Vigna je otporna na sušu i nije zahtevna prema svetlosti. Ovako se gaji!

Vigna je otporna na sušu i nije zahtevna prema svetlosti. Ovako se gaji!

Već smo vas upoznali za zanimljivom mahunarkom  – vignom koja obiluje brojnim vitaminima i mineralima. Ukoliko vas je taj tekst zaintrigirao, u nastavku ćete otkriti kako uspešno možete da je gajite.

Vigna

Vigna traži rastresito zemljište, dobri predusevi kupusnjače i paradajz

Biljka je osetljiva na nisku temperaturu i mraz, zato se seje kada prođe opasnost od istog. Seme klija na temperaturi 15-17º stepeni C, a seje se na dubinu od 4-6 centimetara, u zavisnosti od kvaliteta zemljišta. Dobri predusevi su joj kupusnjače, krompir, paradajz i krastavci. Najviše joj odgovaraju rastresita zemljišta, blago kisele reakcije čija je pH vrednost 6,5-7.

Da bi biljke bile zdrave od samog početka vegetacije potrebno je pre setve seme dezinfikovati – potopiti u čaj od kamilice ili u rastvor kalijum-permanganata u trajanju od 15-20 minuta. Ukoliko se potapa u kalijum-permanganat potrebno ga je posle odlivanja rastvora dobro isprati.  Ako se gaji na većoj površini razmak između redova treba da bude 80 cm dok je u redu dovoljno 30-50 cm, a to zavisi od toga da li se seje u redove ili u kućice.

Vigna zahteva visok naslon da bi pravilno rasla

Za razliku od drugih mahunarki vigna je otporna na sušu i u uslovima bez vode bolje rodi od klasičnih pasulja i boranija. Nije zahtevna prema svetlosti, odnosno dobro podnosi senku i hlad. Za rast joj valja obezbediti visok naslon u obliku špalira, piramida, lukova, tunela…

Tokom vegetacije usev je potrebno okopavati, đubriti i, ukoliko postoje uslovi, zalivati. Tada se na biljci formira više mahuna nego listova. Donji spratovi biljke se mogu orezivati kako bi se omogućilo bolje provetravanje a takve biljke su zdravije i produktivnije. Na isto mesto može se posejati tek posle tri-četiri godine.

Smrdibube uništavaju klicu vigne

ODAKLE nam toliko SMRDIBUBA? EVO zašto nas opsedaju tokom CELE GODINE!

Mahune se beru dok zrno ne „preraste“ zrno pšenice. Bere se svakog dana i to treba raditi pažljivo, najbolje makazama, jer se na mestu odsečenih mahuna stvaraju novi cvetovi koji će dati nove mahune. Tokom vrelog leta mahune dospevaju za berbu 60 dana od setve.


Iako je za naše uslove relativno nova biljka, vignu su „pronašli“ neki štetni insekti i izazivači bolesti. Mogu se pojaviti rđa, pepelnica, razne viroze, a od štetočina najčešće je napadaju lisne vaši, grinje i, poslednjih godinu-dve, smrdibube koje ubadajući rilicu u seme unište klicu, a u „mesu“ ostave plutasto tkivo pa je mahuna neupotrebljiva za ishranu.

NA AGROmedia portalu možete pronaći tekst o tome na koje sve načine možete upotrebiti vignu u kuhinji.

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica