Mikroplastika u poljoprivrednom zemljištu mogla bi da predstavlja mnogo veći problem nego što se do sada pretpostavljalo. Veliki evropski istraživački projekat pokazao je da sitne čestice plastike mogu da deluju poput „trojanskog konja“, to jest da kroz zemljište prenose zagađujuće materije, pesticide i mikroorganizme. Posebnu zabrinutost izaziva otkriće da se na površini mikroplastike mogu stvarati žarišta gena povezanih sa otpornošću na antibiotike.
Mikroplastika pronađena na svim ispitanim njivama
U okviru petogodišnjeg projekta koji finansira Evropska unija, mikroplastika je pronađena u zemljištu svih 227 poljoprivrednih parcela obuhvaćenih istraživanjem u 11 evropskih zemalja.
Možda vas zanima
Projekat je do sada rezultirao sa 22 naučna rada koja su prošla stručnu recenziju, a istraživači upozoravaju da rezultati ukazuju na problem od globalnog značaja. Zdravo zemljište je osnova poljoprivredne proizvodnje, funkcionisanja ekosistema i, na kraju, proizvodnje hrane.
U mnogim slučajevima količina i vrsta pronađene plastike odražavale su kako današnje poljoprivredne prakse, tako i nekadašnji način korišćenja zemljišta. To pokazuje da plastično zagađenje može ostati u zemljištu godinama.
„Trojanski konj“ koji prenosi i druge zagađivače
Problem nije samo prisustvo plastike.
Istraživači su utvrdili da mikroplastika može da stupa u interakciju sa drugim materijama prisutnim u poljoprivredi, među kojima su pesticidi i veterinarski lekovi, kako prenosi The Guardian.
Jedno istraživanje sprovedeno u Švajcarskoj pokazalo je da su polja sa najvećom količinom čestica nastalih habanjem automobilskih guma istovremeno imala i najviše koncentracije drugih toksičnih hemikalija i metala.
Površina mikroplastike može da postane i novo stanište za mikroorganizme. Ovakve zajednice na plastici nazivaju se plastisfera, a istraživači su ustanovili da upravo na tim površinama dolazi do intenzivnih interakcija između plastike, mikroorganizama i agrohemikalija.
Posebno zabrinjava što je u plastisferama pronađeno više gena povezanih sa otpornošću na antibiotike nego u kontrolnim uzorcima. Prisustvo pesticida dodatno je pojačavalo ovaj efekat.
Mikroplastika svuda oko nas – a najveći krivac možda nisu kese i flaše?
Što je čestica manja, problem može biti veći
Edoardo Puljizi, profesor mikrobiologije na Katoličkom univerzitetu Svetog Srca u Pjačenci i jedan od učesnika projekta, objašnjava da manje čestice mikroplastike imaju veću tendenciju da na svojoj površini vezuju zagađujuće materije, mikroorganizme i DNK.
Tako nastaje svojevrsni „efekat trojanskog konja“, koji potencijalno može da doprinese širenju patogena i gena odgovornih za otpornost na antibiotike.
Posledice mogu da osete i organizmi koji žive u zemljištu.
Jedno od istraživanja pokazalo je da ovaj efekat može negativno da utiče na kišne gliste i druge zemljišne organizme, remeteći važne procese poput kruženja hranljivih materija.
Kišne gliste imaju izuzetno značajnu ulogu u formiranju mikrobioma zemljišta i održavanju njegovih ekoloških funkcija, pa promene koje utiču na njih mogu imati šire posledice po zdravlje tla.
Mikroplastika može da utiče i na rast biljaka
Istraživački projekat MINAGRIS, finansiran sredstvima EU, u saradnji sa Institutom za istraživanje ruralnih područja i zajednica Univerziteta u Glosterširu, proučavao je i uticaj mikroplastike na biljke.
U jednom eksperimentu utvrđeno je da su veće koncentracije mikroplastike kod zelene salate smanjile površinu listova, sadržaj hlorofila, efikasnost fotosinteze i ukupnu biljnu masu.
Situacija je bila još nepovoljnija kada je mikroplastika kombinovana sa sušom.
Biljke izložene istovremeno nedostatku vode i mikroplastici razvijale su se lošije nego biljke izložene samo jednom od ova dva faktora stresa.
Ovakvi rezultati su posebno važni jer se zagađujuće materije u procenama rizika često posmatraju pojedinačno. U stvarnim uslovima, međutim, zemljište može istovremeno biti izloženo mikroplastici, pesticidima, suši i drugim pritiscima, a njihovo zajedničko dejstvo može biti drugačije i ozbiljnije od pojedinačnog.
Ni biorazgradiva plastika nije automatski bezbedna
Kao odgovor na sve veći problem plastičnog otpada, poslednjih godina raste upotreba biorazgradive plastike, uključujući i poljoprivredu.
Međutim, rezultati projekta pokazuju da oznaka „biorazgradivo“ ne znači automatski da je takav materijal bezopasan za zemljište.
I biorazgradiva plastika može tokom razgradnje da se pretvori u sitne čestice mikroplastike koje potencijalno mogu izazvati ekološke posledice.
„Kada se ova plastika jednom raspadne na sitne delove u zemljištu, praktično ju je nemoguće ukloniti. Ona može da prenosi agrohemikalije i menja ključne ekosisteme zemljišta“, upozorava dr Esperanza Huerta Lvanga sa Univerziteta Vageningen u Holandiji.
Zaštita zemljišta postaje pitanje proizvodnje hrane
Istraživači zato smatraju da se mikroplastika više ne može posmatrati kao izolovan oblik zagađenja, već kao deo mnogo šireg problema degradacije poljoprivrednog zemljišta.
Prema njihovim preporukama, potrebno je uvesti standardizovano praćenje prisustva plastike u zemljištu, veću transparentnost proizvođača plastičnih proizvoda i sveobuhvatnije procene rizika.
Takve procene, smatraju naučnici, trebalo bi da uzmu u obzir kako mikroplastika utiče na različite organizme, ali i šta se događa kada se istovremeno nađe u zemljištu sa pesticidima, metalima i drugim zagađujućim materijama.
Jer kada jednom dospe u zemljište i raspadne se na veoma sitne čestice, mikroplastiku je izuzetno teško ukloniti, dok posledice njenog prisustva mogu trajati godinama.
Izvor: The Guardian
Komentari