Čačanka sve ređa sorta jagode, ali još uvek najukusnija

Porodica Lukić iz sela Donja Sabanta kod Kragujevca verovatno je jedini proizvođač stare sorte jagode, takozvane „čačanke“, koju skoro više niko i ne gaji. Ivan Lukić iz srednje generacije ove porodice kaže da je većina odustala od ove domaće sorte i prešla na italijanske i turske. Čačanka se u gazdinstvu Lukića gaji skoro pola veka i to iz više razloga, ali i na više različitih načina – na otvorenom, u plasteniku i u saksijama.

 Gazdinstvo Lukića © Foto: Biljana Nenković

Ovu sortu su gajili moji baka i deka, potom moji roditelji, a onda sam i ja nastavio sa svoje troje dece. Osim što sam emotivno vezan za ovu sortu, ni prihod nije loš. Nisam hteo da se preorijentišem na uvozne sorte, jer je ova vrsta veoma otporna, ne zahteva nikakav hemijski tretman i, što je najvažnije, ima miris i ukus prave jagode, kakve pamtimo iz detinjstva. Uvozne sorte, doduše, daju veći prinos i ujednačenost plodova, ali ovu domaćice više vole. Sitnije su i slađe za slatko i džemove. Zbog toga nam plasman na tržištu nije nikakav problem, uprkos oštroj konkurenciji sa jagodama koje izgledaju kao sa slike“, kaže Ivan Lukić.
 

Nisam hteo da se preorijentišem na uvozne sorte, jer je ova vrsta veoma otporna, ne zahteva nikakav hemijski tretman i ima miris i ukus prave jagode, kakve pamtimo iz detinjstva. 

Mana je, dodaje Ivan, što kod ove starinske sorte, nastale na Institutu za voćarstvo u Čačku, nije svake godine isti rod i što mora da se gleda u nebo. Tim pre što Lukići veći deo roda ubiraju sa parcele na otvorenom.
 

Jagoda čačanka © Foto: Biljana Nenković

Na otvorenom je gajimo na pola hektara. Planiram iduće godine da zasad proširim na hektar i po. Gajimo je i pod plastenikom, ali je proizvodnja dosta skuplja, iako su uslovi kontrolisani. Nedavno sam uveo novinu i rasađujem je u saksijama. Tako je i prodajem, i mogu reći da ima dosta kupaca. Ovog proleća prodali smo preko 2.000 saksija. Kupuju je podjednako i gradski i seoski domaćini. Služi im kao dekoracija u žardinjerama, umesto cveća, a na kraju se i zaslade“, dodaje Ivan.
 

Ivan Lukić © Foto: Biljana Nenković

Lukić tvrdi da svoj zasad jagoda ne prska i da mušterijama u Kragujevcu i Jagodini nudi isključivo zdrave i netretirane plodove, koji rastu na preko 500 metara nadmorske visine, u oblasti gde nema fabričkih zagađenja. Čačanki, kao i drugim sortama, smeta ovogodišnje kišno proleće i on preporučuje svojim kolegama razređivanje lisne mase i odstranjivanje trulih plodova.
 

Jagoda čačanka - rasad © Foto: Biljana Nenković

Trulež treba odstraniti. Gde je jedna jagoda trula, povući će i ostale. Treba razrediti i bokor da što više sunca dopre do plodova kako bi bile slađe. Zna se da jagoda u vreme dozrevanja voli sunce, a sad su nas zadesile česte kiše. Prvo su u aprilu bile visoke temperature, potom zahlađenje, a onda voda. Međutim, ovo je otporna sorta i nadam se da će berba trajati do polovine juna“, kaže Ivan.

Sagovornik:
Ivan Lukić, proizvođač jagoda iz Gornje Sabante

Foto: Biljana Nenković

 

Komentari