Prvi „community garden“ u okviru predškolske ustanove u Novom Sadu

Prvi „community garden“ u okviru predškolske ustanove u Novom Sadu

Jedan od ključnih faktora uticaja na kvalitet životne sredine u gradovima, jeste dostupnost zelene infrastrukture i mogućnost pasivnog ili aktivnog korišćenja iste. Upravo zato su urbane bašte značajan element zelene infrastrukture jer se odlikuju visokim nivoom biodiverziteta u kojem su osnovni delovi biotičke strukture kultivisane biljke, tako da u tom pogledu, urbane bašte su slične onim baštama unutar privatnih kuća.

Sadnja - © Radenka Kolarov

Jednom mišlju obuhvaćeno: Urbane bašte u gradskim jezgrima grade i ojačavaju zajednicu, promovišu upravljanje i očuvanje životne sredine, pružaju ekonomske mogućnosti razvoja i povećavaju socijalnu jednakost.

Upravo zato je i prvi projekat nevladine organizacije Kreativna Industrija Viridis, a u okviru inicijative “Urbane bašte – jer su važne!”, bilo izvođenje prvog urbanog vrta u okviru predškolske ustanove “Čarobna kuća” u Novom Sadu. Tom prilikom, 27. aprila 2018., okupila se zajednica sačinjena od dece, njihovih roditelja, tima volontera i naravno stručnog kadra da sve isprati i da se postara da projekat bude uspešno izveden. Kompozicija urbanog vrta isplanirana je kao kompleksna forma čijom se supstrakcijom formira, i jednostavna, ali ipak i specifična kompozicija koja objedinjuje sve funkcionalne zahteve. Sačinjena je od raznovrsnog biljnog materijala, varirajući od povrtarskih vrsta (krastavac, paradajz, paprika itd.) od voćnih vrsta (josta, ribizla, kupine, jagode itd.) sve do upotrebe lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja (lavanda, ruzmarin, majčina dušica, menta itd.).

Značaj i jedinstvenost ovakvih projekata u okvirima ustanova predškolskog i školskog tipa ogleda se kroz mnoge benefite koje urbane bašte imaju na decu i najmlađe. Najpre, podstiče se fizička sposobnost i razvoj. Dokazano je da se dečija snaga i spretnost mogu razvijati učešćem u vrtnoj zajednici. Radom u urbanoj bašti podstiče se rad svih grupa mišića. Telo se savija, provlači, podiže i prolazi, vrši svaku akciju koja je korisna za razvoj velikih mišićnih grupa. Studije su pokazale da boravak i rad u okviru urbanih bašti pomažu pri sticanju znanja, razumevanja i sposobnosti da samostalno razmišljaju, a pritom i boravak i rad sa biljkama povećava njihovu sposobnost koncentracije.

 

Proces ozelenjavanja - © Radenka Kolarov

 

Potom, podstiče se socijalni razvoj: usmerivši svu decu zajedno u program “poljoprivredne zajednice” kreirate okruženje koje podstiče društvenu interakciju za sve. Boravak u urbanoj bašti pomaže da se deca bolje upoznaju sa vršnjacima, omogućavajući im mogućnost povezivanja i formiranja odnosa. Stvaranjem zajedničkog tla u kojem svi mogu da interaguju i budu angažovani, ruši postavljene “zidove” komunikacije i interakcije. Takođe, dokazano je da boravak na otvorenom i fizičke aktivnosti u okviru bašte znatno redukuju osećaj stresa i znake napetosti, kako kod najmlađih, tako i kod odraslih.

Imajući u vidu značaj zelenih površina u gradskim sredinama kao faktorom za očuvanje kvaliteta vazduha, smanjenja stepena erozije zemljišta, buke, širenju neprijatnih mirisa, prašine i drugih faktora koji negativno utiču na životnu sredinu, značaj vegetacije se ističe kao krucijalan element. Poznato je da bez hrane čovek može opstati nekoliko desetina dana, bez vode nekoliko dana, a bez vazduha 5-7 minuta.

Uticaj zelenih površina na okolni vazduh se ogleda u smanjenju temperature čak i do 10oC u poređenju sa sredinom bez zastupljene vegetacije, samim tim se povećava i vlažnost vazduha. Takođe, zelenilo ima udeo pri redukciji ugljendioksida, kao značajnog negativnog faktora, koji se odražava na zdravlje ljudi. Urbane bašte imaju i potencijal da, pored zdravijeg i kvatitetnijeg vazduha za stanovnike, privuku i pčele koje se danas suočavaju sa vrlo teškom situacijom za opstanak, kako u gradskim tako i u ruralnim sredinama. Pored pčela i druge korisne životinje mogu imati značaj od povoljnih životnih uslova urbane bašte.

Zalivanje biljaka - © Radenka Kolarov

Socijalni aspekt urbanih bašta prvenstveno je povezan sa proizvodnjom hrane. Razmatrajući ulogu urbanih bašta u različitim evropskim zemljama potvrđuje se da urbani vrtovi mogu biti značajan izvor hrane, posebno u različitim kontekstima ekonomskog zastoja lokalne zajednice. Samim tim i jedna ovakva proizvodna površina u okviru predškolske ustanove predstavlja razvojni momenat, kako za decu i njihov razvoj, tako i za samu privredu ustanove.

Poznato je da u gradovima sa smanjenom populacijom urbane bašte pretenduju napretku socijalne regeneracije, time što objedinjujući ljude na maloj površini, uslovljavajući ih međusobnom saradnjom, druženjem i koristi na svim nivoima zajednice, od ekonomskog do ekološkog aspekta. Upravo zato treba razmatrati činjenicu da je Srbija zemlja sa izuzetno velikim razvojnim potencijalom za izvođenje urbanih vrtova, usled zastupljenosti vrlo plodnog zemljišta i povoljnih mikroklimatskih uslova u gradovima, a nasuprot tome – sve manjoj količini zelene infrastrukture.

Autor: d.i.p.a. Radenka Kolarov

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

.