Svet poljoprivrede Prodavnica

Krajem septembra posejte zelje – njegovi zdravi listovi imaju široku primenu u kulinarstvu

Iako su ga Asteci zvali „voda mu je majka“ dobro podnosi sušu, a seje se krajem septembra ili početkom oktobra.

Baštensko zeljeFoto:Svetlana Mujanović

Zelje se gaji zbog ukusnih i sočnih listova bogatih vitaminom C

Poslednjih godina, u sve toplijim i suvljim letima, zbog niskog nivoa vazdušne i zemljišne vlage, otežana je proizvodnja povrća. Stoga – mnogi se okreću starim, pomalo zaboravljenim vrstama koje su tolerantnije na sušu. Među njima je i baštensko zelje (Rumex patientia), koje se poslednjih godina može videti u mnogim seoskim baštama, na okućnicama, ali i na obodu voćnjaka. Postalo je zaštitni znak baštovana koji paze na sopstveno zdravlje  i zdravlje svojih ukućana.

To je višegodišnja biljka koja se na jednom mestu gaji tri do pet godina, što znači van plodoreda. Iako nema posebnih zahteva prema zemljištu i klimatskim uslovima, najbolje uspeva na plodnom tlu uz dovoljno vlage. Gaji se zbog ukusnih, krupnih i sočnih listova, bogatih vitaminom C. Na dobro odnegovanim biljkama oni su dugi više od pola metra i u osnovi široki dvadesetak centimetara.

Zelje se uglavnom direktno seje i to na dubinu od 2-3 cm

Ovo povrće se seje u jesen, krajem septembra ili početkom oktobra, mada može i u proleće. Seje se u redove na rastojanje od pola metra i 20 – 30 centimetara u redu, na dubinu od dva-tri centimetra. Ređe se gaji iz rasada ili kao višegodišnja vrsta deljenjem bokora.

Pre dubokog oranja ili ašovljenja treba uneti stajnjak i mineralno đubrivo u kome je odnos azota, fosfora i kalijuma 10:30:20. U vegetaciji se prihranjuje KAN-om ili ureom i navodnjava posle svake berbe.

Kada nikne, usev se proređuje, a te biljčice se koriste za podsađivanje. Krupnoća listova  baštenskog zelja zavisi od agrotehnike, starosti i razvijenosti korena. Odrasle biljke, stare dve-tri godine, imaju koren dug od dva do tri metra i debeo pet-šest centimetara, sa dosta jakih, bočnih žila. Ovako moćan, dobro usisava svu raspoloživu vodu i hrani cvetonosno stablo koje raste do dva metra u visinu. Biljke u prvoj godini formiraju koren i lisnu rozetu koja se može brati tri-četiri puta. U drugoj godini razvija se cvetonosno stablo koje treba zakidati da bi se ubrzao razvoj novih listova.

Od zelja se prave čorbe, pite, sarme…

Kada se poseje u jesen, prvi listovi se beru u proleće (april-maj). U ishrani se koriste kao spanać, a često se kombinuju sa mladom koprivom. Od njega se pripremaju čorbe, pirei, pite i sarme, a pre upotrebe odbace se lisne drške i centralni nerv.

Raste u baštama ali i u divljini

Zelje je jedan od prvih darova prirode koji nam dolazi s proleća. Raste po baštama ali i samoniklo u čitavoj Evropi, posebno u brdskim i hladnim predelima gde slabije uspeva drugo povrće. U odnosu na ostale zeleniše, zelje ima značajno više lekovitih materija, zbog čega se kroz istoriju koristilo i kao lek. Dokazano je da pozitivno utiče na srce, raspoloženje, imunitet, stvaranje crvenih krvnih zrnaca, na izgradnju kostiju i rad mišića.

Ova korisna biljka je poznata još iz antike, kada je rimskoj vojsci zelje bilo spas za njihovu neutoljivu žeđ za vreme vojnih pohoda. Vergilije je rekao da je zelje obavezno u bašti svakog časnog i poštenog seljaka, a Horacije ga je koristio kao laksativ. Asteci su za zelje koristili naziv „atlinan“, što znači „voda mu je majka“, jer je ova biljka uglavnom rasla pored potoka. Poznato je između 150 i 200 vrsta zelja, a u našoj zemlji uspeva tek dvadesetak vrsta. Najčešće to su baštensko zelje, širokih listova, i divlje zelje.

Idealno za mršavljenje: U 100 grama zelja ima samo 22 kalorije

Ovo lisnato povrće je prava mala riznica vitamina i minerala. Ističu se vitamin C (48 mg na 100 grama), vitamini A, B3, B5, K, magnezijum, gvožđe, fosfor, kalcijum, kalijum, natrijum i folna kiselina. Od antioksidanata najzastupljeniji su lutein, zeaksantin i hlorofil. Budući da u 100 grama zelja ima tek 22 kalorije, ono je idealna namirnica za svakoga ko pazi na liniju ili želi da izgubi višak kilograma.

U narodnoj medicini zelje se već vekovima koristi kao lekovito sredstvo kod dijabetesa, oboljenja jetre i žuči i protiv gojaznosti. Iako ima sposobnost da otvara apetit, ono poboljšava varenje i pomaže organizmu da se pročisti od toksina, posebno u proleće, jer se oni tokom zime i te kako nagomilaju u našem organizmu. Ono smiruje nerve, aktivira moždane procese, otklanja nemir i nervozu, snižava holesterol, pomaže kod reume i upale vena, ali i u lečenju hemoroida.

Oblozi od zelja ublažavaju opekotine i žuljeve, a čaj napravljen od korena zelja ublažava tegobe čira na želucu. Koren sadrži i taninsku kiselinu koja pomaže organizmu da normalizuje krvni pritisak ali ublažava i druge kardiovaskularne probleme.

Komentari