Dug poljoprivrednika prema PIO Fondu 185 milijardi dinara – Moguć reprogram i otpis kamate?

Dug poljoprivrednika prema PIO Fondu 185 milijardi dinara – Moguć reprogram i otpis kamate?

Dug koji poljoprivrednici imaju prema državi na osnovu neplaćenih penzijskih doprinosa pred kraj prošle godine dostigao je gotovo 185 milijardi dinara. Iako je resorni ministar Branislav Nedimović najavio brzo rešavanje ovog problema, agroekonomista Miladin Ševarlić za portal Agromedia kaže da je problem poljoprivrednih penzija problem i Poreske uprave i PIO fonda i Ministarstva za rad.
 

Farmer  - © Piixabay

 

U ovom trenutku ima 250.000 kandidata za poljoprivredne penzije, a samo njih 34.000 redovno plaća penzijske doprinose. Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju poljoprivrednika je u načelu dobar, ali predložena rešenja su apsolutno neprihvatljiva ekonomskoj moći malih paora, kaže Miladin Ševarlić.

Problemima zbog PIO dugova uskoro će doći kraj

To je pitanje koje pokazuje nekooridinisanost između različitih ministarstava i državnih institucija. Takođe, pokazuje i da su stotine hiljada poljoprivrednika, kao i oni kojima je prestajao radni odnos a imali su poljoprivredna gazdinstva, u jednom trenutku kad nisu bili osigurani kao zaposleni u poljoprivrednim društvima, bili zaduživani u PIO fondu kao osiguranici“, tvrdi Ševarlić.
 

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju bi trebalo da se menja kako bi se doprinos za penzije plaćao na osnovu prihoda, a ne na osnovu zemljišta koje poljoprivrednici poseduju.

To se, precizira, dešavalo kada su poljoprivrednici radili na određeno vreme ili sezonski. Problem je, kaže Ševarlić, i što PIO fond i Poreska uprava decenijama nisu obaveštavali dužnike.

Dužnici su ove informacije dobijali tek onda kada odu u penziju, pa su tada na ime duga potpisivali da im se otpisuje jedna trećina penzije. To je bio dug koji nisu ni znali da imaju“, kaže naš sagovornik.
 

PIO fond - © Ana Tošić

Na to kad se dodaju kamate, a one su veće za 50% nego što je osnovni dug, poljoprivrednici su u večitom ropstvu. Pojedini mali poljoprivrednici u Srbiji na ime duga već su ostali bez dela imanja. Upravo zbog toga Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju bi trebalo da se menja, što je i ministar poljoprivrede najavio, kako bi se doprinos za penzije plaćao na osnovu prihoda, a ne na osnovu zemljišta koje poseduju, jer će se tako napraviti razlika između „velikih“ i „malih“.
 

Moguć reprogram i otpis kamate duga poljoprivrednicima - © Pixabay

Jelica Timotijević iz Fonda PIO za naš portal kaže da ukoliko su lica imala prijavu na poljoprivredno osiguranje pre zasnivanja radnog odnosa, oni su obavezno bili osigurani kao osiguranici poljoprivrednici u periodu u kome nisu bili u radnom odnosu.
 

Poljoprivrednici su informacije o dugovanju dobijali tek onda kada odu u penziju, pa su tada na ime duga potpisivali da im se otpisuje jedna trećina penzije.

Dakle, ukoliko je postojala prijava na poljoprivredno osiguranje pre zasnivanja radnog odnosa, prestankom osiguranja po osnovu zaposlenja, po sili zakona se stiče svojstvo osiguranika poljoprivrednika i to od prvog narednog dana po prestanku osiguranja po tom drugom osnovu“, kaže Jelica Timotijević.

Da bi dobili penziju, poljoprivrednici prvo moraju da isplate dugove

Inače, prijava na osiguranje po osnovu obavljanja poljoprivredne aktivnosti sačinjava se na zahtev osiguranika, ili u postupku ostvarivanja prava, odnosno u postupku utvrđivanja svojstva osiguranika (član 137 Zakona o PIO).
 

Kukuruz - © Foto: Elena Marjanović

Ona navodi i da u Srbiji trenutno ima 193.645 poljoprivrednih penzionera. „Plaćanje doprinosa za poljoprivrednike uređeno je Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Oni su u obavezi da doprinose uplaćuju u roku od 45 dana od početka tromesečja“, kaže Timotijevićeva.

Koji problemi muče mala poljoprivredna gazdinstva?

Ukoliko to ne urade u roku, Poreska uprava obračunava kamatu u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. U odnosu na druge kategorije osiguranika – zaposlene i samostalne delatnosti, poljoprivrednici plaćaju niže osnovice i imaju manje staža osiguranja za koje su uplaćeni doprinosi, ističe naša sagovornica. Prosečan staž korisnika iz kategorije poljoprivrednika iznosi 18 godina, iz samostalnih delatnosti 33, a zaposlenih 34 godine. Dakle, mali je broj poljoprivrednih penzionera koji su ostvarili penziju sa punim penzijskim stažom – svega 2,3%.
 

Ukoliko su lica imala prijavu na poljoprivredno osiguranje pre zasnivanja radnog odnosa, oni su obavezno bili osigurani kao osiguranici poljoprivrednici u periodu u kome nisu bili u radnom odnosu.

Osiguranici poljoprivrednici uglavnom uplaćuju doprinos toliko da ispune uslov za starosnu penziju (najmanje 15 godina staža) i tada prestanu da uplaćuju doprinos, a Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisane su osnovice, obaveze i rokovi za plaćanje i ne postoji mogućnost neredovnog plaćanja bez obračunavanja kamate“, zaključuje Jelica Timotijević.
 

Ministar Branislav Nedimović - © Foto: Biljana Nenković

Ipak, jedna od ideja je, kako je najavio ministar Branislav Nedimović, da kamate budu otpisane, a dugovi reprogramirani. On je negirao da su u međuvremenu pokrenute hipoteke za te dugove i najavio konačno rešenje posle dogovora sa Ministarstvom finansija.

Ševarlić kaže da mora hitno da se stavi moratorijum na prinudnu naplatu doprinosa i kamate koje idu uz to. Uz to, trebalo bi angažovati državnog revizora koji bi proverio zakonitosti, odnosno finansijske osnovanosti naplate tih doprinosa, načina obračuna i validnosti potpisa.

Sagovornici:
Miladin Ševarlić, agroekonomista
Jelica Timotijević, Fond PIO
Autorka teksta: Ana Đukić 

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

.