Iako je kraj jeseni pred vratima, za mnoge voćare ovo je idealan trenutak da započnu podizanje novih višegodišnjih zasada. Prema rečima proizvođača iz različitih sela trsteničke opštine, sadašnji uslovi i dalje omogućavaju kvalitetnu sadnju – pod uslovom da se pažljivo odabere odgovarajuće mesto i visoko kvalitetne sadnice. Upravo ti faktori predstavljaju osnovu uspešnog i dugovečnog voćnjaka.
Budući voćari do kraja meseca mogu da podignu mlade trajne zasade!
S obzirom na činjenicu da je u toku vađenje loznog i sadnog materijala, proizvođači kažu da je kvalitet više nego dobar i da odavno nisu dobili sadnice ovako izuzetnog kvaliteta.
Proizvodna godina sa malo padavina, dosta sunčanih dana i vetra, pogodovala je proizvodnji sadnog materijala, kako voćnog, tako i loznog, mada je bilo neophodno navodnjavati parcele.
Zbog izuzetnog kvaliteta sadnica apeluje se na sve koji žele da se bave voćarstvom da prošire svoju proizvodnju, te da upravo sa ovim sadnicama podignu nove zasade, jer je sadni materijal potpuno dozreo i u punoj je tehnološkoj zrelosti.
Preporuka proizvođača je da budući voćari do kraja meseca mogu da podignu mlade trajne zasade višanja, jabuka, krušaka, mušmula, oraha, lešnika i ostalih voćnih vrsta.
Pre podizanja zasada potrebno je obaviti hemijsku analizu zemljišta!
Da bi se uopšte pristupilo podizanju mladih zasada neophodno je da zemljište bude pravilno pripremljeno, i da je taj posao već završen. Jako je važno znati da greške koje se naprave u startu mogu vrlo teško da se isprave ili, nažalost, ne mogu uopšte da se isprave.
Pre podizanja zasada potrebno je obaviti hemijsku analizu zemljišta i na osnovu rezultata te analize treba obaviti meliorativno đubrenje kojim se u zemljište unose velike količine organske i mineralne materije.
Krečenje stabala voća – Uzaludan posao ili dobra zaštita?
Uz to, đubrenje je obavezno praćeno dubokom obradom, oranjem ili podrivanjem zemljišta. Iz rezultata hemijske analize zemljišta vidi se i sadržaj makroelemenata i kalcijum-karbonata, čiji nedostatak može da utiče na uspeh sadnje zasada.
Nove trajne zasade nikako ne treba podizati na mestu gde su bili stari zasadi!
Podrivanje zemljišta je neophodna mera, kojom se produbljuje sloj zemljišta za sadnju, uništava se plužni đon, ali se i omogućava lakši razvoj korena. Podrivanje se obavlja na dubini od 50 do 90 cm, osim za jagodičasto voće, gde je taj sloj znatno plići.
Nove trajne zasade nikako ne treba podizati na mestu gde su bili stari zasadi, koji su iskrčeni, jer tu uvek ima ostataka mikroorganizama koji su izazivači bolesti i koji mogu da oštete ili u potpunosti unište mlade zasade. Preporuka je da se tamo gde je moguće mladi zasadi podižu na mestu gde su gajene leguminoze.
Voćkama najviše pogoduju tereni koji su bez direktnog udara vetra
Jesenja sadnja je prednost zbog boljeg prijema sadnica i zato što nema potrebe za navodnjavanjem.
Jedno voće se VADI, da se posadi drugo – KOJE sadnice voća su tražene i ISPLATI li se?
Razmak sadnje zavisi od voćne vrste i podloge, kao i od sorti koje se gaje. Važno je da sadni materijal bude sertifikovan i bezvirusan. Za jabučaste voćne vrste je neophodno saditi i sorte oprašivače, ali treba znati da iako su šljiva i ostale koštičave voćne vrste samooplodne, i one pokazuju veći prinos ako ima različitih sorti u zasadima.
Olakšavajuća okolnost za sve koji žele da podignu nove voćne zasade je to da je na snazi Pravilnik Ministarstva poljoprivrede o podsticajnim programima za unapređenje konkurentnosti za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva kroz podršku podizanja novih proizvodnih zasada sa savremenom tehnologijom gajenja voćaka, vinove loze i hmelja, bez naslona, i sa naslonom, kao i za pripremu zemljišta za podizanje trajnih zasada, što omogućava povraćaj sredstava u celokupnom iznosu.
Najmanja površina za ostvarivanje podsticaja je 30 ari, a proizvodni zasad ne mora da bude na istoj parceli, ali je važno da katastarske parcele čine jednu celinu i da se nalaze jedna do druge.
Takođe treba naglasiti da, ako se odlučite za gajenje domaćih ili odomaćenih sadnica, subvencionisani iznosi se povećavaju za još 100.000 dinara po hektaru.
Komentari