Berba maline u valjevskom kraju ove godine počela je sa više optimizma nego prethodne sezone, ali proizvođači dobro znaju da dobar rod više nije dovoljan za sigurnu zaradu. Dok se u malinjacima meri kvalitet ploda, na drugoj strani računica zavisi od vrućina, vode, troškova proizvodnje, berača i otkupne cene koja se i dalje menja iz dana u dan. Zato se sve češće postavlja pitanje koje deli malinare: da li se malina danas može isplatiti bez navodnjavanja, savremene tehnologije proizvodnje i jasne ekonomske računice?
Sezona krenula bolje, ali neizvesnost ostaje
Možda vas zanima
Za razliku od prethodne godine, ovogodišnja sezona počela je znatno povoljnije. Prolećne padavine i umerenije temperature omogućile su dobar razvoj zasada, pa većina proizvođača očekuje solidan prinos i kvalitetan plod.
Neizvesnost, međutim, nije nestala. Visoke temperature koje su obeležile početak leta već su počele da ostavljaju posledice u pojedinim malinjacima, naročito tamo gde nema mogućnosti za navodnjavanje.
Dok se berba zahuktava, pažnja proizvođača sve više je usmerena ka otkupnoj ceni. Posle nekoliko veoma turbulentnih sezona, malo ko je spreman da prognozira kako će se tržište ponašati do kraja berbe. Upravo zato mnogi kažu da danas nije dovoljno proizvesti dobru malinu – neophodno je proizvesti je što ekonomičnije.
Organska proizvodnja kao drugačiji pristup
Jedan od onih koji su se opredelili za drugačiji pristup je Lazar Dražić iz Beomuževića. Na porodičnom imanju pre četiri godine zasnovao je organski zasad sorte „fertodi“ na površini od dvadesetak ari.
Odluka nije doneta zbog trenda, već zbog uslova koje je imanje pružalo. Kako navodi ovaj voćar, potražnja za organskom hranom poslednjih godina raste, što proizvođačima uliva izvesnu sigurnost.
Rekordna bagremova paša, ali pčelare brine jedna stvar – da li je otkupna cena meda dovoljna?
„Odlučili smo se za organsku proizvodnju jer na tom mestu dugo nije bilo maline. Zemlja se dobro odmorila i nije bilo bolesti. Kada smo videli da malina tu odlično uspeva, rešili smo da iskoristimo čistu prirodu i proizvodimo zdravu hranu bez hemije. Organska proizvodnja traži mnogo više rada jer se korovi uklanjaju ručno, a dozvoljeni preparati i organska đubriva su skuplji. Ipak, viša cena organske maline uspeva da nadoknadi manji prinos i dodatna ulaganja, pa su naša očekivanja od ove sezone dobra“, kaže Dražić.
Da organska proizvodnja može biti isplativa i na većim površinama pokazuje primer Jovana Vasiljevića iz Stanine Reke. Na oko 90 ari pod organskim zasadima sorti „fertodi“ i „vilamet“ očekuje prinos od oko sedam tona, iako njegov malinjak nema sistem za navodnjavanje.
„Za sada je rod dobar, samo da ove visoke temperature ne naprave veće probleme. Očekujemo oko sedam tona, iako ne zalivamo zasad. Verujem da tome doprinosi položaj parcele, koja je okrenuta ka severu, pa se malinjak dobro drži, a i kvalitet je odličan. Organska malina trenutno ima dobru cenu, oko 550 dinara po kilogramu. Beremo porodično, supruga, ja i troje dece, pa nemamo troškove za berače. To proizvodnju čini isplativom“, smatra Vasiljević.
Troškovi rastu, a cena se čeka
Za većinu proizvođača koji malinu gaje u konvencionalnom sistemu najveći problem nije samo kako proizvesti dobar plod, već kako sve veće troškove uskladiti sa cenom koja se često formira tek kada berba već uveliko traje.
Teška odluka: Po čemu se razlikuju Polka i Vilamet?
Marija Ilić iz Osladića na oko 30 ari gaji sorte „vilamet“ i „glen“. Ovogodišnji rod ocenjuje kao solidan, ali naglašava da je proizvodnja svake godine sve zahtevnija.
„Rod nije veliki, ali je zdrav i krupan. Bio bi i veći da štetočine nisu napravile štetu. Najveći izazov je kako sačuvati malinu od bolesti, štetočina i vremenskih nepogoda. Malinarstvo traži mnogo rada i nege tokom cele godine. Da biste imali dobar rod, u zasadu mora stalno da se radi. Mnogo se ulaže, a cena se i dalje ne zna ni kada otkup počne. Trenutno je oko 470 dinara, ali smatram da ne bi smela da bude ispod 500 dinara po kilogramu. Uz sve to, hemija i đubriva su skupi, a radnu snagu je sve teže pronaći“, kaže Marija Ilić.
Prema njenim rečima, proizvođači su već uložili gotovo sve što je bilo potrebno za ovogodišnju proizvodnju, a tek na kraju berbe znaće da li su ti troškovi mogli da se isplate.
Bez ulaganja nema sigurnosti
Slično razmišlja i Milan Tomašević iz Tupanaca, koji je u svoj zasad uložio znatno više, postavljajući sistem za navodnjavanje i mreže za zasenu kako bi što manje zavisio od vremenskih prilika.
„Rod je odličan, samo ako ove visoke temperature ne pokvare ono što je do sada urađeno. Imamo sistem za navodnjavanje, mreže za zasenu, praktično sve što je potrebno da se zasad sačuva. Ali ni to nije dovoljno ako cena nije dobra. Prošle godine malina je dostizala i 600 dinara po kilogramu, u proseku oko 550, a sada je oko 450 dinara. To je velika razlika“, priča Tomašević.
On kaže da se ekonomska isplativost proizvodnje vidi tek kada se saberu svi troškovi.
„Treba platiti rezidbu, prebiranje, kopanje, prskanje, prihranu, berbu… Sve je poskupelo. Po mom mišljenju, ispod 550 dinara po kilogramu proizvodnja nema pravu ekonomsku računicu. Supruga i ja najveći deo berbe obavljamo sami, tako štedimo na dnevnicama, ali i pored toga posla ima od ranog jutra do večeri. Danas, ako nema navodnjavanja, veoma je teško očekivati dobar rezultat. Klima se promenila i bez vode je sve veći rizik ulaziti u proizvodnju“, ističe Milan Tomašević.
Moderna proizvodnja traži veću početnu investiciju
Goran Milićević iz Rabasa jedan je od proizvođača koji je od samog početka odlučio da proizvodnju zasnuje na savremenoj tehnologiji. Na oko 30 ari gaji sortu „glen empl“, a zasad je opremio sistemom za navodnjavanje, mrežama za zasenu i sistemom kontrolisane ishrane biljaka.
„Primenio sam sve mere koje danas moderna proizvodnja zahteva – sistem za navodnjavanje, mreže za zasenu i kontrolisanu ishranu biljaka. Nisam želeo da ulazim u proizvodnju bez te infrastrukture, jer smatram da bez toga nema stabilnog roda ni sigurnog kvaliteta“, kaže Milićević.
Prema njegovim rečima, poslednjih godina upravo su visoke temperature pokazale koliko takva ulaganja mogu biti važna. Dodaje da su se mreže za zasenu pokazale kao veoma korisne, posebno u godinama sa visokim temperaturama, jer štite plod od ožegotina i čuvaju kvalitet.
Sistem za navodnjavanje, sa druge strane, omogućava ravnomeran razvoj i bolju krupnoću ploda, što se direktno odražava na prinos.
„Ulaganja jesu veća na početku, ali se kroz godine vraćaju kroz prinos, kvalitet i stabilnost proizvodnje. Po mom iskustvu, bez takvog pristupa danas je teško ozbiljno baviti se malinarstvom“, ističe Goran Milićević.
Voda postaje ključni faktor
Da je navodnjavanje postalo jedan od ključnih preduslova uspešne proizvodnje pokazuje i iskustvo Milomira Đedovića iz Stuba. On kaže da je sezona dobro počela, ali da su visoke temperature već ostavile posledice u pojedinim zasadima.
„Ova godina je ponovo sušna, kao i prethodna, pa je proizvodnja veoma teška. Do pre nekoliko dana stanje u zasadima bilo je dobro, ali su visoke temperature u poslednjoj nedelji počele da utiču na kvalitet i ostaje da se vidi kako će se to dalje odraziti. U zasadima gde je položaj bolji, kvalitet je za sada očuvan, dok su druga dva malinjaka već osetila posledice suše. Prinos će, po svemu sudeći, biti prosečan – ne očekujemo ni veliki pad, ali ni rezultate kakve smo imali u boljim godinama. Najveći problem je što radimo bez navodnjavanja, jer nemamo mogućnost da obezbedimo vodu, a u ovakvim uslovima to postaje ključni faktor“, smatra Đedović.
Iskustva proizvođača pokazuju da su klimatske promene poslednjih godina postale jedan od glavnih faktora koji određuju uspeh proizvodnje. Zasadi koji imaju obezbeđeno navodnjavanje i zaštitu od sunca lakše podnose ekstremne uslove, dok kod ostalih prinos i kvalitet sve više zavise od rasporeda padavina i položaja parcele.
Struka: budućnost je u produktivnosti, ne u širenju površina
Upravo na to ukazuju i stručnjaci, koji smatraju da je budućnost malinarstva pre svega u povećanju produktivnosti postojećih zasada, a ne u njihovom daljem širenju.
Prema oceni Đorđa Sovilja, savetodavca za voćarstvo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Valjevo, ovogodišnja situacija u malinjacima osetno je povoljnija nego prošle godine, ali će konačni rezultat sezone zavisiti od vremenskih prilika tokom narednih nedelja.
„Proizvođači koji nemaju sistem za navodnjavanje u velikoj meri zavise od položaja zasada. Parcele koje su izložene suncu tokom čitavog dana mnogo će teže podneti dugotrajne vrućine nego zasadi na povoljnijim ekspozicijama. Na području Kolubarskog okruga malina se, prema procenama, gaji na oko 2.000 hektara. Ipak, i pored tako značajnih površina, prosečni prinosi su poslednjih godina daleko ispod onoga što ova voćna vrsta može da pruži. Rodni potencijal maline je mnogo veći nego što ga koristimo. Poslednjih godina prosečni prinosi nisu bili ni četiri tone po hektaru, što pokazuje da postoji veliki prostor za unapređenje proizvodnje“, kaže Sovilj.
Zbog toga, ističe Sovilj, akcenat ne bi trebalo da bude na podizanju novih zasada, već na povećanju produktivnosti postojećih.
„Naš apel proizvođačima je da se više ulaže u izbor terena, kvalitetan sadni materijal, sisteme za navodnjavanje i mreže za zasenu. Bolje je imati manju površinu sa visokim prinosima i dobrim kvalitetom nego velike zasade koji ne mogu da obezbede ekonomsku isplativost. Vidimo da sve više malinjaka dobija mreže za zasenu. Proizvođači su shvatili da bez toga, ali i bez navodnjavanja, sve teže mogu da očuvaju kvalitet ploda u godinama sa ekstremno visokim temperaturama“, zaključuje Sovilj.
Kada je reč o sortimentu, „vilamet“ je i dalje najzastupljenija sorta u valjevskom kraju, ali se poslednjih godina sve više podižu zasadi sorte „fertodi“, dok su kod dvorodnih sorti najzastupljenije „polka“ i „enrosadira“.
Komentari