Svet poljoprivrede Prodavnica

Julska spirala ružnih slika

Ribnjak kod PrnjavoraFoto: Budimir Budo Novović

Mislio sam dok traje Olimpijada u Tokiju, da ću „navaliti“ na neke vedrije teme. Međutim, mogao sam u tom slučaju samo da glumatam i neuspešno oponašam Stare Grke i njihove susede, koji su u vreme igara odlagali svake sukobe, svađe pa i gorke reči. Nažalost, Balkan je prepun „Trojanskih konja“, kavgadžija, prevaranata i manipulatora. I za „preki“ pogled može da se izgubi glava.

Podsetiću ovom prilikom samo na one štetočine koje su se okomile na agrar i proizvođače hrane. U korak im ulaze i ometaju ih svakorazne situacije, birokratski panjevi, nelogičnosti, bezosećajnost, sebičnost kao i raspolućene institucije. Nadasve, bahati pojedinci koji su na neshvatljiv način došli u poziciju da donose važne odluke od javnog interesa. Dakle, za sve građane.

Žrtva privatizacije

Mnogo puta sam prošao pored Ribnjaka u Prnjavoru uz neskriveno radovanje što tako nešto postoji i radi. Sa neto površinom od 850 hektara najveći je u Bosni i Hercegovini. Dugo vremena bio je na spisku najuspešnijih privrednih društava u sektoru ribarstva. Posle takozvane privatizacije, pre nešto više od tri godine, sve je krenulo ne samo nizbrdo, već naglavačke.

Početkom jula ove godine jedna od tamošnjih televizija obavestila je gledaoce, ne samo zbog uginuća pet tona ribe, već i nepodnošljivog smrada, da je bukvalno ceo Ribnjak u haotičnom stanju. Težak miris uginulih šarana, tostolobika, smuđa i drugih ribljih vrsta brzo je nadjačao onaj koji je stigao sa saznanjem: ko je dopustio ovakav epilog.

Posle privatizacije kroz ovaj svojevremeno uzorni kolektiv „prošetala“ su se za kratko vreme tri stečajna upravnika dok su radnici, izuzev nekoliko njih, bukvalno oterani kućama. Ta okolnost je otvoreno govorila da se u pozadini ove privatizacije kriju nečije loše namere, nebriga i neznanje. Uz ostala nečinjenja stečajni „spasitelji“ su dopustili da ribe u bazenima više od godinu dana ne dobiju ni kilogram hrane. U sve su se umešali i oni koji su dolazili u krađu otvarajući ispuste da bi snizili nivo vode čime su doveli na minimum i kiseonik koji je samo ubrzao uginuće riba.

Zbog čega pominjem slučaj Ribnjaka iz Prnjavora? Naprosto, voda koja ga održava je iz sastava takozvanih „spojenih“ sudova, odnosno reka: Ukrine, Vrbasa, Save, Dunava…

MOŽDA VAS ZANIMA

I Kolubaru porazio nemar

Samo nekoliko dana kasnije loše vesti stigle su iz Valjeva. U donjem toku reke Kolubare u ataru sela Divaca i Veselinovca uočeno je na hiljade uginulih riba. Zabrinuti ribočuvari uspeli su, radi dokazivanja razmera ovog pomora, da iz reke izvade skoro 600 kilograma riba svih vrsta i veličine.

Agilnom istragom prst je uperen na farmu u mioničkom selu Radobiću, koja je, najverovatnije, ispustila u reku opasne materije čija toksičnost i druge karakteristike se još utvrđuju. Reka Kolubara je, nema više dileme, izgubila još jednu bitku sa nemarom i onima koji poštuju samo lični interes.

„Streljanje“ pesticidima

Neprijatna julska spirala pomora u domaćem agraru se nastavila. Na masovno uginuće pčela alarmirali su vlasnici košnica iz Vršca, Alibunara i drugih mesta južnog Banata. Nešto ranije samo na području Itebeja prijavljeno je trovanje preko 800 pčelinjih društava.

Nisu pčele stradale od loših vremenskih uslova i sličnih neprilika, već kako su dojavili njihovi vlasnici, od trovanja sa nekim od pesticida kojim je tretiran suncokret. Štete se još sabiraju a ono što je dodatna nepovoljnost je da otrovane pčele truju druge u košnici kao i sam med koje su mukotrpno sakupile.

Ne dešava se ovo prvi put, jer na prirodne genijalce, što pčele zaista jesu, nasrće ko stigne. Ratari, voćari i svi oni kojima, upravo pčele, treba da uvećaju prinose i njihov kvalitet. Problem su i velike količine pesticida i drugih zaštitnih sredstava koja se nabavljaju na crnom tržištu. Na njemu su jeftinija, ali i uz nestručnu upotrebu prave tempirane bombe za neumorne radilice.

Prema podacima evropske agencije EVROPOL tokom akcije sprovedene početkom godine u zemljama EU i nekoliko sa drugih kontinenata zaplenjeno je preko 1.200 tona ilegalno proizvedenih zaštitnih hemijskih sredstava. Samo koju godinu pre plenidbe je bila blizu 4.000 tona hemijskih preparata, što je po mnogim procenama, dovoljna količina da se otruju sve pčele na prostoru Evrope.

Izjednačiti pčele i bubamare

Gde je rešenje za ovaj ozbiljan problem? Kažem ozbiljan, jer je uloga pčela u prirodnom lancu, poljoprivrednoj proizvodnji i podršci ljudima, dobro poznata. Odlično čak i onima koji ih, neću reći namerno, već zbog isključive zagledanosti u profit bezosećajno ubijaju.

Slažu se i iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije, ali i stručna javnost da je rešenje u tome da se pčele proglase za zaštićenu vrstu. Na tom spisku su zapravo one vrste iz reda insekata koji su ugrožene i čime im se garantuje svaki oblik podrške za što duži opstanak.

Taj status kod nas su izborili: vilin konjic, lastin repak, Tiski cvet, bubamara, buba nosorog, leptir kupusar, ali ne i pčela. Zbog čega je ona na „čekanju“ to malo ko komentariše. Zapravo, mišljenja sam da je naša zavist glavni krivac. Ko god štrči ili ide brže od očekivanog tempa mora biti ometen. Pa radilo se i o pčelama!

Pogled iz „svemirskog broda“

Kriva julskog pomora i još nekih ružnih slika nije se, po svemu sudeći, zaravnila?! Zabrinjavajuće vesti saopštili su iz sindikalne organizacije Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB). U izjavi jednom od beogradskih medija upozorili su na loše stanje u stočarskom sektoru gde inostrani vlasnik „Al Dahra“ iz UAE, nastoji da ovu proizvodnju ukine.

U sklopu te namere organizovali su „ceđenje“ suve drenovine, odnosno četiri dnevne muže mlečnih grla od kojih je većina u lošem fizičkom stanju, a bez preciziranja podataka, sumnja se da svakodnevno ima uginulih životinja.

Od brojnih „provodadžija“koji su horski najavljivali da će posle prodaje PKB bukvalno procvetati na pomenutu informaciju sindikalnih aktivista, jedino je reagovao, bolje reći replicirao, aktuelni ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. On je kazao da svi oni koji se bave sa stočarstvom, moraju da znaju, da u procesu proizvodnje mleka na 7.000 krava mora biti 50 do 60 koje su bolesne i neuhranjene.

Ovo bolesne mnogi će prihvatiti, dok kod zapažanja neuhranjene neće imati razumevanja uprkos konstataciji da je posle prodaje 2018. godine PKB postao „svemirski brod“ u odnosu na raniji period. Pogled iz vasione, tvrde sindikalci, još uvek liči na akvarel sa puno tamnih tonova.

Inače, PKB kao firma od strateškog značaja za Beograd i Srbiju prodata je kompaniji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata za nešto više od 100 miliona evra, dobivši za te pare: 17.600 hektara poljoprivrednog zemljišta, 70.000 grla goveda i brojne druge nepokretnosti. Ostvarena cena prodaje, po mnogim računicama, za nekoliko puta je niža od realne.

Mislim, da ovde nema mesta floskuli: ko radi, taj i greši?!

Komentari