu zatvorena poslednja kućna vrata.

Subvencije za gorivo - © Pixabay 


SIZIF
je zavrnuo rukave i krenuo u rešavanje problema sa aflatoksinom (kancerogenom materijom u sastavu mleka).Mišljenja su podeljana, čak i kod ljudi od struke, dok u mlekarama kažu da je sve, ne samo u dozvoljenim granicama, već ispod njih. Očekuje se da i Nacionalna labaratorija za bezbednost hrane izađe sa svojim podacima.

Sve me navodi na kraju ove priče „začinjene“ sa mirisom dizela i entuzijazmom koji koristi dve „desne ruke“ da podsetim na jednu odličnu misao američkog filozofa Vilijama Dzejmsa:“ NAJVEĆE OTKRIUĆE MOJE GENERACIJE JESTE ČINJENICA DA LJUDSKA BIĆA MOGU IZMENITI SVOJ ŽIVOT-MENJAJUĆI NAČIN RAZMIŠLJANJA“.Moram da dodam: I NE PRISTAJUĆI DA JE KANEN DOLE!

Izvori informacija: Lična dokumentacija, Portal AGROmedia, Bilten za poljoprivredu i selo SANU

Komentari