Studijsko putovanje valjevskih poljoprivrednika: Kako se radi u Italiji i Sloveniji?

Valjevski poljoprivrednici početkom novembra boravili su u Italiji i Sloveniji, gde su imali priliku da se upoznaju sa iskustvima proizvođača iz ovih evropskih zemalja. Tokom četvorodnevnog studijskog putovanja, na koje su otišli o trošku Grada, u Italiji su posetili jedan od najvećih međunarodnih sajmova poljoprivredne mehanizacije EIMA kao i Zemljoradničku zadrugu u okolini Bolonje čiji se članovi bave mlečnim govedarstvom a mleko se isključivo koristi za proizvodnju parmezana. Nedaleko od slovenačkog grada Celja, na farmi porodice Turnišek, mogli su da vide na koji način se tamošnji poljoprivrednici bave govedarskom proizvodnjom.

Italijanska farma © Dejan Davidović


Ove godine 43. Međunarodni sajam poljoprivredne mehanizacije EIMA International od 7. do 11. novembra okupio je 1.950 izlagača iz 150 zemalja sveta. Sajamske hale obišlo je 317.000 posetilaca.
Jedan je od najvećih međunarodnih sajmova poljomehanizacije, a obuhvata izložbu poljoprivrednih i baštovanskih mašina i opreme. Na skoro 38 hektara izložbenog prostora predstavljeno je 50.000 modela poljoprivredne mehanizacije i tehnoloških uređaja, među kojima je značajno mesto zauzela digitalizacija i precizna poljoprivreda.

Lepo je proći i videti kako drugi rade, a sajam je za sve nas bio nešto novo i drugačije što smo do sada videli. Ponuda na sajmu bolja i izložbeni prostor je dosta veći nego u Novom Sadu. Na farmama koje smo posetili pažnju mi je privukao način ishrane krava, otvoren sistem držanja goveda, zatim izmuzišta. Dosta je drugačije nego kod nac, mada se to traži i od naših poljoprivrednika ali mi nemamo uslove kao oni. Kada bi morali samo jedan deo da menjamo mi bi morali sve u proizvodnji da izmenimo, a to je kod nas veoma teško, utisci su Nemanje Golubovića, mladog poljoprivrdnika iz Prijezdića.

Tov junadi: Čak 80 odsto troškova odlazi na ishranu

Živorad Pavlović iz Bukovice kaže da ovakva putovanja mnogo znače jer treba videti i iskustva drugih „kako bi i mi mogli u nekom trenutku nešto od toga da primenimo“.

Sajam u Italiji © Dejan Davidović

Zapazio sam da su na italijanskim oranicama korišćeni ‘kembridž’ valjci, što je na mene ostavilo najveći utisak. Što se tiče sajma video sam nov dvobrazni plug prevrtač čija je cena 2.850 evra i on je idealan za rad u našim uslovima, kaže Pavlović.

Na severu Italije u pokrajini Emilija-Romanja, na par kilometara od Bolonje, posetili su jednu od farmi kooperative Bonlate, koja ima 30 članova čija je osnovna delatnost proizvodnja sira parmezana.

Jedna od članica pomenute kooperative, koju smo obišli, na dve farme ima 1300 muznih krava holštajn rase, i rase dobijene trostrukim ukrštanjem holštajna, švajcarskog crvenog govečeta i monbelijara, druge po mlečnosti rase goveda u Francuskoj. Sistem rada je ovde automatizovan od načina ishrane, izđubravanja, muže pa sve do kompjuterskog praćenja zdravstvenog stanja životinja. Na jednoj od farmi gde je 700 krava radi 12 ljudi.

Otkrivamo vam kako se pravi pirotski kačkavalj!

„Pošto se mleko koristi samo za proizvodnju parmezana, za ishranu krava isključivo se koristi suva smeša lucerke i mlevenog zrna kukuruza. Svaka krava dnevno pojede 20 kilograma ovog hraniva. Kukuruz kupujemo u Srbiji i Ukrajini zato što u njemu nema alfatoksina. Svakoga dana u sezoni ovde stiže po 30 kamiona samlevenog kukuruza. Lucerku proizvodimo na našim oranicama, a 100 kilograma suve samlevene lucerke je 30 evra. Štalski prosek se kreće od 21 do 29 litara mleka po kravi, a cena jednog litra ovog mleka trenutno je 78 evro centi. U samom mleku ima 3,6 procenata proteina, 3,4 posto masti i 3,7 posto kazeina. Muža se obavlja dva puta dnevno. Prvi put u četiri sata ujutru, a zatim oko podneva i traje tri do četiri sata. Izmuzište je kružno gde mogu biti 42 krave“, ispričao je Marko Federiko, upravnik farme.

Objačnjava da je ovde reč o otvorenom sistemu gajenja i da krave tokom celog leta vreme provode i na ispaši. Žensku telad ostavljaju, a mušku starosti dvanaest do petnaest dana prodaju po ceni od 40 do 50 evra, što zavisi od doba godine, da li će dalje ići u tov ili se gajiti za priplod. Na pitanja naših proizvođača o načinu subvencionisanja kaže da podsticaji zavise od mlečnosti krava ali i od obradive površine. Mogu da gaje jednu kravu na jedan hektar zemljišta. Inače zadruga u svom vlasništvu ima ukupno 1.450 hektara.

Mleko sa farmi odlazi u zadružnu mlekaru gde se proizvodi parmezan. Šesnaest radnika godinje preradi 150.000 tona mleka u 26.000 kolutova sira gde je jedan u proseku težak 40 kilograma. Za 70 kilograma ovog delikatesa potrebno je 1000 litara mleka.

Koturi parmezana © Dejan Davidović

„Sveže pomuženo mleko meša se sa mlekom od prethodnog dana i sipa se u sudove obložene bakrom. U njega se dodaje surutka i zagreva na 33 do 35 stepeni. Smesa se zatim kuva kako bi se zgrušala, nakon čega se masa razbija a temperatura podiže na 55 stepeni. Nakon toga sir odstoji jedno vreme, stavlja se u pamučne tkanine i kružne kalupe. Tako pripremljeni kolutovi sira 18 do 20 dana stoje u bazenima sa slanom vodom. Posle toga sir ide na odležavanje. Na svakom kolutu sira utisnut je kod mlekare, sanitarni i veterinarski broj, godina i mesec proizvodnje“, objašnjavaju tehnolozi proces proizvodnje.

U prostoriji za odležavanje sir ostaje 13 meseci. Ređa se na jelove daske koje se čiste plinom jednom godišnje. Daske sa svežim sirom okreću se svakih 4 do 5 dana a stariji kolutovi na deset dana. Cena jednog kilograma parmezana kreće se od 10 do 12 evra, a trenutno se prodaje za 11 evra. Pored sira mlekara prodaje i surutku, 100 litara ovog proizvoda košta od 1,5 do 1,8 evra.

Na povratku za Srbiju put nas je odveo u Celje. Na par kilometara od slovenačkog grada, kolege iz Valjeva u svom domaćinstvu ugostio je tridesetpetogodišnji Gregor Turnišek iz Lokroveca. Gregor se bavi mlečnim govedarstvom i jedan je od 140 članova Udruženja govedara Celje. Na farmi je oko 100 grla od krava muzara, junica do teladi u tovu holštajn i simentalske rase.

„Prosečna mlečnost po kravi je 20 do 25 litara tako da godišnje mlekari u Celju isporučimo blizu 250.000 litara mleka. Trenutna otkupna cena jednog litra mleka je trideset centi. U ishrani krava preovladava travna i kukuruzna silaža i koncentrat na bazi kukuruza. Krave na sebi imaju ogrlice koje im ‘’otvaraju vrata’’ do koncentrovane hrane, i to samo jednom ujutru i uveče. Pomoću ovog računarskog sistema kontroliše se koliko je svako grlo pojelo hrane kao i količina mleka. Nije lako napustiti ovaj posao. Kada se govori o profitabilnosti proizvođači i ovde ne mogu da računaju svoj rad. U principu pokrivaju se troškovi. Ne može se reći da svaki mesec ima zarade od 1.000 evra, nekad ima nekad ne“, ispričao je Greg.

804 miliona za razvoj zadrugarstva!

Obrađuje 55 hektara od čega na 14 hektara seje žitarice za stočnu ishranu, na 8 hektara je hmelj , dok su preostalo livade. Po jednom hektaru proizvede oko 1.800 kilograma hmelja koji prodaje u presovanim balama po ceni od 6 do 10 evra. 2008. godine ovde je na 120 hektara hmelj gajilo 12 gazdinstava, a zbog krize u ovoj proizvodnji koja je nastupila 2010. sada ih je samo pet.

Kako su nam objasnili ljubazni domaćini Celje je nekada bio, a delom je i sada moćan industrijski grad, a poljoprivreda je praktično bila zapostavljena. Prema rečima Mitje Dimeca, savetodavca u Poljoprivrednom zavodu u Celju ovde je pretežno zastupljena stočarska proizvodnja, nema velikih farmi kao što je u nekim drugim delovima Slovenije. Sve što se proizvede na ovdašnjim oranicama namenjeno je za ishranu stoke.

Slovenački mlekar © Dejan Davidović


„Radim sa oko 1.000 proizvođača i pomažem im vezano za subvencije. Direktnih subvencija u Sloveniji kao i u drugim državama Evropske unije nema. Sada proizvođači subvencije dobijaju na osnovu obradivih površina što zavisi od vrste i načina proizvodnje, ali treba napomenuti da onaj ko je duže u proizvodnji ima pravo na veće podsticaje do 500 evra po hektaru, dok oni koji tek počinju dobijaju do 120 evra. Na dodatnih 100 evra mogu računati proizvođači koji žive u brdskim krajevima. Podsticaje još dobijaju vlasnici muznih krava i to 110 evra, ali ne po broju grla već po količini proizvodenog mleka, odnosno potrebna je proizvodnja od 5.500 litara mleka da bi se dobio podsticaj. U Sloveniji su Zadruge još uvek neophodne, jer teško mogu da zamislim kako bi bilo bez njih, najviše zbog proizvodnje mleka i mesa. One funkcionišu odlično. Mislim da bi proizvođačima bez njih bilo veoma teško, ali nedostaju Zadruge koje bi se bavile prodajom povrtarskih proizvoda
, kaže Mitja Dimec, koji je se pored savetodavnog posla bavi voćarskom i stočarskom proizvodnjom.

Studijsko putovanje organizovao je Grad Valjevo u okviru programa podsticaja poljoprivrede koje realizuje JP „Agrorazvoj – valjevske doline“.

Cilj ovakvih putovanja je da se naši proizvođači upoznaju sa savremenim tendencijama u poljoprivredi, načinima poljoprivredne proizvodnje, mogućnostima primene dobre prakse, uporede cene ali i uspostave kontakte sa potencijalnim partnerima. Obzirom da je Italija članica EU na ovaj način imaju i mogućnost da se upoznaju sa ovdašnjim zakonodavstvom i pripreme se za evropsko tržište. Ono što je ipak najvrednije kod ovakvih studijskih putovanja je bliža saradnja naših poljoprivrednika. Pošto oni zbog posla nemaju puno slobodnog vremena putovanja mogu da iskoriste da se bolje upoznaju, razmene iskustva što daje mogućnost formiranju udruženja i zajedničkog nastupa na tržištu“, rekao je Bojan Bošković, direktor JP „Agrorazvoj – valjevske doline“.

Autor: Dejan Davidović

Komentari