Svet poljoprivrede Prodavnica

Za ljubitelje prirode i dobre domaće hrane: Taorska vrela i Sremušijada

Za ljubitelje prirode i dobrog zalogaja: Taorska vrela i Sremušijada © Agromedia

Iako najudaljenije valjevsko selo do kojeg od grada na Kolubari treba preći 40 kilometara, preko Lelića, Leskovica i Mravinjaca, Donji Taor ima da ponudi odmor i za oči i za dušu. Ono što privlači goste u ovaj kraj su prirodne lepote, a pre svega Taorska vrela, koja se nalaze u podnožju planine Povlen. Nekada je ovde radilo devet vodenica, od kojih su četiri sačuvane. Pepića vodenica, obnovljena je pre dve godine, dobila ime po nadimku porodice Jovanović kojoj pripada.

Meštani se uglavnom bave stočarskom i voćarskom proizvodnjom, iz ovdašnjih majdana pojedini još uvek vade sigu. U ovaj kraj vikendom dolaze turisti i planinari, pa se turizam lagano budi, mada je jedno vreme bio zapostavljen.

„Seoskim turizmom se bavimo od 2018. godine. Trenutno imamo 14 ležajeva, a u planu je izgradnja vajata. Naši gosti su uglavnom iz Srbije i za sada smo zadovoljni brojem poseta. Prednost je što nudimo hranu koju proizvedemo na sopstvenom gazdinstvu“, kaže Ana Jovanović, koja zajedno sa suprugom Željkom, rado gostima pokaže i prirodne lepote ovoga kraja.

Donji Taor proslavio je i sremuš. Divlji beli luk sa kojim, kažu kulinari, svako jelo postaje pikantnije. Pojedini restorani su prestižnu Mišelinovu zvezdicu dobili zahvaljujući specijalitetima sa sremušem. Ima ga u literaturi, na poštanskim markicama…

Ova čudesna biljka, koja u izobilju raste na padinama Povlena, bila je glavni sastojak i specijaliteta koji su pripremani u subotu u Donjem Taoru. Kod škole, u ovom najzabačenijem valjevskom selu, uoči Vidovdana, održana je šesta privredno – turistička manifestacija „Dani sremuša“. I ove godine uz bogat kulturno – umetnički program i tradicionalni narodni vašar, centralni događaj je bilo nadmetanje u pripremi specijaliteta od te zdrave i aromatične biljke.

„Sremuš je najbolje koristiti kada se ubere, ako ne onda ga spakovati u alkohol i tako ga konzervirati. Daje bolji ukus jelima, ona su pikantnija, jestivija i primamljivija na trpezi“,  kaže Ljiljana Opačić, predstavnica ekipe Planinarski klub „Povlen“, koja je za ovu priliku napravila i pitu savijaču sa sremušem, kiflice, pasulj, čorbicu …

Bogat meni je bio i kod Jovana Pavlovića iz Brankovine, svako jelo je kaže začinjeno sremušem, jer je on zdrav.

„Spremamo sedam vrsta jela od sremuša, pasulj čorbast, i prebranac, pečurke bukovače, šampinjoni, malo tartufa i naša bela mlečnjača, zatim svinjski gulaš, butkice, riblja i pileća čorba. Tu su i projare, slane i slatke pite,  hleb …“, nabraja Pavlović.

Za ljubitelje prirode i dobrog zalogaja: Taorska vrela i Sremušijada ©Agromedia

Meštani Donjeg Taora, Udruženje za razvoj turizma i zaštitu prirode „Taorska vrela“, Društvo istraživača Vladimir Mandić Manda, Turistička organizacija Valjevo i Klub Ars Nova, organizatori ove manifestacije, zajednički rade i na promociji ovog kraja, turizma i zdrave hrane. Biseri ovog kraja su nadaleko poznata Taorska vrela, vodenice potočare, vodopadi, pećine …

„Povlen je  jedna prelepa planina, koja ima potencijala i treba je iskoristiti ne samo u turističkom smislu, već i u razvoju poljoprivrede“, poručio je Vladimir Božić, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Manifestacija “Dani sremuša“ dosta je doprinela razvoju turizma, sve više ljudi dolazi da vidi Taorska vrela, ali i dalje je najveći problem infrastruktura.

„Najvažniji nam je put, ljudi dolaze iz Beograda, Novog Sada, Čačka i mnogi se žale na deset kilometara makadama. Imamo obećanja od nove vlasti da će nam izaći u susret“, kaže Milan Jovanović, prvi čovek mesne zajednice i predsednik Udruženja „Taorska vrela“.

Želja meštana je da svoju okolinu sačuvaju kao čistu. Pored „Dana sremuša“ Udruženje se bavi zaštitom Taorskih vrela, obnavljanjem vodenica na njima, kao i turističkom valorizacijom palnine Povlen.

„Mislim da smo uspeli u promociji Taorskih vrela, planine Povlen. Dolaze planinari, ljubitelji prirode, turisti … Ostaje drugi problem, a to je infrastruktura koje ovde praktično i nema. Smeštajnih kapaciteta delom imamo u podnožju planina, to su uglavnom pri verskim objektima koji nude smeštaj, a na planinama su retki i sporadični“, navodi Vlada Dodović, član Organizcionog odbora.

Prema njegovim rečima, seoski turizam se ponovo budi, ali imaju problem loših saobraćajnih veza. Tih 40 kilometara od Valjeva, nije daleko, ali sa desetak kilometara makadama ispada itekako daleko.

Planinarski klub „Povlen“ u saradnji sa Turističkom organizacijom Valjevo radi na projektu obeležavanja planinarskih staza na ovoj valjevskoj planini. Prva staza u dužini od 13 kilometara, koja je obeležena, kreće od Taorskih vrela do Radanovaca. Najavljuju da će biti obeleženo oko 100 kilometara staza i poručuju da treba iskoristiti to što Evropski pešački put – E 7 prolazi preko naših planina i pravilno markirati i trasirati staze.

Komentari