Voćarstvo u gročansko-smederevskom regionu: Najveće prednosti i mane

Jedan od najčuvenijih regiona u Srbiji, poznat kao kraj gde se uspešno uzgajaju mnogobrojne voćarske kulture, svakako je gročansko-smederevski region. Ovo je teren gde se najčešće proizvođači odlučuju za uzgoj breskve, kajsije, trešnje ili nektarine, uglavnom zbog povoljnih geografskih uslova i isplativosti robe.

 

U načinu uzgoja ovih voćnih vrsti na ovom području postoji trend zanavljanja starih zasada, primećuje dipl. inž. zaštite bilja. Marija Kolundžija. Da je ovaj trend široko rasprostranjen vidno je na primeru trešnje, u čijem uzgoju postoji sličan izbor standardnih sorti već trideset godina. Ipak, kako poslednjih godina kod pojedinih sorti dolazi do pucanja plodova, često dolazi do zanavljanja starih sadnica te sorte. Najčešće umesto starih sadnica proizvođači koriste pozne sorte, uzgajane i u drugim delovima Evrope, kao što su na primer sorte Regina i Kordija.

Kako objašnjava Kolundžija, kajsija pokazuje druge specifične odlike. Ova vrsta zavisi isključivo od poznih prolećnih mrazeva. Sorte koje se na ovom području obnavljaju i povećavaju su sorte sa malo kasnijim cvetanjem.

Tržište vrši veliki uticaj na izbor sortimenta

Kada je reč o izboru sortimenta za uzgoj, tržište u velikoj meri utiče na odluke proizvođača u ovom regionu.

To se najviše vidi kod breskve i nektarine. U voćarstvu je obično tako da izađe jedna sorta koju svi kaleme i sade i ponuda bude ogromna u momentu prodaje i ta sorta nema veliku vrednost zbog povećane površine. Međutim, dođe druga sorta, pa se ona zanavlja. U voćarstvu je uvek ključan odnos ponude i potražnje, uvek zavisi koliko je u tom trenutku ponuđeno, rodno, da li je sorta transportabilna i kvalitetna za izvoz“, naglašava Kolundžija.

Pošto nove sorte imaju pogodniji period stizanja, često se proizvođači na njih odluče zbog veće cenjenosti, ukazuje ona.

Voćare prati nekoliko loših godina u voćarstvu

Pre 2020. godine na ovom području beleži se 3-4 loših voćarskih godina, uzroci su različiti, od smrzavanja i grada, pa do loše prodaje i loše cene, ukazuje Kolundžija. Taj iscrpljujući period usledio je posle 10 dobrih godina u voćarskoj proizvodnji u ovom regiona, a kada je reč o 2020. godini mišljenje Kolundžije je da je bila osvežavajuća.

„Razlog dobre prodaje koštičavih voćnih vrsta ove godine je loša prodajna godina u Španiji i Italiji, a kada je reč o jabuci, u ovom trenutku očekujemo da će biti dobra godina zbog toga što je Poljska dosta smrzla„.

Da li mlađi ljudi pokazuju interesovanje za voćarstvo?

Pre već pomenutog perioda koji je voćarstvu doneo 3-4 loše godine, važilo je da je trend da mlađe generacije žele da ostanu i naslede posao starijih ukućana, objašnajva Kolundžija. Ipak, kako je u lošim godinama bilo teško dovoljno prihodovati kako bi se pokrili troškovi, usledio je obrnut trend.

U povoljnijoj 2020. godini Kolundžija primećuje da se budi interesovanje koje je ranije postojalo. Njeno mišljenje je da svaki mladi poljoprivrednik koji želi da ostane na selu treba da ima zaokruženu proizvodnju, prvenstveno savetuje obezbeđivanje protigradne mreže, sistema za navodnjavanje, a zatim i na adekvatnu ishranu, kako bi bila ozbiljna proizvodnja koja će refinansirati investicije.

Do ozbiljnije proizvodnje došlo bi i u slučaju veće saradnje proizvođača, kada je reč u pogledu zajedničke ponude robe. Prema mišljenju Kolundžije, kada bi se u dogovoru prodavale veće količine, ovo područje iskoristilo bi veliku mogućnost formiranja unikatnog gročansko-podunavskog brenda.

Sagovornik: dipl. inž. zaštite bilja Marija Kolundžija

 

Komentari