Žetva pšenice u Sremu privodi se kraju, ali za mnoge proizvođače ovogodišnji bilans daleko je od očekivanog. Janko Turčan, poljoprivrednik iz Stare Pazove, kaže da su prinosi na njegovim parcelama pod pšenicom bili „katastrofalni” i da sa trenutnom cenom zrna teško može da se govori o zaradi.
„Ja sam ostvario minus, minus. Prinosi su katastrofalni”, kaže Turčan, objašnjavajući da je na površini od 34 jutra imao prosečan prinos od oko 3.300 kilograma po jutru. Prema njegovim rečima, problem je posebno izražen kod proizvođača koji su ove godine sejali deklarisano seme kako bi ispunili uslove za podsticaje.
Još na ovu temu
Deklarisano seme podbacilo, „seme sa tavana” dalo više?
Janko tvrdi da su bolje prošli oni proizvođači koji su koristili sopstvenu doradu semena, odnosno ono što se u narodu često naziva „seme sa tavana”.
„Svi koji su uzimali deklarisano seme da opravdaju račune i dobiju tih 17.000 dinara od Ministarstva, ti su nagrabusili. Svi koji su imali svoju doradu imaju od 4,3 do 5,5 tona”, tvrdi Turčan.
Kako kaže, nije naučnik niti istraživač, već poljoprivrednik koji govori iz svog iskustva i onoga što čuje na terenu. Ipak, smatra da proizvođači moraju da stave „olovku na papir” i izračunaju da li im se podsticaj zaista isplatio ako je razlika u prinosu tolika.
„To što nas uslovljava Ministarstvo, svako treba da preračuna koliko mu je podsticaj, a koliko gubitak. Ja odgovorno tvrdim za sebe — ne verujem da ću više uzimati deklarisano seme”, poručuje on.
Cena pšenice vraća proizvođače u 2008. godinu
Pored prinosa, drugi veliki problem je otkupna cena. Prema rečima ovog poljoprivrednika, u njihovom kraju cena se kreće od 18 do 20 dinara sa PDV-om, dok se za pšenicu sa višim procentom proteina može dobiti nešto više.
„Golden Group iz Pećinaca, koliko znam, plaća do 12 odsto proteina 20 dinara, 13 odsto proteina 21 dinar, a 14 odsto i više 22 dinara. Ali mi ovde nemamo uzorkovanje na proteine i onda moramo da spadnemo u tu grupaciju od 20 dinara”, objašnjava Turčan.
Za njega je takva cena neprihvatljiva, naročito kada se uporedi sa troškovima proizvodnje.
„Ta cena datira od 2008. godine. To je sramota”, kaže on.
„Ne znam da li će preteći i za flašu kisele vode”
Turčan navodi da je pšenica za mnoge proizvođače prvi ozbiljan priliv novca u godini, ali da ove sezone taj novac teško može da zatvori osnovne obaveze.
„Dok mi razdužimo zakupe, dok razdužimo repromaterijal, ne znam da li će da pretekne za jednu flašu kisele vode”, kaže ovaj poljoprivrednik.
Iako su mnogi ratari poslednjih godina povećali površine pod pšenicom kako bi izbegli rizik kasnijih kultura koje više trpe sušu, Turčan ne veruje da će pšenica potpuno izgubiti mesto u setvenoj strukturi. Kako kaže, ozime kulture ipak koriste zimsku vlagu i daju određenu sigurnost, ali problem nastaje kada se pošteno zarađen dinar proizvođača potcenjuje.
Strah od oluja veći od straha za pšenicu
Ove godine Turčan pšenicu nije osigurao, ali jeste kukuruz i suncokret, upravo zbog najava ekstremnih vremenskih uslova tokom leta. Najviše se, kaže, plaši oluja koje mogu da polome useve koji su ostali na njivama.
„Suncokret i kukuruz sam osigurao prevashodno na ekstremne uslove, na oluje”, objašnjava on.
Na tu odluku uticalo je i iskustvo iz 2021. godine, kada je, kako navodi, oluja napravila štetu, a proizvođači nisu dobili konkretnu pomoć.
„Samo smo trošili gorivo da dokazujemo koje su parcele i da su uvedene u gazdinstvo, a na kraju ništa”, kaže Turčan.
Ovogodišnja žetva pšenice u Staroj Pazovi, prema njegovim rečima, pokazala je koliko su proizvođači danas izloženi riziku — od izbora semena, preko vremenskih prilika, do otkupne cene koja ne prati realne troškove proizvodnje.
Komentari