Meso na biljnoj bazi ZDRAVIJE? [ali šta mu fali?]

Meso na biljnoj bazi ZDRAVIJE? [ali šta mu fali?]

Meso na biljnoj bazi koje se prodaje u australijskim supermarketima zdravije je od pravog mesa, ali mu možda nedostaju ključne hranljive materije.

Istraživači koji upoređuju hranljivu vrednost mesa otkrili su da mnogi biljni proizvodi možda nisu obogaćeni gvožđem, vitaminom B12 i cinkom.

Šta pokazuju analize mesa na biljnoj bazi?

Analiza 790 mesnih i biljnih proizvoda pronađenih u velikim australijskim maloprodajama otkrila je da mnogi važni mikronutrijenti koji se nalaze u mesu nedostaju u biljnim proizvodima.

Alternative za meso na biljnoj bazi u australijskim supermarketima su generalno zdravije od mesnih proizvoda, ali možda nedostaju važne hranljive materije koje se nalaze u pravom mesu, pokazuju nova istraživanja. Alternative na biljnoj bazi imaju možda takozvani „zdraviji nutritivni profil“, ali su neke bile sa znatno više šećera.

Od 132 proučavana biljna proizvoda, samo 12,1% je obogaćeno gvožđem, vitaminom B12 i cinkom – važnim mikronutrijentima koji se nalaze u mesu.

Koji mesni i proizvodi na biljnoj bazi su analizirani?

Istraživači su analizirali nutritivnu vrednost mesnih proizvoda kao što su pljeskavice, kobasice, mleveno meso, slanina i živina. Uporedili su ih sa ekvivalentima na biljnoj bazi, procenjujući faktore uključujući ocenu zdravlja, zasićene masti, natrijum i stepen do kojeg je hrana prerađena.

Ustanovljeno je da biljne alternative sadrže slične količine proteina kao i proizvodi od mesa.

Alternative za meso na biljnoj bazi se obično prave od biljnih proteina kao što su proteini pšenice, soje i graška.

Ali vitamin B12, gvožđe i cink obično dobijamo iz mesa. Takođe ih možemo dobiti iz tradicionalnih izvora biljnih proteina, recimo stvari poput tofua, falafela, pasulja i mahunarki.

Prijavite se na naš newsletter za više ovakvih vesti i informacija

Koji su rizici prelaska na zamenske mesne proizvode na bazi bilja?

Ako ste neko ko u potpunosti zamenjuje mesne proizvode biljnim alternativama, a ne jedete dobro izbalansiranu ishranu gde jedete puno drugog voća i povrća, a možda i ne uzimate suplemente , onda ste potencijalno izloženi riziku od nedostataka mikronutrijenata.

Analiza je takođe otkrila da biljni proizvodi generalno imaju veći ukupan sadržaj šećera, ali je primećeno da apsolutne količine ipak nisu toliko visoke, te da iznose oko 1 g šećera na 100 g.

Većina biljnih proizvoda bila je ultra-obrađena, ali u proseku je imala manje zasićenih masti i natrijuma, kao i više vlakana od mesnih proizvoda, pokazalo je istraživanje.

Dr Džesika Danaher, naučnica za ishranu sa Univerziteta RMIT, koja nije bila uključena u studiju, rekla je da je istraživanje samo prijavilo prisustvo i stepen obogaćivanja u proizvodima na bazi biljaka.

Odnosno, nije se osvrnula na mikronutrijente koji prirodno postoje u prehrambenim proizvodima – informacije koje proizvođači nisu zakonski obavezni da uključe na ambalažu hrane.

vrste mesa na biljnoj bazi na stolu

Šta je obavezna fortifikacija namirnica i kako se izvodi?

Obavezna fortifikacija namirnica recimo u Australiji javlja se kao odgovor na značajnu potrebu javnog zdravlja i uključuje proizvođače hrane da dodaju određene vitamine ili minerale određenoj hrani ili namirnicama.

Proizvođači recimo moraju da dodaju vitamin D u namaze od jestivog ulja poput margarina, a tiamin i folnu kiselinu u pšenično brašno koje se koristi za pravljenje hleba.

Analogne varijante mesa koje su na biljnoj bazi napravljene od pasulja, mahunarki, tofua i sastojaka na bazi povrća verovatno bi već trebalo da prirodno sadrže važne mikronutrijente – uključujući gvožđe i cink – iako u manjim količinama u poređenju sa mesom životinjskog porekla.

Vitamin B12 se takođe može naći u obogaćenim žitaricama za doručak, obogaćenim nutritivnim kvascima i obogaćenom sojinom ili bademovom mleku.

Kada je u pitanju ciljna grupa ovih namirnica, za njih postoji termin koji je ušao u upotrebu. To su takozvani reduktori mesa, ili ‘fleksitarci’. Oni su primarna su potrošačka grupa koja kupuje biljne alternative za meso. Ovo su ljudi koji žele da smanje potrošnju mesa ili diverzifikuju svoje proteine u ishrani, pa je verovatno da će takođe dobijati ključne mikronutrijente iz drugih – životinjskih i/ili biljnih – izvora.

Studija je objavljena u časopisu Nutrition & Dietetics. Izvor: Guardian

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

.