Kako podeliti imovinu među decom, a istovremeno sačuvati gazdinstvo od propadanja i usitnjavanja? Švajcarska je još pre više od tri decenije zakonom pokušala da reši jednu od najtežih dilema poljoprivrednih porodica, dajući prednost nasledniku koji će nastaviti proizvodnju.
Prenos poljoprivrednog gazdinstva na novu generaciju jedno je od najosetljivijih pitanja sa kojima se suočavaju poljoprivredne porodice. Roditelji žele da pravedno podele imovinu među decom, ali takva podela često dovodi do usitnjavanja zemlje i ugrožava nastavak proizvodnje.
Možda vas zanima
Švajcarska je ovom problemu pristupila drugačije. Kada su pre više od 35 godina urbanizacija i interesovanje špekulanata počeli snažno da podižu cene zemljišta, država je poljoprivredne površine prepoznala kao ograničen i strateški resurs.
Zbog toga je 1991. godine usvojen Savezni zakon o pravu na poljoprivredno zemljište, čiji su osnovni ciljevi očuvanje porodičnih gazdinstava, sprečavanje prekomernog zaduživanja poljoprivrednika i zaustavljanje usitnjavanja poseda.
Prednost ima naslednik koji će obrađivati zemlju
Prema švajcarskom modelu, nije dovoljno samo imati novac ili nasledno pravo. Osoba koja želi da kupi ili preuzme poljoprivredno zemljište treba da dokaže da namerava lično da se bavi proizvodnjom i da za to poseduje odgovarajuće znanje i iskustvo.
Zahteve za kupovinu i nasleđivanje razmatraju nadležne kantonalne poljoprivredne institucije.
Ako je samo jedan naslednik osposobljen da vodi gazdinstvo, može da zatraži da mu ono bude dodeljeno u celosti. Kada je zainteresovano više naslednika, prednost dobija onaj ko ima najbolje uslove da nastavi proizvodnju, što se procenjuje na osnovu poljoprivrednog obrazovanja i iskustva.
Na taj način prednost se daje opstanku gazdinstva kao funkcionalne celine, a ne njegovoj fizičkoj podeli na jednake delove.
Zemlja se ne otkupljuje nužno po tržišnoj ceni
Posebno važan deo švajcarskog sistema odnosi se na kontrolu cena. Njegov cilj je da spreči bogate investitore i špekulante da ponudama koje poljoprivrednici ne mogu da prate preuzmu obradivo zemljište.
Danska ukinula Ministarstvo poljoprivrede: Farmeri zabrinuti, investicije na čekanju!
Kada naslednik koji nastavlja proizvodnju isplaćuje braću, sestre ili druge naslednike, vrednost gazdinstva može se obračunati prema njegovoj poljoprivrednoj, odnosno prinosnoj vrednosti. Ona zavisi od prihoda koji se realno može ostvariti proizvodnjom i često je znatno niža od tržišne cene nekretnine.
Ipak, zakon štiti i ostale naslednike. Ako novi vlasnik u narednih 25 godina proda deo zemlje ili mu promeni namenu i na tome ostvari dobit, prethodni naslednici mogu da zatraže svoj deo finansijske koristi.
Zakon sprečava dalje usitnjavanje poseda
Jedan od glavnih ciljeva propisa jeste očuvanje ekonomski održivih gazdinstava. Zbog toga naslednici ne mogu zahtevati podelu porodičnog imanja ako bi ona ugrozila njegovu sposobnost da nastavi da posluje.
Propisana su i ograničenja za cepanje postojećih poljoprivrednih celina na manje parcele.
Pravo preče kupovine mogu imati lokalni aktivni poljoprivrednici, zakupci i najbliži srodnici prodavca. Ako osoba koja ispunjava zakonske uslove ponudi odgovarajuću cenu, može dobiti prednost nad drugim zainteresovanim kupcima.
Da li je važnija jednaka podela ili opstanak gazdinstva?
Švajcarski model otvara pitanje sa kojim se suočavaju poljoprivredne porodice širom sveta: da li je pravednije svakom nasledniku dati isti deo imovine ili sačuvati gazdinstvo i poveriti ga onome ko će nastaviti da ga razvija?
Ovakav sistem podrazumeva snažno učešće države, što ne bi svuda bilo prihvaćeno bez otpora. Međutim, pokazuje da propisi mogu biti usmereni na očuvanje poljoprivrednog zemljišta, sprečavanje špekulacija i pružanje realne šanse mladim naslednicima da nastave porodičnu proizvodnju.
U praksi, mnoga od ovih pravila liče na dogovore koje porodice i same pokušavaju da postignu – da se zaštite ostali naslednici, ali da zemlja i gazdinstvo ipak ostanu celina sposobna za dalji rad.
Komentari