Svet poljoprivrede Prodavnica

Krečenje stabala voća – Uzaludan posao ili dobra zaštita?

Voćke se ubrzano spremaju za zimski san. Tepih od zlatnog lišća prekriva međuredni prostor, na granama je ostao još po neki žuti list koji tvrdoglavo prkosi vetru i zimi. Voćari s iskuistvom su već obavili jesenje plavo prskanje a oni čiji su voćnjaci mali ili su voćke na okućnici pripremaju se da ih okreče. Neki još razmišljaju, jer su u nedoumici da li je ova mera neophodna i korisna. Otkrivamo vam sve o tome.

krečenje-voćaKrečenje voća - ©Pixabay

Da li je voćke neophodno krečiti ili je to uzaludan posao, večita je dilema. Mlađi voćari misle da je to samo gubljenje vremena, jer, u velikim plantažama voćke  se nikada ne kreče pa opet redovno i obilno rađaju. Stariji pak tvrde da je to i te kako korisna mera iz više razloga. Potrudićemo se da vam pojasnimo stav starijih voćara koji tvrde da je krečenje i te kako korisno i to iz više razloga.

Poznato je da bela boja odbija sunčeve zrake i usporava zagrevanje. Shodno tome, na voćkama će umanjiti posledice nagle promene temperature i izmrzavanja. Preciznije, cilj krečenja voćaka jeste da se stvori bela površina na stablu kako bi se na taj način omogućila refleksija svetlosti. Bela boja na stablu i ramenim granama odbija sunčeve zrake, sprečava zagrevanje stabla i odlaže kretanje vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva.

Kada i šta treba krečiti da bi efekat bio maksimalan?

Praksa je pokazala da se voćke najbolje štite od izmrzavanja ako se okreče deblo i ramene grane. I to ne da se okreče, kao što se kreči zid, već da se natope pripremljenim rastvorom. Debla se kreče u kasnu jesen, a pre ozbiljnijih mrazeva, tokom novembra i decembra. Kreči se oko podne, kada su temperature iznad nule, a vreme tiho, bez vetra i padavina. Takvih dana krečno mleko se brzo suši i nema spiranja.

Druga funkcija krečenja stabala jeste fungicidna i repelentna za pojedine štetočine koje su ispod ispucale kore pronašle prijatan zimovnik.  Bela boja ujedno odbija i manje glodare koji bi mogli da oštete koru voćaka. Prilikom krečenja voćaka važno je naneti deblji sloj kreča kako bi rastvor kroz pukotine dopro do debla i svih prezimljujućih stadijuma štetnih insekata koji se skrivaju ispod kore. Kako smo već napomenuli, važno je da se ne kreči samo deblo i trupac, već i gornji delovi, odnosno račve, dvadesetak centimetara od prvog grananja grana.

drvo-jabukeDrvo jabuke - ©Pixabay

Za koje voćke je posebno korisno krečenje?

Ova mera je naročito korisna kod koštičavih voćnih vrsta koje imaju kratko i nestabilno zimsko mirovanje pa rastvor  štiti koru od pucanja i rana koje nastaju usled velikih razlika između dnevnih i noćnih temperatura. Nastale pukotine su „otvorena vrata“ mnogim parazitima koji tada lako prodiru u voćke. Takođe, krečenjem se uništavaju lišajevi i mahovine koji se ne ubrajaju u parazite, ali su  idealna skrovišta mnogobrojnim štetnim insektima pa i nekim parazitima. Pravilno napravnjen i dobro nanešen sloj kreča bi trebalo da ostane na voćkama do kraja zime ali bi na proleće valjalo ponoviti ceo postupak kako prolećne kiše ne bi sprale kreč.

Kako se pravi rastvor za krečenje voća?

Kako i ime kaže, rastvor za krečenje se priprema prvenstveno od kreča. Potrebno je  pet kilograma kreča ali zbog efikasnosti mu se dodaje i 500 g kuhinjske soli koja stvara kvalitetniju kristalizaciju, zatim 200 g sumpora u prahu, koji je odličan fungicid ali i akaricid i plavi kamen kao baktericid. Sve to  se rastvori u 20 l vode. Prvo se u malo vode rastvori plavi kamen dodaju kreč i ostali sastojci i napravi pasta koja se postepeno razređuje preostalom vodom. Ovako pripremljena smeša treba da se ostavi da odstoji 24 sata uz povremeno mešanje. Smesu treba nanositi debljom četkom, ili valjkom za krečenje, a sloj pravilno naneti i popuniti sve pore i pukotine na kori. U toku krečenja boja na stablu izgleda prozračno, jer je vlažna, ali se brzo suši i dobija jarku belu boju.

Komentari