Dobro je što se sve češće govori o pčelama. Snimaju se specijalne emisije, pišu knjige, organizuju sajmovi, izložbe, stručne rasprave i prezentacije o ovom jedinstvenom insektu. To se čini u celom svetu, što je dobar znak da je shvaćeno, i to ozbiljno, upozorenje: dok na našoj planeti bude pčela, biće i ljudi. Iako se njihova uloga kod mnogih ogleda u medu, te leteće agro brigade su i nezamenljivi oprašivači, pre svega voća, ali i ratarskih kultura.
Pažljiviji analitičari su izračunali da preko oprašivanja pčele našoj poljoprivredi tokom svakog godišnjeg ciklusa daju doprinos vredan oko pola milijarde evra. U stavkama BDP-a to se ne može pronaći niti videti, iako se radi o sumi koju u državni ćup „ubacuju“ najuspešnije kompanije ili više njih.
Bez obzira na sva civilizacijska ludila, građane ne treba zavaravati futurističkim bajkama kako će prirodne pčele jednog dana zameniti njihove „robot“ sestre i slično. Takve priče samo zbunjuju.
Dakle, oprašivanje je, izuzimajući stručne krugove, i dalje nedovoljno priznata aktivnost za kapitalni doprinos koji jednoj zajednici daju pčele radilice, koje na prostoru Balkana sakupljaju nektar sa 150 biljnih kultura. Opšti fokus je i dalje na količini meda po košnici, što takođe nije za potcenjivanje, jer se radi o proizvodu specifičnih hranljivih vrednosti, ali i lekovitih karakteristika.
Pisalo se tokom prošle godine, ali i nešto ranije, nadugo i naširoko o medu koji su, umesto pčela, pravili dvonogi alhemičari, odnosno falsifikatori. U nameri da dođu do brze zarade, na taj način varani su potrošači, svi legalni i odgovorni pčelari, kao i same pčele sa kojima čovek sarađuje preko 6.000 godina. Porazno je bilo da od 10 uzoraka sedam bude falš.
OPREMA KOD PROVALNIKA
Kako je nedavno izjavio dr Rodoljub Živković, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, i dalje oko 80 odsto legalnog tržišta meda zauzimaju falsifikatori. Borba protiv njih je nejaka i nedovoljna, uz sva obećanja nadležnih službi i resornog ministarstva da će se tome stati na kraj.
Drskost proizvođača falsifikovanog meda ide dotle da je još pre nepune tri godine iz jedne privatne laboratorije, koja je utvrđivala kvalitet tog proizvoda, izvršena provalna pljačka, gde je upravo glavni plen bila savremena oprema. Iako se većina medija nije pretrgla da piše o tom događaju, on je ipak, krajem prošle godine, stigao do Narodne skupštine, zahvaljujući poslaničkom pitanju na tu temu.
Tačnije, tražena je hitna reakcija nadležnih službi da otkriju provalnike i objasne javnosti sa kakvim motivima su to uradili. Koliko mi je poznato, do sada se po tom pitanju niko nije oglašavao. Nije to samo nepoštovanje potrošača, pčelara, već i njihovih štićenika (pčela), kojima se samo na rečima divimo i, naravno, sa zadovoljstvom koristimo njihove proizvode. Složićete se – čisto licemerje.
SRBIJA SVETSKA SILA
Ima li tako nešto smisla? S obzirom na to da sa preko 900.000 košnica i stalnim uvećanjem pčelinjih društava Srbija, u odnosu na broj stanovnika, spada u red velesila u ovom sektoru, procenite sami da li znamo da poštujemo ono što imamo. Iznad nas su Rumunija, Španija i Grčka sa više od milion košnica.
S obzirom na klimatske uslove, zdravu životnu sredinu i dugu tradiciju, postoje svi preduslovi da pčelarstvo bude jedna od uspešnijih grana domaće poljoprivrede. Još bliže rečeno, da izađe iz „odela“ proizvodnje iz hobija, uz dodatnu finansijsku podršku, u istinsko tržišno, odnosno komercijalno poslovanje.
Država je, pored ostalog, i to prepoznala, pa je pre nešto više od tri godine uložila značajna sredstva u izgradnju prve srpske fabrike meda u Rači.
Oko tog savremenog sabirnog centra, gde je pretežno članstvo iz Saveza pčelarskih organizacija, nastao je i domaći brend „Naš med“, koji pre pakovanja i slanja na domaća i inostrana tržišta prolazi kroz sve bitne laboratorijske kontrole.
Pčelari su svrstani i na spisak za subvencije koje iznose 1.000 dinara za konvencionalnu i 1.400 dinara po košnici za organsku proizvodnju meda. Pčelari kažu da je to minimalna podrška i da očekuju da ona bude uvećana.
Ono čime su sve zadovoljniji jeste saradnja sa voćarima i ljudima iz ratarstva, koji su shvatili da, čuvajući pčele od prejakih doza preparata za zaštitu, čuvaju i svoj biznis, posebno njegov kvalitet. Ako bismo hteli da gradiramo domaće voćarstvo, ono je odavno naša agrarna velesila – pored ostalog zahvaljujući i pčelama.
Dok u Nemačkoj med dostiže i 30 € po kilogramu, srpsko tržište preplavljuju jeftini FALSIFIKATI!
OSE U RATINI
Ovu priču o pčelama, figurativno rečeno, nismo mogli da završimo bez osa. Tačnije, bez neprijatnih uboda koje trpe naši poljoprivrednici, koji su po pravilu „laka“ meta za one koji bi trebalo da ih štite i poštuju.
Naime, u utorak, 14. aprila, u selu Ratina kod Kraljeva, gde se duže vreme održavaju protesti meštana i njihovih komšija iz Trstenika, došlo je do neočekivane scene.
Na momenat je podsetila na razbijanje navijačkih hordi ili radikalnih demonstranata na nekom centralnom trgu, gde su za njihovo neutralisanje korišćeni vodeni topovi.
Na poveću grupu meštana, koji traže da ih lokalne samouprave, javna preduzeća i država obeštete zbog oduzimanja i devastiranja osnovnih sredstava, odnosno njiva od kojih žive, radnici angažovani na izgradnji Moravskog koridora, sa cisternom punom vode i pod velikim pritiskom, krenuli su u njihovo „tuširanje“.
Da budemo konkretni – hteli su da ih rasteraju, jer ih, navodno, ometaju u njihovim poslovima. Naravno da to nisu odlučili radnici, već njihovi pretpostavljeni, a sumnja se i na lokalne bahate glavešine.
Tom prilikom jednoj ženi, učesnici protesta, ukazana je lekarska pomoć, da bi zbog pretrpljenog šoka i povreda bila hospitalizovana.
Ljuti i razočarani meštani kažu da su, kao i u proteklim danima protesta, očekivali „teške“ reči garnirane obećanjima i upućivanjima na druge adrese, ali ni u snu nisu očekivali da ih, kao huligane, bilo ko rasteruje mlazom vode pod velikim pritiskom.
Inače, učesnici protesta su pokrenuli sporove pred sudom u Trsteniku i Kraljevu još 2023. godine, sa namerom da budu obeštećeni zbog devastiranih i nepristupačnih njiva koje su za većinu njih bile jedan od osnovnih prihoda za život.
Međutim, kako je gradilište Moravskog koridora poremetilo njihovu osnovnu aktivnost, bili su, kažu, primorani da protestima skrenu pažnju na nevolju u koju su zapali. Sudske rasprave se odlažu i, po proceni njihovih advokata, sve to „miriše“ na neodređeno vreme.
Baš u vreme dok nam opšti izbori „duvaju“ za vratom, po gunju je ponovo neko snažno udario, ne shvatajući kakvu štetu čini i sebi i poljoprivrednicima. Svima nama. I proleću. Ono što se izvesno zna – seljak će i tu vrstu nepravde preživeti. Kao i pčele, koje će buduće generacije, najverovatnije, svrstati u neku od rubrika državnog BDP-a. Možda i po tome budemo jedinstveni na svetu!!!
…
Komentari