Dugo robijanje za ubistvo seljaka

Dugo robijanje za ubistvo seljaka

Možda je zelena, gusta i visoka aprilska trava, kako kaže moj uvaženi kolega Bogdan Ibrajter Tane, uspela da sakrije zeca od pogleda, ali to joj nije pošlo za rukom kada su u pitanju brojni drugi događaji, zgode i nezgode. Na videlo četvrtog meseca izašlo je mnogo toga, a sklon sam da kao događaj od posebnog značaja, navedem presudu za četvorostruko ubistvo u selu Jabukovcu kod Negotina, kojom je pravda na primeren način zadovoljena. To se zapravo može zaključiti iz prvostepene presude, koja ako ostane na snazi, šalje jasnu poruku da je za ubistvo srpskog seljaka, odnosno poljoprivrednika svakom počiniocu zagarantovana duga robija.

tezge na pijaci i kolumnista

Prvostepenom presudom Višeg suda u Zaječaru, Maja Bađikić, koja je u vreme počinjenog dela imala 27 leta iz sela Dupljana u opštini Negotin osuđena je na 40 godina zatvora.Davoru Perniću starom 38 godina iz sela Jabukovca, izrečena je kazna zatvora od 36 godina.Višedecenijsko robijanje dobili su zbog četvorostrukog ubistva koje su počinili početkom avgusta 2019. godine u jabukovačkom zaseoku Velja Vratna na salašu Raje Kazimirovića (72).

Pored vrednog i uglednog domaćina Raje, osuđena dvojka, je u svom krvavom piru iz vatrenog oružja ubila njegovu majku Dragicu (93), sestru Ljubinku Oprikić (76) i sestričinu Draganu Jozeljić (53).

Motiv ovog brutalnog ubistva, praktično komšija, bilo je koristoljublje uz objašnjenje osuđenih da im je navodno bio potreban novac za lečenje Maje Bađikić, koja je inače bila u emotivnoj vezi sa Pernićem.Ako Bađikićevoj bude potvrđena prvostepena presuda od 40 godina ona će biti prva žena u Srbiji osuđena na ovu maksimalnu zatvorsku kaznu.

Kraj setve odobrio izvoz

Vlada je zvanično posle višemesečnih pritisaka od strane mlinara, poljoprivrednika i njihovih asocijacija, ali i balansiranja sa takozvanom prehrambenom sigurnošču, pre svega zbog ratnih sukoba u Ukrajini, donela odluku o ograničenom izvozu žitarica i jestivog ulja.Zapravo, zeleno svetlo za takav potez upalila je, uz brojne teškoće , uspešno završena prolećna setva, sugerišući da je potrebno da dođe do „provetravanja“ silosa i spremišta robnih rezervi.

Na snazi je ograničeni izvoz na mesečnom nivou od 150.000 tona pšenice i kukuruza, 20.000 tona brašna i osam miliona litara rafinisanog suncokretovog ulja. Izvoz će pratiti jasna pravila uz odobrenje po pojedinačnom izvozniku koje ne može biti veće od 20 odsto odobrenih količina po grupama sirovina. U slučaju da izvoznici ne izvezu ili prekorače dozvoljene količine, narednog meseca neće moći da podnesu zahtev za dobijanje odobrenja.

Poljoprivrednici su najvećim delom ostali nezadovoljni smatrajući da je izvoz određenih količina žitarica trebalo omogućiti ranije, ne samo zbog povoljnih cena, već i zbog novčanog priliva kada im je bio najpotrebniji a to je uoči i tokom prolećne setve.

Bahaćenje skladištara

I dok je država bila u dilemi, ali i predizbornom populističkom raspoloženju, revnosno čuvajući da iz zemlje ne ode ni dzak pšenice ili brašna, jedan broj privatnih skladištara krčmio je zalihe koje su im poverene na čuvanje. Naravno, ne dzaba.Tako je tokom kontrole za period od nepuna četiri meseca utvrđeno, odnosno pronađeno da je zbog krađe brašna i pšenice država oštećena za nešto više od 300 miliona dinara.


Značajni manjkovi žitarica i brašna pronađeni su kod skladištara u Loznici, Blacu i Novom Sadu.Nisu u pitanju vreće, već vagoni i to njihove kompozicije od nekoliko stotina.

Lično za mene ovo nije bilo neko iznenađenje, jer se sećam da je krajem devedesetih godina iz robnih rezervi u Kolubarskom okrugu u jednom momentu nedostajalo, takozvanog mesa u živom, odnosno stoke u broju od više stotina grla.Cela priča se završila kao u nekoj komediji gde se javnosti plasiralo kako su ovce i jagnjad pojeli vukovi a što nisu stigli oni dokrajčile su takozvane „jagnjeće“ brigade sastavljene od političara, direktora i drugih ljubitelja prečnjaka, bubrežnjaka i druge mesne galanterije.

Bukmejkeri o malini

Samo je još falilo da se otkupne cene za kilogram malina ovogodišnjeg roda nađu na listama sportskih kladionica.Anonimni bukmejkeri, dok malina u višim predelima još čestito nije olistala,počeli su sa licitiranjem cena.Crvena voćka startovala je sa „crvenom“ novčanicom, odnosno sa 1.000 dinara za kilogram.


Uz sva uvažavanja rasta inflacije i poremećaja na globalnom tržištu zbog ratnih sukoba u Ukrajini, ali i mutnih radnji svakoraznih špekulanata, oni koji su „predložili“ početnu cenu smanjili su je na 800 a potom na 600 dinara. Niko ne govori, izuzimajući dokazane stručnjake za voćarstvo, da je najbitnije da malina dobro rodi i ostvari standardni kvalitet i da će uz te pretpostavke prodaja i povoljne cene biti više nego izvesni.

Sa pomenutim načinom bojenja „lakmusa“, odnosno „anketiranja“ hladnjačara i drugih otkupljivača krenulo se prerano, ali s obzirom na prošlogodišnje finasijske efekte jedan broj malinara postao je nestrpljiv ne skrivajući velika očekivanja. Iako je ključna disciplina u ponašanju poljoprivrednika upravo strpljenje i trpeljivost, očito, da se u pojedinim sektorima dešavaju određene promene.


Inače, da bi održali „vatru“ oko najprofitabilnije domaće voćke malinari su već sada pokazali zabrinutost vezanu za berače.Kažu mladež neće da se znoji, sezonaca je sve manje tako da bez oduševljenja računaju na još veći broj nadničara iz Indije, Pakistana, Nepala, Albanije, Bugarske…Činjenica je da i oni brzo shvataju vrednost od 3.000 ili 5.000 dinara za berbu od jutra do mraka, što je na drugoj strani ozbiljan trošak za domaće malinare.Ali, dok ne stigne vreme za berbu, možda, se mnogo šta promeni. Na bolje!

Pijačari “zamrzli” kese

Baš na dan kada je Konstrakta, sve sa svojim lavorima, ispraćena na pesmu Evrovizije u italijanski Torino, predstavnici pijačnih prodavaca po drugi put su ušli u zgradu Predsedništva Srbije.Posle razgovora sa predsednikom, šefom njegovog kabineta i ministrom za finansije izašli su zadovoljni.Od 1. maja, kako je to bilo čvrsto predviđeno, neće morati da imaju kase na tezgama i sličnim prodajnim mestima.Koliko će sporne kase biti „zamrznute“ nije određen rok.

Shvaćeno je , kako su objasnili, da je njihov problem kompleksan ali i osetljiv zbog čega će biti nastavljen dijalog, ali ubuduće sa ministrom finansija, na iznalaženju najboljeg rešenja i modela kako bi se sačuvalo zanimanje i tradicija pijačara, ali i revnosno ispunjavale njihove obaveze koje imaju prema državi, odnosno poreskim davanjima.

Brojni botovi preko društvenih mreža izgovorili su na „tone“ pohvala onima koji su primili, razumeli i podržali pijačare, ali ni jednu reč o njihovoj sposobnosti i talentu za pregovaranje i vođenje dijaloga sa najvišim državnim funkcionerima.Ili možda to nisu primetili zbog guste i visoke aprilske trave?!

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica