Iako je sezona za povrtarstvo uveliko počela, nestabilni vremenski uslovi i dalje remete ritam rada rasadničara širom Srbije. Posle hladnog perioda usledile su nagle temperaturne promene i dva talasa mraza, što je, kako kažu iskusni rasadničari, ovu godinu učinilo posebno zahtevnom za proizvodnju. Ipak, ponuda rasade ostaje bogata, a kupci lojalni.
Godina ,,malo komplikovana”
”Već dvadesetak godina bavimo se ovom proizvodnjom. Ide svojim tokom, ali, eto, ovo je malo komplikovana godina”, kaže Nebojša Škrbić, proizvođača iz Novih Banovaca.
Možda vas zanima
Kako se sadi semenski KROMPIR
03/04/2025
U njegovom rasadniku trenutno se nalazi oko 25 do 30 hiljada saksija hibridnog povrća – paradajz, paprika, krastavci, tikvice – sve od odabranih semena, uglavnom uvoznih. Kaže da je ponuda raznovrsna, da ima i nešto starih sorti poput ”volovskog srca”, ali da se u najvećoj meri oslanja na seme koje ”lepo rodi i može da se proda”.
Rasad prodaju direktno sa kućnog praga, ponekad na veliko, a nekada i na pijaci.
”Ljudi nam se vraćaju, i to je najbolji znak da nešto radimo kako treba. Cene su umerene – paradajz u saksiji košta 70 dinara, što je nešto više nego prošle godine, ali i dalje ispod proseka. Nisam najjeftiniji, ali nisam ni skup. Pratim tržište i gledam da bude fer”, dodaje on.
Presađivanje povrća – kada i KAKO pravilno presaditi rasad?
Ipak, ovaj povrtar ne krije da posao nije nimalo lak.
”Ako nemaš neki stalan posao, ovo ti je hleb sa sedam kora. Bolje da ljudi imaju siguran izvor prihoda, a ovo neka bude dodatna zarada – za more, decu, školu…”, navodi Škrbić.
Povrtarstvo u Srbiji: prodaja rasada krenula slabije
Rasadničar Dragan Nastić iz Vajevske Kamenice, koji se već 18 godina bavi proizvodnjom rasada za prolećnu sadnju, proizvede oko četiri hiljade struka paradajza, hiljadu paprika za plastenik, dve i po hiljade za polje i oko 300 strukova krastavca. Kako kaže, njegova proizvodnja nije velika, ali uspeva da sve proda jer ima mušterije iz Vajeva i okoline, Loznice, Prnjavora.
– Ove godine prodaja je krenula slabije, ali su uslovi za proizvodnju bili povoljniji. Plastenike sam zagrevao možda petnaestak dana, što je manje nego ranijih godina, i uspeo sam da odgajim kvalitetnu rasadu. Ipak, prodaja je u zastoju. Hladno je, niko ne sme da rizikuje.
Deo rasada je prodat, nešto čeka, a nešto je naručeno. Što se tiče cena, već treću godinu prodajem struk paradajza za 70 dinara, krastavac takođe za 70, dok paprika košta 20 dinara po struku – kaže Nastić.
Rasađivanje paradajza – Uslovi za DOBAR prinos
Cene semenske robe slične kao prethodne godine
Ponuda semenske robe u poljoprivrednim apotekama je dobra, dok je potražnja u skladu sa vremenskim prilikama. Kako prodavci navode, čim grane sunce i steknu se uslovi za rad u baštama, ljudi se više interesuju i kupuju seme. Sezona praktično počinje u januaru, dok potražnja za lukom kreće još u septembru. Semenskog krompira trenutno ima dovoljno u ponudi.
Prema rečima Slobodana Đurovića iz poljoprivredne apoteke „Agros 05“, nije došlo do drastičnih promena u cenama semenske robe u odnosu na prošlu godinu. Tako za kilogram semenskog luka trenutno treba izdvojiti 350 dinara, dok je tokom jeseni mogao da se nabavi po znatno nižoj ceni od čak 220 dinara.
Cena semenskog krompira zavisi od kategorije – kilogram prve reprodukcije košta 120 dinara, a original 190 dinara po kilogramu. U zavisnosti od gramaže i proizvođača, kesice semena povrća koštaju od 50 do 90 dinara.
– Semenske robe sada ima maltene na svakom koraku. Čak i megamarketi nude kesice sa semenom, pa se u poljoprivrednim apotekama prodaja takvih proizvoda sigurno smanjila. Takođe, u selima je sve manje stanovnika. Što se tiče pravih proizvođača, njih je iz godine u godinu sve manje. Šta se povećava?
Povećava se broj onih proizvođača koji su, da kažem, sezonski – onih koji tokom zime vreme provode u gradovima, a onda kad grane proleće, odlaze na svoja imanja i provedu tamo sezonu. Do jeseni proizvedu u svojim baštama ono što im je potrebno za sopstvene potrebe, jer im je to dovoljno – navodi Đurović.
Komentari