U selu Osipaonica kod Smedereva ovih dana traje berba jagoda. Rod je dobar, kvalitet plodova takođe, ali ono što proizvođačima zadaje najviše brige jeste tržište. Saša Mitrović, koji se ovom proizvodnjom bavi sedam godina, kaže da je upravo cena razlog zbog kojeg ovu sezonu ocenjuje lošijom od prethodne.
„Kvalitet i prinos su dobri, nemamo problema ni sa berbom ni sa plasmanom. Jagoda odlazi širom Srbije, ali cena od 180 do 200 dinara po kilogramu nije dovoljna da opravda ulaganja“, kaže Mitrović.
Možda vas zanima
Prema njegovim rečima, realna cena za proizvođača trebalo bi da bude najmanje 250 dinara po kilogramu kako bi proizvodnja bila održiva i omogućila nova ulaganja.
Slična tehnologija, različite sorte
U ovom delu Podunavlja veliki broj proizvođača koristi sličnu tehnologiju gajenja, dok se sorte razlikuju od gazdinstva do gazdinstva. Mitrović se odlučio za sortu Džoli i ne planira da je menja.
„Nikada nisam ozbiljno razmišljao o drugim sortama. Džoli poznajem, znam kako se ponaša u proizvodnji, daje dobar rod i po meni je jedna od najslađih jagoda“, objašnjava on.
Iako nema porodičnu tradiciju u ovom poslu, znanje je sticao postepeno, kroz praksu i sopstveno iskustvo.
Jagoda traži gazdu
Kako kaže, proizvodnja jagode nije za svakoga. Potrebno je mnogo rada, pažnje i ulaganja.
„Može neko da proba, ali mora dobro da razmisli. Jagoda traži gazdu. Potrebna su velika ulaganja, a posla ima tokom cele godine“, ističe Mitrović.
Dodatne izazove ove sezone donele su i velike temperaturne oscilacije i prolećni mrazevi, koji nisu pogodovali biljci.
Navodnjavanje je, dodaje, nezaobilazno. Na parceli koristi sistem „kap po kap“ sa dvorednim crevima, a zahvaljujući visokom nivou podzemnih voda obezbeđivanje vode nije veliki problem.
„Bez vode, đubriva i zaštite nema ozbiljne proizvodnje jagode“, naglašava naš sagovornik.
Radnika ima, ali matematika je sve teža
Za razliku od pojedinih krajeva Srbije gde proizvođači muku muče sa sezonskom radnom snagom, u Osipaonici taj problem za sada ne postoji.
„Dolaze ljudi iz okolnih sela, rade odgovorno i pošteno, a mi ih pošteno plaćamo. Zahvaljujući njima završavamo posao na vreme“, kaže Mitrović.
Ipak, uprkos dobrom rodu, kvalitetu i obezbeđenim beračima, računica je sve nepovoljnija.
Dobrica vraća jagode u Begaljicu – isplati li se?
„Ako se ovakva cena zadrži, najverovatnije ću sledeće godine smanjiti površine pod jagodom. Trenutno jednostavno nema ekonomike koja bi opravdala dalja ulaganja“, zaključuje ovaj proizvođač.
Tokom berbe na parceli Saše Mitrovića zatekli smo i Ismeta Ramadanija iz Kostolca, koji sa ekipom sezonskih radnika već desetak dana učestvuje u berbi.
Kako kaže, od ovog posla može solidno da se zaradi, naročito kada na njivu dolazi više članova porodice.
„Ako dođu četiri člana porodice, za jedan dan mogu zajedno da zarade oko 20.000 dinara“, kaže Ismet.
Radni dan počinje u 7 časova ujutru i traje do popodnevnih sati, uz nekoliko pauza za doručak i odmor. Norma ne postoji, ali se vodi računa da se beru samo plodovi odgovarajuće zrelosti i kvaliteta.
Nakon završetka berbe jagoda, sezonski radnici uglavnom prelaze na druge voćarske poslove u okolini, pre svega na berbu borovnice.
Iako posao podrazumeva sate provedene u pognutom položaju, Ismet kroz osmeh kaže da se napor lakše podnosi kada je zarada dobra.
„Leđa bole, to je normalno. Ali kada se lepo zaradi, sve je nekako lakše“, poručuje on.
Komentari