„Čuvarkuća“ u donjem vešu

Zabranjeno slikanjeFoto: Budimir Budo Novović

Može li neadekvatna televizijska reklama da ignoriše, čak i upropasti nečiju veštinu, trud, posebnost i snove? Odmah da kažem da može, ali pod uslovom da su potrošači, odnosno konzumenti takvog štiva štićenici nekog specijalnog zavoda ili ustanove za ometene u razvoju i koji nisu sposobni da odlučuju svojom glavom. Suština skoro svega onog što se dešava u poljoprivrednoj proizvodnji je negde drugde, a tek manjim delom u reklamama, filmskim žurnalima i drugom „golobrstu“.

Bez namere da advokatišem i branim nešto slobodniju i na momente lascivnu televizijsku reklamu na račun nekoliko najnovijih proizvoda iz projekta „Čuvarkuća“ Privredne komore Srbije, iznenađen sam oštrim osudama dela javnosti tih četrdesetak sekundi.

Taj igrani fragment ne može se ni izbliza porediti sa bilo kojim „dijalogom“ ili sekvencom iz nekoliko domaćih rijaliti emisija dok je o političkoj prostoti i neukusu najbolje da sami donesete estetski, moralni i vrednosni sud.

Mrski pogledi na golu reklamu

Među najglasnijima u kritici i užasavanju su bili i oni mediji koji sa zadovoljstvom prenose belosvetske informacije tipa: kako su određene manekenke „konačno zadovoljne sa svojim obrvama“, o tome na koliko miliona dolara je neka „zvezda“ iz šou-biznisa osigurala sopstveni glas, noge, kosu, nokte, grudi, a sve češće, i stražnjicu.

Takođe, grljenje i ljubakanje, uprkos koroni, posle svakog gola ili polušanse redovno se može videti na svakoj fudbalsloj utakmici i sličnim sportskim događajima širom planete. Takvo ponašanje nikome ne smeta.

Ali, zato je na nož dočekana snimljena sekvenca kako jedna mlađa žena iz Srbije mazi poljoprivrednu mašinu. U pitanju je svestrani motokultivator, koji podsećanja radi: štiti ženske ruke od motike, lopate, ali i njihovu kičmu od tegljenja određenih potrepština za domaćinstvo.

Ta scena je okarakterisana kao uvredljiva za žene. Šta su trebale(?!) Da uprte urivkom burila na leđa i nose vodu sa izvora udaljenog dva kilometra ili džakove veštačkog đubriva teške od 30 do 50 kilograma?

Pa da taj motokultivator, traktor, kosačica ili kombajn, da izvinete, imaju dupe u njega bi ga poljoprivrednici ljubili, jer bez njihove snage i pomoći teško da bi mogli bilo šta ozbiljnije da urade u svojoj proizvodnji.

Pažljivim posmatračima pomenute reklame nisu se puritancima svidele ni scene u čijim glavnim rolama su domaći med, vina, borovnice, ali ni pršuta. I tu je „prepoznata“ pornografija, nekima su se priviđale i „šipke“, „crveni“ fenjeri i slične uvredljivosti i „ajfonke“.

Reagovala i zaštitnica

Posle zapaljenog fitilja na društvenim mrežama nije me iznenadilo ni to što je reagovala Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, jer naprosto ona prima platu ne samo da nadzire već i „recituje“ na svaku insinuaciju koja talasa javnost.

Međutim, nikakve reakcije nisu zabeležene još pre nekoliko godina, kada je opšta situacija bila mnogo konzervativnija, na fotografije jednog ministra poljoprivrede koji je mazio junad u tovu.

Nešto kasnije je završio u zatvoru, ali ne zbog tog spontanog čina urađenog u predizborne svrhe, već zbog korupcije, odnosno krađe. Nije bilo gunđanja ni na ideje da se, konačno, podigne spomenik volu i konju, domaćim životinjama kojima je čovek neizmerno zahvalan, pre svega za ono što su za njega uradile u vreme Prvog svetskog rata i nekoliko ekonomskih kriza…

Izbrojao sam samo dva komentara na račun nedavnog oglasa jedne dame sa sela koja je tražila muškog partnera. U tekstu je obećala da će ga učiniti srećnim, ali uz nekoliko uslova: da bez pogovora radi na imanju od jutra do mraka i da nije od onih dasa koji briju grudi.

Kvalitet se pita

Ipak, da se vratimo na suštinu. “Čuvarkuća“ je projekat Privredne komore Srbije, koji je za kratko vreme, nepune dve godine, sabrao preko 500 proizvoda sa ovom prestižnom oznakom. Ona garantuje da su proizvodi poreklom iz Srbije u čijoj supstanci je najmanje 80 odsto domaćih sirovina.

To su, kako se navodi u reklami „ukusi moga, odnosno naših krajeva“, ali i iznad svega čvrsta linija: kvaliteta, bezbednosti, jedinstvenosti uz prihvatljive cene.

Bez ovih karakteristika, svaka reklama bila ona igrana, pevana, seksistička ili sa burkama preko lica, odnosno guslama u rukama, je bezvredna. Tačnije takve „Čuvarkuće“ su zapravo „Raspikuće“. To najbolje znaju oni koji su kreirali ovaj projekat i njegov žig, poljoprivredni proizvođači i njihovi verni pratioci.

Šta će reći potrošači i pčele?

Scenaristi i autori reklama, u nedostatku filmova, svaku priliku koriste da naprave određen iskorak. Nešto što će da iznenadi i skrene pažnju. Dovoljno je samo pogledati reklame za nekoliko konkurentskih piva, pa da u pojedinim momentima televizor prinesete prozoru i kažete adio. Ali, posle brojanja do deset shvatate da je to slično poimanje i ponašanje svuda u svetu, a valjda smo i mi deo tog sveta!?

Zbog sve učestalijih slučajeva pedofilije, podvođenja i prostitucije ta atmosfera duboko je zabrinula ljude, prenoseći se na ostale životne i radne prostore. Sve se gleda kroz neku „drugu“ dioptriju. Sočuva su sve zamućenija. Sklon sam proceni da pomenuta „gola“ reklama nije besmislena što je jako bitno.

Nesporno je takođe da se „Čuvarkuća“ u kritičnom momentu našla u donjem vešu. Koliko je to nepristojno treba pustiti da kažu sami potrošači. Njih ponajviše interesuje da li će kupiti pravi, ili med koji nikada nije video pčelu!

Komentari