Na obroncima Povlena, u selu Radanovci, nedaleko od Kosjerića, nastaje slano – slatka poslastica od kravljeg mleka. Neobičan specijalitet, sir sa liofilizovanim voćem, ovdašnjem tržištu je ponudila petočlana porodica Gligorijević.
Foto:Ivana Gligorijević
Nakon Poljoprivrednog fakulteta želeli su da unaprede porodičan posao
Godinama se bave stočarskom proizvodnjom. Kada su počinjali sa mlečnim govedarstvom držali su desetak grla simentalske rase. Pre dve decenije na njihovu farmu ulazi prvo crno- belo tele holštajn rase, da bi se 2007. godine potpuno preorijentisali na crno- bele krave. Trenutno je na njihovoj porodičnoj farmi 40 grla, od čega 20 muznih krava, a ostalo su junice, bikovi za tov i telad.
„Crno- bele krave su karakteristične po kratkom životnom veku, ali izuzetno visokoj mlečnosti. U proseku daju oko 30 litara mleka dnevno, što je preko šest tona godišnje po kravi. Naš trenutni kapacitet proizvodnje nije veliki i ne možemo preraditi svu količinu mleka tako da višak od nekih 70 odsto predajemo mlekari iz Kosjerića”, priča Dejan Gligorijević.
MOŽDA VAS ZANIMA
On se sa suprugom Ivanom nakon školovanja na Poljorivrednom fakultetu u Beogradu, koji su oboje završili, vratio na porodično imanje u želji da nastave, prošire i unaprede posao koji su započeli njegovi roditelji.
Znanje o liofilizovanom voću preneli su na mušterije
Preradom mleka u krem sir bave se već petnaestak godina. Tu proizvodnju su stalno unapređivali, ali su, kako kažu, želeli da osim klasičnog krem sira, kupcima ponude nešto novo i neobično. Nakon probnih mesec dana eksperimentisanja i kombinovanja raznih ukusa, došli su na ideju da proizvode krem sir sa liofilizovanim voćem.
Sada se njihovi kupci „slade” uz krem sir sa malinom, šumskom borovnicom, višnjom i kajsijom. Pored toga tu su i sirevi sa dodatkom peršuna, bosiljka, paprike, susama, kokosa i drugog. Na fakultetu su dosta pominjali liofilizovano voće, ali su to znanje o samom procesu liofilizacije prvo morali da prenesu na mušterije.
„Kada smo im objasnili šta je to liofilizacija, koje voće je ubačeno u sir i da su malina i borovnica uzgajane na organski način, potrošači su pozitivno odreagovali i poželele da probaju naše ”Premium krem sireve”. Da li su naši krem sirevi poslastica? Rekli bismo da jesu, posebno slatke varijante, jer se na našem tržištu ne nalazi ni jedan krem sir sa voćem”, kaže Ivana.
Proizvodnja sira je zahtevna, morate mu pevati
U proizvodnji učestvuje cela porodica. Sve kažu počinje od njive koju treba zasejati, poštovati plodored ali i samu prirodu kako bi se obezbedila što kvalitetnija hrana za krave. Treba počistiti, izvući osoku, dati kravama da jedu, pomuzti ih, biti tu za njih stalno jer nikad ne znate da li će se neka pre vremena oteliti ili otkinuti lanac, pričaju Gligorijevići.
Foto:Ivana Gligorijević
Zatim tu je primanje porudžbina, kuvanje mleka, zasiravanje, temperatura prostorije, temperatura komore, ceđenje, pakovanje, dostava.
Oni ističu da je proizvodnja krem sira specifična, i da svaki put nauče nešto novo o njemu. Zimi mu je hladno, neće da se zasiri bez stalne temperature, leti mu je vruće pa se može pokvariti i za par sati ako se na vreme ne prenese u komoru.
„Tu je još način zasiravanja, temperatura, starter kultura i naše raspoloženje… da, da… raspoloženje, jer ako smo mi neraspoloženi u toku zasiravanja obavezno neće da se cedi krem sir, ponaša se kao mleko sa grudvicama i ta proizvodnja je propala. Znači, mora mu se pevati”, objašnjavaju Ivana i Dejan.
Planiraju da izgrade mlekaru sa velikim kapacitetima
I tržište za svoj proizvod, koji nastaje po porudžbini, su pronašli. Uz ponudu na društvenim mrežama, kupci dolaze i lično na farmu. Do sada su ispitivali tržište i pošto je ovo nov proizvod kažu da su zadovoljni reakcijama potrošača.
Kako kažu, ono u šta su već sada sigurni je to da neće odustati niti ostati na sadašnjem kapacitetu od 60 kilograma krem sira nedeljno. Planiraju da izgrade mlekaru u kojoj bi sve količine proizvedenog mleka sa njihovog gazdinstva, uz proširenje asortimana, preradili u sir.
„Glavni razlog zašto smo se upustili u celu ovu priču je taj što smo želeli da nam deca odrastaju u zdravoj sredini, na čistom vazduhu. Da ne zavisimo od gazde već da probamo sami sebi da obezbedimo posao i da iskoristimo sav trud naših roditelja i to što imamo toliko mleka ispred kuće”, navode naši sagovornici.
Iako je u Srbiji sve manje krava, a samim tim i mleka, nadaju se da će njihov trud prepoznati sadašnje i buduće mušterije, jer svakako se kažu bez hrane ne može živeti.
Komentari