Rasad predstavlja početnu, ali ključnu fazu u gajenju povrća – od njegovog zdravlja i razvoja zavisi i krajnji uspeh u bašti. Međutim, da bi se mladice uspešno razvijale dalje, važno je znati kada je pravi trenutak za presađivanje i kako to uraditi na pravilan način. Presađivanje povrća je osetljiv proces za biljku – ako se obavi suviše rano, sadnice mogu da podlegnu nepovoljnim uslovima, a ako se zakasni, koren može da se preplete i uspori dalji rast. Saznajte u nastavku teksta kako da ovaj posao obavite na najbolji mogući način.
Postoje jasni znaci da su vaše sadnice spremne za presađivanje na veće površine. Najupadljiviji znak je pojava prvih pravih listova. To su listovi koji se razvijaju posle kotiledona – prvih, tzv. embrionalnih listova koji niču čim seme proklija. Kotiledoni su obično glatki, jajastog oblika i podsećaju na zečje uši.
Možda vas zanima
Kako se sadi semenski KROMPIR
03/04/2025
Pravi listovi, s druge strane, liče na listove odrasle biljke, samo su manji. Kod paradajza, na primer, prepoznaćete ih po nazubljenim ivicama. Ako pažljivo rukujete rasadom, možete ga presađivati i kada imaju samo jedan par pravih listova, ali je uobičajeno da se sačeka da se razviju dva para – tada su sadnice već dovoljno čvrste i lake za rad.
Paradajz, paprika i patlidžan mogu se presađivati nekoliko nedelja nakon pojave prvih pravih listova. Čak i ako sadnice deluju malo “istrošeno” – izgube onaj svež, uravnotežen izgled – i dalje mogu dati zdravu i jaku biljku.
Šta se sadi u martu, a šta u aprilu? Ovo su ROKOVI za setvu i sadnju povrća!
Pažljivo rukujte sadnicama
Kada presađujete rasad, budite veoma pažljivi. Mladi izdanci su osetljivi, pa lako može doći do oštećenja stabljike ili korena, što može usporiti rast ili čak potpuno uništiti biljku.
Najbolje je da sadnicu nežno uhvatite tamo gde se listovi spajaju sa stabljikom, vodeći računa da ne pritiskate previše. Stabljika ima važnu ulogu – kroz nju cirkulišu voda i hranljive materije.
Zdrava stabljika znači zdrava biljka. Ako je stisnete prejako, možete je lako oštetiti. Zato radite polako i pažljivo, dok ne steknete sigurnost i rutinu u radu sa rasadom.
Ako primetite da sadnice teško izlaze iz kalupa ili saksija, možete koristiti alat da ih pažljivo izvadite.
Dubina sadnje rasada
Prilikom presađivanja, dublje je bolje. Kada presadite sadnicu povrća, dajete joj novi početak, šansu da formira poboljšanu, jaku, savršenu strukturu. Iskrivljenja u stabljikama mogu se ispraviti dubokom sadnjom.
Duboko zasađen paradajz razvija veći korenov sistem. Sve što mu treba da počne da rastu je kontakt sa zemljom. Možete presađivati skoro celu dužinu stabljike, ostavljajući samo jedan ili dva para pravih listova iznad nivoa tla.
Zalivanje pre i posle rasađivanja
Pre nego što presadimo biljke, obavezno navlažimo zemlju u saksijama ili posudama. To nam omogućava da lako napravimo lepo oblikovanu rupu u zemlji u koju će stati korenje i stabljika biljke.
Takođe, vlažna zemlja pomaže da biljka lakše prebrodi stres zbog presađivanja i da se brzo prilagodi novom mestu.
Preporučuje se zalivanje bar dva puta pre presađivanja, uz pauzu između zalivanja, kako bi se voda ravnomerno rasporedila i dobro natopila zemlju.
Nakon što presadimo biljke, ponovo zalivamo najmanje dva puta kako bismo obezbedili dovoljno vlage u prvih nekoliko dana, dok se biljka ne prilagodi. Postoje i dokazi da je zalivanje rastvorom riblje emulzije odmah posle presađivanja još delotvornije od obične vode – daje biljkama dodatnu snagu za zdraviji i brži rast.
Baštenski radovi u APRILU: Povrtari spremite se za rasađivanje KUPUSA
Potrebno je puno sunca
U ovoj fazi razvoja, vašim mladim sadnicama je neophodno što više svetlosti. Idealno bi bilo da imaju direktno svetlo čak 16 sati dnevno. Obilje sunčeve svetlosti doprinosi razvoju zdravih biljaka koje su otporne na bolesti. To se vidi po snažnim, čvrstim stabljikama i kompaktnom izgledu biljke.
U zavisnosti od jačine svetla i veličine saksija ili posuda, biljke možete gajiti od tri do šest nedelja pre nego što ih presadite napolje, u baštu. U tom periodu, važno je da zemlja bude stalno umereno vlažna – ni previše suva, ni previše natopljena. Kontinuitet u vlažnosti podstiče stabilan rast, a to je upravo ono što vam treba za jake i zdrave biljke.
Izvor: Mother Earth News
Komentari