Svet poljoprivrede Prodavnica

Pozitivne prognoze za ovogodišnju otkupnu cenu kupine?!

Ako je suditi prema trenutnim najavama, kupinari će posle više godina ovoga leta zadovoljno trljati ruke! Podsećanja radi, lane je na samom startu berbe cena kupine bila loša, a kada je ona počela da raste i došla do nekih solidnih 60 dinara za kilogram, berba je završena tako da su proizvođači ostali uskraćeni za dobru zaradu.

KupinjakFoto:Dejan Davidović

Poslednje četiri godine izvoznici plaćali 20 do 60 dinara za kilogram kupina

Jedino su sorte “loh nes“, “tripl kraun“ i “Torn Fri“, koje su mogle da se plasiraju kao konzumne, na pijacama prodavane za 150 pa čak i do 250 dinara po kilogramu.

U iščekivanju predstojeće sezone prognoze su različite. Iz Asocijacije malinara Srbije poručuju da bi otkupna cena kilograma kupine trebala da bude 200 dinara, pošto kupine na tržištu nema, a pad proizvodnje ovog voća evidentan je, kako kažu, i u Meksiku i drugim zemljama koje se bave ovom proizvodnjom.

Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije, kaže da se sa kupinom dogodilo isto što i sa malinom, kupina je zapuštena, dosta je zasada povađeno, mnogi nisu dobro obrađeni i tu se ne može očekivati nikakva količina po aru, biće, ali nešto minimalno.

„Ako je nema treba da se plati preko 200 dinara za kilogram. U zadnje četiri godine izvoznici su “sahranili“ kupinu plaćajući kilogram 20 do 60 dinara, a prodavali su je za 150 dinara a i više, to je sa maržom 150 do 200 procenata. Pitanje za sve institucije je da li su oni platili porez na ekstra profit i da li su doplatili razliku u ceni proizvođačima? Ako oni misle da budu glavna karika u celoj proizvodnji bez poljoprivrednih proizvođača, a proizvođač je glavna karika u celom lancu, mislim da tu posla nema“, ističe Radović.

Zasadi kupine u Srbiji su dobro podneli temperaturne oscilacije

U Kolubarskom okrugu kupina se gaji na nešto više od 1.000 hektara. Najviše crnih plodova sazri u selima podno planine Medvednik gde gotovo da nema domaćinstva koje nema kupinjak.

„Nadamo se da će kupina biti bar 100, 120 dinara. Svake godine samo slučamo priče o velikim ciframa i za malinu i za kupinu, a kada dođe na rod uzmu je pošto oni hoće“, kaže Marko Radosavljević, proizvođač iz Gole Glave kod Valjeva.

Zasadi kupine su u dobrom stanju, bolje su podneli ovo problematično proleće sa toplim – hladnim epizodama. Rodne grančice, koje su u punom razvoju, dobro napreduju, i u kupinjacima u kojima je primenjena puna agrotehnika očekuje se dobar rod, smatra Jovan Milinković, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi “Valjevo“.

KupinjakFoto:Dejan Davidović

Ulaganje u proizvodnju kupine je duplo manje nego za malinu

Napominje da je teško prognozirati otkupnu cenu, ali dodaje da pošto su svi plodovi izašli iz hladnjača i kupine uopšte nema na lageru, svaka cena je odlična.

„Kupina može da rodi daleko više nego malina, čak i duplo, u dobro rađenim kupinjacima prinos se kreće čak i do 20 tona po hektaru. Ali, ako uzmemo da je to nekih 15 tona po hektaru i kilogram plaćen jedan evro to bi bilo 15.000 evra. Ulaganje u proizvodnju je maltene duplo manje nego u maline, berba je mnogo brža i jedan berač može da ubere mnogo više kupine, tako da bi po mom mišljenju cena od jednog evra za kilogram bila jako stimulativna i ostavila bi proizvođačima dovoljno novca da obnove svoje kupinjake i pripreme ih za sledeću sezonu onako kako treba“, poručuje Milinković.

Komentari