Jedno selo i jedan specijalitet: Jagnjetina u zidanoj furuni

Jedno selo i jedan specijalitet: Jagnjetina u zidanoj furuni

Ako nekoga pitate za Pričević, prva asocijacija će biti jagnjeće pečenje. Ovo valjevsko selo, na putu između Valjeva i Loznice, upravo je poznato po tom specijalitetu. Mnogi ovde nisu svraćali slučajno. Dolaze sa namerom da ručaju u jednoj od dve kafane, kod Branke ili Vula. Kafane jedna preko puta druge, a u obe na meniju samo jedno jelo – jagnjetina pečena u zidanoj furuni.

Kafedžija Radivoj Beljić, poznatiji kao Vule, priča da je kafana koju je 1974. godine nasledio od tetke i teče, Milinke i Radomira Andrić, otvorena pre Drugog svetskog rata. Oni su 1963. godine, kada je rađen put od Valjeva do Loznice, izgradili novi objekat u kome i danas kafana radi.

„Nekada se svakoga dana na ražnju peklo i preko deset jaganjaca. U osam ujutru morao sam da imam već jedno pečeno jagnje. Najbolje se radilo sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. To je bilo zlatno vreme. Ni kolega ni ja nikada nismo imali muziku, radili smo samo poslovne ručkove. Ovde su bili mnogi sa prostora bivše Jugoslavije. Kada neka delegacija dođe u Valjevo, na ručak je dolazila u Pričević. Tako da smo oko poslovnog sveta stvorili priču“, kaže Radivoj.

Naš sagovornik objašnjava koja je tajna pečenja iz ovog kraja i šta to privlači goste iz raznih krajeva da baš dođu ovde na ručak. „Pre svega, tajna je u kvalitetnom jagnjetu i procesu pečenja, odnosno umeću onoga koji peče da zna u kom momentu jagnje treba izvaditi iz furune. Jagnjad kupujem od ovdašnjih proizvođača. U pitanju je sjenička pramenka i to je dobra rasa, sve druge rase ovaca nisu za ovaj posao.“

Radivoj Beljić, vlasnik kafane Kod Vula - © Foto: Dejan Davidović

Kada neka delegacija dođe u Valjevo, na ručak je dolazila u Pričević. Tako da smo oko poslovnog sveta stvorili priču.

Vule priča da su u ovdašnje kafane dolazile delegacije koje su sklapale poslove sa valjevskim firmama od „Krušika“, preko fabrike nameštaja „Stevan Filipović“ do „Kožare“, „Gradca“, „Srbijanke“ i mnogih drugih. Ručavali su u Pričeviću direktori i vlasnici firmi iz Iraka, Irana, Libije, Nemačke, Engleske

Atmosfera u kafani Kod Vula - © Foto: Dejan Davidović


„Jednom je došla grupa gostiju iz Libije i po njihovim verskim običajima oni su zaklali jagnje, a nakon toga ja sam ga uredio i ispekao. To mi je bio prvi put da vidim tako nešto. Zamolili su me da uđemo u susednu salu, doneo sam sataru i dasku i spustio na sto da isečem pečenje, međutim, kod njih je tradicija da rukama kidaju i jedu meso. Malo sam se zbunio ali tako je kod njih, nema noža već neko uhvati za plećku, neko za butku i povuci-potegni“, priča naš sagovornik.

Jednom je došla grupa gostiju iz Libije i po njihovim verskim običajima oni su zaklali jagnje, a nakon toga ja sam ga uredio i ispekao.

„Dešavalo se da dok je delegacija Iraka na ručku u kafani, stignu i privrednici iz Irana. Ja onda njih smestim u kuću ili obrnuto“, priseća se Vule kako je bilo pre više od tri decenije i dodaje da je za vreme stare Jugoslavije u dane vikenda samo u njegovoj kafani bilo i po osam sportskih delegacija iz svih republika koje su bile na proputovanju kroz naš kraj.


Kafana u Pričeviću, poznata po jagnjećem pečenju iz furune - © Foto: Dejan Davidović

„Tada je bilo stabilnosti u ovom poslu i obe kafane su radile. Kolega i ja smo dobro sarađivali. Dešavalo se da kod njih ili mene na ručak dođe više gostiju, a u tom momentu nema dovoljno pečenja za sve, pa onda jedni od drugih pozajmljujemo“, kaže Vule i dodaje da čim je i privreda posustala, smanjio se i broj gostiju. Sada se manje proda pečenja, ali ipak može da se živi od ovog posla.


Kafana Kod Vula u Pričeviću, poznata po jagnjećem pečenju iz furune - © Foto: Dejan Davidović

Ovdašnje kafedžije, a i meštani ovog kraja nadaju se da dobra pečena jagnjetina neće otići u zaborav. Kako bi to preduhitrili i ujedno promovisali svoje mesto, žitelji Pričevića su došli na ideju da organizuju manifestaciju „Dani jagnjetine“. Želja im je da ovu zamisao pretvore u delo još ovog leta.

Sagovornik: Radivoj Beljić, ugostitelj iz Pričevića

Tekst i foto: Dejan Davidović

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica