Rabarbara – Jesen je vreme za sadnju ove riznice vitamina B i kalcijuma!

Rabarbara – Jesen je vreme za sadnju ove riznice vitamina B i kalcijuma!

Za rabarbaru kažu da je to novije povrće na našim prostorima. Ali, za nju su znale još naše bake koje su je sadile u neki skriveni kutak bašte da bi, tokom letnjih žega, njenom drškom gasile žeđ. S promenom načina razmišljanja i navika, njoj se pridaje malo veći značaj.

Rabarbara se razmnožava reznicama ili semenom

Ova zagonetna, nežna lepotica s ogromnim listovima kod koje se u ishrani koriste samo lisne drške je zanimljivo povrće i po malo egzotičan ukras u bašti. Svi baštovani koji žele da kućicu-dve imaju na okućnici ili u bašti treba sada da razmišljaju o pripremi zemljišta, i o setvi ili sadnji ovog povrća.

[related_post id=“1″]

Rabarbara se razmnožava vegetativno –reznicama ili generativno semenom. U vreme mirovanja (jesen ili proleće) od dvogodišnjih ili trogodišnjih biljaka izvade se rizomi i podele tako da na svakom delu budu dva – tri pupoljka.

Razmak između biljaka rabarbare prilikom sadnje 40 – 60 cm

Sadi se u jarke tako da se gornji deo reznice može pokriti sa pet – šest  centimetara zemljišta. Razmak između biljaka je obično 40 – 60 centimetara. Seme se seje od aprila do juna direktno u baštu, ili u septembru – oktobru, kada su slabija isparavanja, u posude za rasad  koje se drže na terasi, prozorskoj dasci ili toploj prostoriji i u proleće, kada prođe opasnost od izmrzavanja, rasađuju u baštu, u dobro pripremljeno zemljište.

Ako poznajete nekog baštovana koji gaji ovo povrće zamolite ga da vam na kraju vegetacije proda ili pokloni rizom – dva ove biljke i započnite sopstvenu proizvodnju. Ako takvi ne postoje u vašem okruženju, potražite seme u nekoj bolje snabdevenoj poljoprivrednoj apoteci i posejte ga u saksijice.

Rabarbara traži đubrenje organskim hranivom

Za gajenje su najpodesnija duboka, plodna, srednje teška zemljišta dobrog kapaciteta za vodu, neutralne reakcije od 5,6 – 7,2. Na kiselijim zemljištima uz đubrenje treba primeniti i kalcijum. Najmanje dva meseca pre planirane sadnje, a to je otprilike ovo vreme, leja se obilno pođubri organskim đubrivom uz dodatak fosfora i kalijuma, i preašovi. Organsko đubrivo se u međured unosi i svake treće zime. Nega u vegetaciji je uklanjanje korova i zalivanje.

Rabarbara je otporna na kasne mrazeve u proleće

To je biljka umerene, više prohladne klime vrlo velike otpornosti na niske temperature u stanju mirovanja. U jesen, kada se skrati dan i temperature padnu ispod 14 stepeni biljka odbacuje listove, a na rizomu se zameću spavajući pupoljci. Za uspešnu jarovizaciju su potrebne temperature niže od 10 stepeni u trajanju od 12 – 16 nedelja. U proleće, kada počinje razvoj novih listova, rabarbara je otporna na kasne mrazeve i može podneti minus četiri stepena bez oštećenja. Zbog velike površine listova i intenzivne transpiracije potrebno joj je mnogo vlage.

U kasnijim berbama rabarbara se bere svakih 10 dana

Berba počinje u drugoj godini posle sadnje. Listovi se beru ručno kada je liska potpuno razvijena. U jednoj berbi beru se dva – četiri lista po biljci. U prvoj godini berbe bere se tri-četiri nedelje, a zatim prekine da bi biljka razvila što više listova. U kasnijim godinama bere se svakih desetak dana. U kontinentalnim područjima to je od sredine aprila do sredine ili kraja juna, u zavisnosti od temperatura.

U 100 grama rabarbare ima 80 mg kalcijuma

One koji su za ovo povrće čuli, videli, pa čak i probali, kao i one koji tek sada čuju za njega, u kratkim crtama upoznajemo s ovom biljkom koja se redovno gaji u mediteranskim baštama i na imanjima naših komšija u Republici Hrvatskoj i Sloveniji. Rabarbara (Rheum rhaponticum) je višegodišnja zeljasta biljka s krupnim listovima i dugim debelim zelenim, ljubičastim, ili ružičastim lisnim drškama trouglastog preseka.

Postoji mnogo sorti, njen životni vek može da potraje i 30 godina, a na istom mestu gaji se obično od sedam do devet godina. Za ishranu se koriste samo lisne drške, jer listovi sadrže toksin (otrov). U lisnim drškama ima više voćnih kiselina, pre svega jabučna, kao i dosta mineralnih materija i vitamina. Rabarbara ima relativno malo vitamina C, ali zato sadrži znatno više vitamina B, naicin, pantotensku i folnu kiselinu. Veoma je bogata kalcijumom (80 mg u 100 g rabarbare), kao i magnezijumom i manganom.

Rabarbara poboljšava varenje i pospešuje zdravlje kože

Od lisne drške rabarbare se pripremaju čorbe, salata, sos, kompot, marmelada, džem, a koristi se i kao dodatak nekim poslasticama. U Americi se od ovog povrća priprema jedna od najpopularnijih pita. Ona je obavezan sastojak originalne formule eliksira zdravlja i dugovečnosti, poznatog pića „šveden biter“. Lekovita svojstva rabarbare uključuju gubitak telesne težine, poboljšanje varenja, zdravlja kože, sprečavanje nastanka Alchajmerove bolesti, oštećenja neurona, nastanka kancera, stimulaciju rasta kostiju.

Pratite nas

PODELITE VEST

Tagovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

Izdvajamo

Prethodna
Sledeći

Povezane vesti

Najčitanije vesti

×

Prijavite se na newsletter

Saznajte prvi sve aktuelnosti