Rekordne vrućine, dugotrajna suša i snažni vetrovi pretvorili su velike delove Evrope u područja visokog rizika od požara. Dok se vatrogasci širom Mediterana bore sa vatrenom stihijom koja je već progutala stotine hiljada hektara, upozorenja stižu i za Srbiju. Požarne sezone postaju duže, ekstremne godine sve češće, a ljudska nepažnja ostaje glavni uzrok izbijanja vatre.
Vremenski uslovi koji pogoduju nastanku i brzom širenju požara ove godine su u Evropskoj uniji za 43 odsto ozbiljniji od proseka zabeleženog u istom periodu tokom prethodne dve decenije. Od početka godine do kraja jula izgorelo je oko 435.000 hektara zemljišta, približno tri puta više od novijeg istorijskog proseka.
Možda vas zanima
Zabeleženo je oko 1.400 požara, više nego dvostruko u odnosu na uobičajeni broj za ovo doba godine. Najteža situacija je u Francuskoj i Španiji, gde su požari ugrozili velika gradska područja, turističke centre, poljoprivredno zemljište i lokalnu ekonomiju.
Više od 300.000 ljudi napustilo domove i turistički smeštaj
U Francuskoj je ove godine izgorelo oko 91.000 hektara, čime je već oboren dosadašnji nacionalni rekord za čitavu godinu, iako je do završetka leta ostalo još vremena.
Posebno dramatično bilo je u okolini Bordoa, gde se vatra kroz guste borove šume približila na svega petnaestak kilometara od prilaza širem gradskom području. Požar je dostigao takvu snagu da je stvorio retku oluju sa grmljavinom, koja je mogla da izazove nova žarišta.
Požari su zadali snažan udarac turizmu na jugozapadu Francuske. Poznata vinogradarska područja Bordoa za sada nisu direktno zahvaćena vatrom, ali proizvođačima grožđa i vina najveću pretnju i dalje predstavlja dugotrajna suša.
Ništa manje ozbiljna situacija nije ni u Španiji, gde je izgorelo više od 200.000 hektara, gotovo pet puta više od proseka za ovo doba godine. Požar u provinciji Avila, zapadno od Madrida, označen je kao najveći u novijoj istoriji zemlje.
Vatra je zahvatila i druga područja, od provincija Madrid i Toledo do Kasteljona i oblasti uz granicu sa Portugalijom. Na pojedinim lokacijama gašenje dodatno otežava stara municija iz Španskog građanskog rata, koja eksplodira kada plamen zahvati zemljište.
U Francuskoj i Španiji je tokom ovog talasa požara više od 300.000 stanovnika i turista moralo da napusti domove i smeštajne objekte. I kada se vatra povuče, posledice ostaju dugoročne: materijalna šteta može se nadoknaditi, ali obnova šuma, staništa i čitavih ekosistema zahteva decenije.
Dunav na istorijskom minimumu: Najniži vodostaj u Srbiji za pola veka, Mađarska uvodi vanredne mere!
Novi toplotni talasi mogu ponovo da rasplamsaju vatru
Povremeno niže temperature i slabiji vetar omogućili su vatrogascima da na pojedinim požarištima stabilizuju situaciju. Ipak, olakšanje bi moglo da bude kratkotrajno, jer meteorolozi najavljuju nove toplotne talase i temperature koje će u delovima Španije dostizati između 40 i 42 stepena.
Pritisak na vatrogasne kapacitete sve je veći, zbog čega su Francuska i Španija zatražile međunarodnu pomoć. U akcije gašenja uključeni su vatrogasci, vozila, avioni i helikopteri iz više evropskih zemalja.
Istovremeno se pogoršava situacija u Italiji, Grčkoj i Portugaliji. Iako razmere štete nisu svuda jednake, broj požara i izgorela površina u više zemalja znatno su iznad proseka.
Ekstremne požare dodatno podstiču visoke temperature, isušena vegetacija, nedostatak padavina i jak vetar. U takvim okolnostima dovoljan je mali izvor paljenja da vatra za kratko vreme preraste u požar koji je veoma teško kontrolisati.
Požari šeste generacije menjaju pravila borbe
Stručnjaci upozoravaju da Evropu sve češće pogađaju takozvani požari šeste generacije, najekstremnija i gotovo nekontrolisana kategorija šumskih požara. Oni oslobađaju ogromnu količinu energije, menjaju lokalne vremenske uslove i mogu da stvaraju sopstvene vetrove i grmljavinske oblake.
Takvi požari više nisu samo niz izolovanih nepogoda. Njihova učestalost i intenzitet povezani su sa klimatskim promenama, koje donose duže periode suše, češće toplotne talase i sve brže isušivanje zemljišta i vegetacije.
Mediteransko područje je posebno ranjivo, zbog čega se sa velikim požarima gotovo svake godine suočavaju Španija, Portugalija, Francuska, Italija, Grčka, Hrvatska i Crna Gora. Međutim, požarna opasnost više nije ograničena samo na obale Sredozemlja.
Srbija beleži sve više šumskih požara
Rizik raste i u Srbiji, koja poslednjih godina beleži povećanje broja šumskih požara. Klimatske promene stvaraju povoljnije uslove za njihovo izbijanje i širenje, ali neposredni uzrok u ogromnoj većini slučajeva ostaje čovek.
Procenjuje se da je ljudski faktor odgovoran za čak 95 odsto šumskih požara u našoj zemlji. Najčešći uzroci su nepažljivo spaljivanje biljnih ostataka, otvorena vatra u prirodi, bačeni opušci, nepropisno odlaganje otpada i izvođenje radova bez potrebnih mera zaštite.
Posebno opasno ostaje paljenje strnjike i drugih žetvenih ostataka. Vatra se pri visokim temperaturama i vetru može veoma brzo proširiti sa njive na susedne parcele, voćnjake, objekte i šume, izazivajući štetu koju poljoprivrednici često ne mogu da zaustave sopstvenim sredstvima.
Nadležne službe zato ponovo apeluju na poljoprivrednike da ne spaljuju ostatke useva i da svaku pojavu vatre odmah prijave. Kasna dojava značajno umanjuje mogućnost da požar bude zaustavljen dok je još mali i često je jedan od razloga zbog kojih nastaje velika materijalna i ekološka šteta.
Dovoljna je varnica, komad stakla ili udar groma
Požar može da počne od samo jedne varnice. Rizična su područja uz železničke pruge, gde varničenje između voza i šina u sušnom periodu može da zapali okolnu travu i nisko rastinje.
Opasnost predstavlja i staklo ostavljeno u prirodi. Pod određenim uglom, sunčevi zraci mogu da se prelamaju kroz staklo i zagreju potpuno suvu vegetaciju do tačke paljenja. Zbog toga pravilno odlaganje otpada, osim ekološkog, ima i veliki protivpožarni značaj.
Požare mogu da izazovu i prirodni faktori, pre svega udari groma. Takva žarišta su posebno problematična na teško pristupačnim planinama, brdima i u napuštenim selima, gde nema stanovnika koji bi na vreme primetili dim i obavestili nadležne službe.
Najugroženiji su šumoviti predeli zapadne, istočne i južne Srbije. Gašenje je na tim područjima često otežano zbog nepristupačnog terena, nedostatka puteva i velike udaljenosti od naseljenih mesta.
Ekstremne godine biće sve češće
Srbija već ima približno deset odsto manje šuma od evropskog proseka, zbog čega svaki veliki požar predstavlja ozbiljan gubitak. Osim uništenog drveta, nestaju staništa biljaka i životinja, zemljište ostaje izloženo eroziji, a smanjuje se i sposobnost prostora da zadrži vodu i ublaži posledice visokih temperatura.
Procene stručnjaka ukazuju da će se period između ekstremnih požarnih godina skraćivati. Umesto da se najteže sezone javljaju jednom u pet godina, mogle bi da dolaze približno svake treće godine, dok će sama sezona opasnosti trajati sve duže.
Balkan se smatra jednim od evropskih područja posebno izloženih posledicama klimatskih promena. Očekuju se viša prosečna temperatura, manje padavina i veći broj ekstremnih vremenskih događaja. Za pojavu šumskih požara naročito su važne sve duže i izraženije suše, koje tokom leta drastično povećavaju zapaljivost vegetacije.
Slike iz Francuske i Španije zato predstavljaju upozorenje i za Srbiju. Klimatske uslove nije moguće promeniti preko noći, ali se najveći broj požara može sprečiti odgovornijim ponašanjem, ranom dojavom i doslednim poštovanjem zabrane paljenja vatre na otvorenom.
Komentari