Patent za kontrolisanu prehranu pčela

Patent za kontrolisanu prehranu pčela

Za kraljevčanina Slobodana Lazovića prijatelji i poznanici tvrde da je u njegovom stvaralaštvu teško izdvojiti jedno zanimanje za koje bi se sa sigurnošću moglo reći da je u njemu Lazović najuspešniji s obzirom da je jednako vredan uspeh postigao u tri oblasti: novinarstvu, književnosti i pčelarstvu.

On kaže da su mu pored porodice to najveće ljubavi, podjednako drage i vredne, kojima je za sve pruženo u životu nastojao da uzvrati poštenim odnosom i pažnjom, naročito pčelama, andjeoskim bićima, kako voli da naglasi, za koje je pre dve godine patentirao hranilicu sa kontrolisanim dnevnim unosom hrane, za koji mnogi pčelari tvrde da predstavlja izuzetno vredan pronalazak, čak i u svetskim razmerama.

Pčelarstvo - © Pixabay

Slobodan Lazović, poznati kraljevački novinar, pune tri decenije proveo je u industriji Magnohrom gde je pisao i uređivao istoimeni fabrički list. Bio je to težak i odgovoran posao budući da je u njegovo novinarsko vreme to preduzeće sa 4000 zaposlenih imalo svetski ugled i ostvarivalo izvoz od oko 50 miliona dolara godišnje.

Na sreću, kako ističe, na vreme je otišao u zasluženu penziju da kao novinar ne bude svedok propadanja kraljevačkog i srpkog industrijskog giganta i njegove prodaje u bescenje početkom ovog stoleća. Uz novinske tekstove Lazović je godinama pisao poeziju i prozu, a naročito je ponosan na knjigu Ispod žive vode.

Sačuvajmo pčele: Svaki treći zalogaj u ishrani čoveka zavisi od pčela

“Bilo je nagrada, vrlo uglednih i u bivšoj Jugoslaviji, ali posebno je zadovoljstvo što sam na stranicama svojih knjiga zabeležio i ostavio svoja osećanja, viđenja sveta oko sebe, svoje poruke. Bez pisanja jednako nisam mogao, niti ću moći, kao ni bez pčela”, kazuje Lazović.

Pčelarstvo kao najbolji melem za dušu i telo

Stresan novinarski poziv i pisanje zahtevali su relasakciju na nekoj drugoj strani. Svestrani kraljevčanin uređivao je nacionalni pčelarski časopis Pčelar. Uradio je takođe šest dokumentarnih filmova o pčelarenju i našim najpoznatijim pčelarima. Neki su prevedeni na engleski jezik, a za jedan od njih dobio je zlatnu medalju u Dablinu.

Ipak, rad u pčelinjaku je najinspirativniji deo tog posla. Tridesetogodišnje iskustvo u pčelarstvu Lazović je preneo u knjigu Uspeti sa pčelama, u kojoj se objašnjava više od dve stotine tehnika, metoda i tehnologija pčelarstva.

Kako do penzije od meda?

“Između ostalog, tu je i nova metoda pčelarenja koju primenjujem koristeći hranilicu sa kontrolisanim dnevnim unosom hrane, koju sam patentirao sa sinom Sašom, doktorom fizike i zaštitio je kod Zavoda za intelektuanu svojinu, kaže Lazović.

To je, po njegovim  rečima, velika novina u pčelarstvu i dragocena pomoć pčelarima koju rado predstavlja čitaocima Portala Agromedia, budući da je posvećen poljoprivredi i selu gde pčelarstvo ima značajan prostor i pažnju.  Mogućnost da svoje znanje prenese drugima, naročito mladim pčelarima i da se bavi onim što voli za Slobodana Lazovića je, uz porodicu, prava i potpuna ljudska sreća za koju se vredelo potruditi i koja mu i danas ispunjava svaki dan života.

Nova hranilica za pčele

Nova hranilica je neophodna za kontrolisanu prolećnu stimulativnu prihranu, prihranu pri uzgoju matica, sakupljanju polena, u bespašnim periodima, kao i za dohranu pčela pri formiranju zimskih zaliha. Omogućava kontrolisanje unosa dnevnih doza na način ograničavanja pristupa pčela sirupu.

Hranilica za pčele © Milanko Danilović

Dvogodišnja ispitivanja pokazala su da se mogu izabrati različite doze, od 50 do 400 grama sirupa dnevno. Zapremina od 3 litra sirupa omogućuje da se 10 i više dana ne otvaraju košnice, a da svakih 24h unos biti isti. Dimenzije hranilice su prilagođene za sve tipove košnica sa standardnim zbegom i iznose 29 x 29 x 5,7 cm.

Hranilica Lazović na prednjem delu, gde se pokretnim elementima vrši podešavanje veličine prolaza pčela, odnosno doziranje, ima milimetarsku podelu koja olakšava rad. Duga linija na sredini služi i za lakše usmeravanje otvorana razmak između dve satonoše ili otvor na poklopnoj dasci. Izborom otvora od 12 do 20mm omogućava se veoma precizno željeno doziranje.

Interesovanje za pčelarstvo u Srbiji sve veće

Sa bočne strane hranilica ima mililitarsku podelu. Jedan podeok je oko 200 ml (odnosno 200 grama). Na taj način je omogućeno da se bez otvaranja prati spolja kolika je preostala količina sirupa.

Hranilica u Alpskoj košnici: ispod provid – Saobraćaj je regulisan, pčela koja jenog dela poklopca vidi se prolaz i pčele koja je uzela sirup i izlazi, a druga ulazi u prostor u kome je sirup dostupan. Veći prolaz, življe kretanje pčela: uočava se da pčele koje su uzele sirup imaju prednost.

Iz ličnog iskustva: Kako započeti sa pčelarstvom

Kontrolisanjem saobraćaja pčela kontroliše se veoma tačno dnevni unos sirupa. Odlazak na pčelinjak, otvaranje društava i dosipanje sirupa svakog ili svakog drugog dana nije potrebno. Potpuno je sigurno da većeg unosa od željenog ne može biti. Тo obezbeđuje izvanredan i neprekinut razvoj pčelinjih društava, i pri lošem vremenu.

Spoljni izgled hranilice

Kontrolom prolaza pčela i njihovog pristupa sirupu obezbeđuje se svakodnevni unos u željenoj količini – 50, 100, 150, 200, 300, 400 grama ili u vrednostima između ovih brojeva. Praktično, ako se uspe 2 l sirupa i doza podesi na 200 grama, osigurano je da sledećih deset dana pčele mogu imati svakog dana toliki unos.

Patent za prehranu pčela © Milanko Danilović

Milimetarska podela na prednjem delu hranilice omogućava da pčelar lako i precizno podesi željenu dozu. Mililitarska podela na bocnoj strani hranilice omogucava uvid u kolicinu sirupa u posudi, odnosno koliki je dnevni unos, jednostavno pogledom, bez otvaranja i merenja sirupa.

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica