Svet poljoprivrede Prodavnica

Srpskoj šljvi suđene kaca i vesela mašina – Cena krajnje nerentabilna

Na području raškog i moravičkog okruga posle jabuke šljiva je najrasprostranija vrsta voća. Zbog velike potražnje na ruskom tržištu do pre par godina, pre svega čačanskih sorti, u skorije vreme zasađeno je novih 200 hektara čačanske lepotice, čačanske rane, čačanske rodne, čačanske najbolje, zatim crvene ranke i nešto stenleja. Međutim, ove godine kao i prethodne oko 70 odsto roda našlo se u kacama jer je za voćare otkupna cena krajnje nerentabilna.

 Gajenje šljive - © Milanko Danilović/Agromedia

Do pre tri godine voćari u kraljevačkom i čačanskom kraju nisu brinuli za plasman svoje šljive, kao, uostalom, ni drugog voća. Važno im je bilo da ih mimoiđe grad, velike suše i druge vremenske nepogode, a kad bi počela berba dobra zarada, kako kažu, već im je bila u džepu.

 

 

Na nekoliko otkupnih mesta otkupljivači za rusko tržište su se utrkivali ko će da otkupi veće količine kvalitetne srpske šljive s obzirom da je dobra zarada bila zagarantovana i kupcima i proizvođačima. Moderne plantaže nicale su na sve strane, najviše na obroncima Jelice, Kotlenika i Gladićkih planina, te se s pravom govorilo da se Srbija vratila među šljive po čemu se u pesmama i pročula.

„Ponadali smo se da je srpskom voćaru seljaku došlo njegovih pet minuta. Naše je bilo da proizvedemo kvalitetnu šljivu, ispoštujemo standarde u primeni agrotehničkih mera, zaštitnih sredstava i pakovanja, a za otkup nismo brinuli. Imali smo odličnu saradnju s firmom „Balkan frukt“ koja je u Bukovici kod Kraljeva za Rusiju otkupljivala gotovo sve vrste voća, naravno i šljive. Bili smo prezadovoljni kao i otkupljivači koji su to otvoreno govorili. U zavisnosti od kvaliteta i sorte cena šljive kretala se od 30 do 80 dinara, ispod 30 dinara – nikada. Tako je bilo do pretprošle godine a onda je iz ko zna kojih razloga stao i otkup i izvoz“, razočarano priča Dejan Rakić, voćar iz kraljevačkog sela Lazac.

Gajenje šljive - © Milanko Danilović/Agromedia

Cena od 10 dinara po kilogramu – ponižavajuća

Mladi lazački voćar i njegove komšije ove godine nisu uspeli da unovče ni 30 odsto svoje proizvodnje. Samo par dana na početku berbe čačanske sorte mogle su se prodati po ceni od 30 dinara po kilogramu da bi onda iz dana u dan cela padala s obrazloženjem da je srpsko tržište prezasićeno šljivom. Kad se cena spustila na svega 10 dinara berba je prekinuta. Bukovički i lazački voćari, kao i svi drugi iz okruženja, otresli su celokupni rod, pokupili u kace ne bi li na rakiji izvukli bilo kakvu korist.

Potražnja za rakijom sve manja

Kraljevački i čačanski voćari se žale da je iz godine u godinu sve teže naći kupce za rakiju iako je njihova prepečenica u vrhu srpskih brendiranih rakija. Stanislav Trifunović iz Bukovice kod Kraljeva pod „crvenom rankom“ ima dva hektara koja je ove godine odlično rodila.

„Da bi se došlo do kvalitetne rakije vagonska kaca mora da se napuni za jedan dan kako bi vrenje bilo ujednačeno. Da bi se to postiglo potrebno je minimum 20 do 25 radnika čija je dnevnica dve i po hiljade dinara.Onda sledi pečenje i veliki rad za koji nikad nisi siguran koliko će biti isplativ. U hrastovim burićima rakija mora da odleži 10 godina da bi se dobio odgovarajući kvalitetet. Na kraju ja takvu rakiju nemam kome da prodam“, kaže on.

Gajenje šljive - © Milanko Danilović/Agromedia

Ovaj voćar trenutno ima 20.000 litara prepečenice za koju je dobio najveća priznanja na beogradskom i novosadskom sajmu hrane i pića, kao i drugim manifestacijama. Ali čemu medalje, pehari i diplome kad je novčanik prazan pita se ovaj čuveni bukovički voćar.

Rade Kušić, diplomirani mašinski inženjer iz Pekčanice kod Kraljeva, kaže da se još pre više od 20 godina opredelio za stare srpske rakijske sorte šljive i takva proizvodnja mu se isplatila. Ranije je proizvodnja rakije bila isplativija ali kad preračuna, kako ističe, nijedna kultura sa tolikog poseda ne bi mu donela zaradu kao šljiva, odnosno rakija.

„U proseku godišnje nakupim oko 10 tona šljive, pretežno od stare sorte ranošljive, takozvanog metlaša. Prepecavanjem dobijem oko 2000 litara izvanredne prepečenice za koju punih 20 godina imam stalne kupce i o plasmanu ne brinem, za razliku od mnogih drugih koji su početnici u tom poslu. Stoji činjenica da je ranije zarada od rakije bila veća, ali takvo je tržšte i konkurencija sve veća i protiv toga se ne može. U udruživanju proizvodjača vidim izlaz iz postojeće situacije, ali i taj proces nailazi na veliko nerazumevanje“, kazuje Kušić.

Gajenje šljive - © Milanko Danilović/Agromedia

Nada u bolje dane

Iako su poslednje dve-tri godine bile izuzetno nepovoljne za proizvođače šljive i rakije, veoma su retki primeri da je neko iskrčio svoj šljivik ili planira da to učini. Daleko je više onih koji imaju ozbiljnu nameru da podignu moderne plantaže sa sistemom za navodnjavanje i protivgradnu zaštitu što poslednjih godina sve većim sredstvima stimulišu lokalne samouprave na području Raškog i Moravičkog okruga.

U velikom ruskom tržištu voćari i dalje vide najveću izvoznu šansu mada, kako ističe Zvonko Tufegdžić, direktor Regionalne privredne komore Kraljevo, Rusija kao tržište ne sme biti jedina preokupacija i interes srpskih voćara. Ono mora da ima alternativu a za tako nešto, po rečima Tufegdžića, potreban je kvalitetan proizvod i poštovanje strogih standarda posebno zemalja Evropske unije.

Komentari