Pčelarska zadruga: Brendirani proizvodi na stranom tržištu

Sa idejom da unaprede proizvodnju i pospeše prodaju, jedanaest pčelara iz Valjeva i Lazarevca odlučili su da ubuduće posluju zajedno pod jednim imenom, u Pčelarskoj zadruzi „Perga“ Valjevo. Zajedno poseduju oko 1.000 košnica, a udruženi planiraju da ovdašnjem i inostranom tržištu pored meda ponude i druge skuplje pčelinje proizvode.

Pčelari iz Valjeva - © Pixabay

Količina meda koju će preko zadruge plasirati na tržište zavisiće od proizodnje tokom godine, a osim od članova planiraju da med otkupljuju od drugih pčelara. Nadaju se da će u početku uspeti da plasiraju nekoliko desetina tona meda i proizvoda od meda i da će, kako kažu u zadruzi sa tom količinom biti ozbiljni konkurenti na tržištu. Prema rečima Milorad Evtića, v.d. direktora Pčelarske zadruge „Perga“ baziraće se na proizvodnju pčelinjeg otrova, perge i drugih proizvoda koji su traženi na evropskom, ali i svetskom tržištu.

„Zadruga će pčelarima doneti sigurniji plasman meda, na ovaj način lakše ćemo sprovesti u delo ideju brendiranja meda, a pokušaćemo da kroz konkurse dođemo do određenih sredstava koja bi iskoristili za kupovinu opreme za proizvodnju pčelinjeg otrova i perge. Ova dva proizvoda su na svetskom tržištu više tražena, a kod nas njih proizvodi veoma mali broj pčelara“, kaže Evtić

„Jedan kilogram perge trenutno se plaća skoro 30 evra, dok je kilogram pčelinjeg otrova od 20.000 do čak 70.000 evra u zavisnosti od čistoće. Mi trenutno imamo ponudu od otkupljivača iz Makedonije koji za pčelinji otrov nudi 20.000 evra. Realna cena je oko 50.000 evra i mislim da mi možemo da ostvarimo tu čistoću“, navodi Milorad Evtić, koji je i predsednik stručnog odbora za pčelarstvo Društva „Serbona“ u Valjevu.

Pčelari iz Valjeva - © Pixabay

Prema njegovim rečima pokušaće da se uklope i da otkupna cena bude prihvatljiva za pčelare bez neke velike marže u koju će biti uračunati i troškovi prevoza, skaldištenja. Med iz Srbije je uvek više plaćen nego onaj proizveden u Ukraniji, Mađarskoj ili Rumuniji, a direktor novoosnovane zadruge smatra da će proizvodi iz ovog kraja naći kupce u inostranstvu.

„Ovo je ozbiljna priča koju želimo da realizujemo, jer imamo pčelara koji imaju po više stotina košnica i žele da budu naši kooperanti. S’ obzirom da su potrebna i određena novčana sredstva koja ćemo pokušati da dobijemo od inostranih fondova, uradićemo projekat koji će biti inovativan u načinu proizvodnje, asortinama i tipa košnica“, rekao je Petar Dobrivojević, predsednik Društva „Serbona“, rekao je Petar Dobrivojević, predsednik Društva „Serbona“.

Pčelari iz Valjeva - © Pixabay

Cilj ovih pčelara je da podignu nivo kvaliteta proizvodnje, a uz to i samog načina prodaje koja bi se ticala jedne više faze prerade i pakovanja meda i proizvoda od meda. Na taj način bi na inostranom tržištu mogli da postignu višu cenu. Želja im je da urade dosta, ali sve zavisi od finansijskih sredstava i ukoliko uspeju da dođu do određenih fondova onda bi u Valjevu mogli da naprave jedan ozbiljan centar za proizvodnju pčelinjih proizvoda.

Kako ističe Dobrivojević namera im je da plasiraju brendirane proizvode za koje već imaju ponudu da prodaju na tržištu Holadnije, a ne da med iz ovog kraja ide u rinfuzu po znatno nižoj ceni.

Komentari