Ženska pijaca u Kolubarskom okrugu nastala je u vreme kada je pandemija koronavirusa promenila svakodnevni život, pa tako i način na koji su žene sa sela mogle da prodaju ono što proizvedu. Umesto odlaska na pijacu i traženja kupaca, proizvodi su počeli da se naručuju putem interneta i iz domaćinstava direktno stižu do kupaca.
Ideja je zaživela kroz Žensko udruženje Kolubarskog okruga, a tokom godina priključivale su se nove proizvođačice. Danas Ženska pijaca okuplja više od 20 članica, dok se proizvodi sa njihovih domaćinstava svake nedelje dostavljaju kupcima, pre svega u Beogradu.
Možda vas zanima
Šesta godišnjica rada obeležena je u Rajkoviću, nadomak Mionice, na organskom gazdinstvu porodice Joksimović, gde su se okupile članice Ženske pijace, partneri i gosti. Kroz radionicu i predstavljanje proizvoda, bila je to prilika da se pokaže kako je jedna ideja nastala u kriznom periodu prerasla u način plasmana koji ženama omogućava da do kupaca dođu bez posrednika.
Bez tezge i posrednika: Domaći proizvodi direktno od žena sa sela
Za članice Ženske pijace važna razlika u odnosu na tradicionalnu prodaju jeste to što ne moraju da odlaze na pijacu, plaćaju prevoz i zakup tezge, niti da čekaju na naplatu. Porudžbine se prikupljaju, proizvodi dostavljaju kupcima u Beogradu, a novac stiže direktno proizvođačima.
„Uključena sam od prve godine. Snalazimo se, polako se širimo. Trudimo se da omogućimo da svaka žena može da stigne do svog kupca, da ne mora da ide na pijacu i gubi vreme, već da direktno od kuće pošalje sve što treba za Beograd. Pre je bilo da vi nekome date svoj proizvod, pa onda čekate, jurite i molite da naplatite. Međutim, ovo je sasvim druga i mnogo ozbiljnija priča. Proizvod stigne do kupaca, kupac plati istog momenta i novac je odmah kod vas. Nadamo se da će se još više proširiti jer je to stvarno domaći proizvod koji ide direktno od žena sa sela“, kaže Mira Paunović iz sela Mionica, jedna od članica Ženske pijace.
Od prvih porudžbina do više od 20 udruženih žena
Prema rečima Jelene Ružić, predsednice Ženskog udruženja Kolubarskog okruga, mogućnost da proizvode prodaju iz svojih domaćinstava bila je jedan od razloga zbog kojih su se žene postepeno priključivale, iako je mnogima u početku bilo teško da se prilagode novom načinu prodaje.
„Korona je donela i dobrobit kroz udruživanje ovih žena. Mi svoje proizvode dostavljamo svake nedelje direktno na adrese kupaca u Beogradu. U početku je to bilo nezamislivo ženama koje često imaju i preko 60 godina – da treba da fotografišu proizvode, šalju cene i opis. Na početku smo imali samo jednu ili dve žene, ali kada su videle da interesovanje postoji i da se roba prodaje, počele su i ostale da se priključuju“, navodi Ranković.
Kad penzija postane početak: Svetlana i Jordan vratili se selu i stvorili voćarski RAJ!
Koliko prihod od ovakvog plasmana može da znači domaćinstvu, Ranković ilustruje primerom jedne od članica koja joj je poslala fotografiju nove veš-mašine uz poruku da ona nije kupljena samo od novca sa Ženske pijace, ali da bez tog novca ne bi bilo ni te mašine. Takvi primeri, kaže, pokazuju da korist od prodaje ne ostaje samo na nivou dodatnog prihoda, već može da doprinese životu cele porodice.
Porodica Joksimović: Šest hektara organskog imanja i ljubav prema poljoprivredi
Među proizvođačima koji svoje proizvode plasiraju preko Ženske pijace je i porodica Joksimović iz Rajkovića. Zoran Joksimović napustio je dugogodišnji posao i posvetio se poljoprivredi, a porodica se bavi organskom proizvodnjom. Voćnjak su zajednički zasadili pre više od deset godina, dok danas imaju šest hektara organskog imanja.
„Ovo nam je već šesta ili sedma godina kako smo sertifikovani organski proizvođači, a voćnjak smo zajednički posadili cela porodica pre nekih 13-14 godina. Napustio sam svoj dugogodišnji posao i zaista se posvetio ovome. Vrlo sam ponosan na ovo što smo uspeli napraviti – imamo bukvalno šest hektara čistog organskog imanja. Svi naši proizvodi prođu kroz Žensku pijacu i stignu do mušterija. Ja sam član Ženske pijace iako su vlasnice žene. Podsticaji i subvencije za organsku proizvodnju nam mnogo znače, jer sama prodaja svežeg voća i povrća ne može uvek da pokrije sve specifične troškove ovakve proizvodnje“, kaže Joksimović.
Pored domaćinstava koja se bave organskom proizvodnjom, na Ženskoj pijaci svoje mesto imaju različiti poljoprivredni i prerađeni proizvodi. Direktan plasman omogućava proizvođačima da deo poslova vezanih za prodaju obavljaju iz svojih domaćinstava, bez odlaska na pijacu i troškova koji prate takav način prodaje.
Podrška ženama koje su oslonac svojih porodica i lokalne zajednice
Rad Ženske pijace tokom prethodnih šest godina podržavali su različiti partneri, među kojima su Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost, ambasade Švedske i Švajcarske, kao i lokalna samouprava Mionice. Na obeležavanju godišnjice istaknuto je da je upravo saradnja sa institucijama i organizacijama važna za održivost ovakvog modela.
„Mi sa Ženskim udruženjem Kolubarskog okruga već dugo godina sarađujemo i iskreno se nadam da će se ta saradnja nastaviti u budućnosti. Kako prosto ne bismo više pričali o ‘domaćicama survivorima’, kako piše na ulazu, već prosto ženama omogućili da lakše, bolje i efikasnije rade ono što već jesu – a to su nositeljke lokalnog razvoja i svojih domaćinstava“, ocenila je Vladana Ajvaz ispred Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost.
Gorana Radovanović, direktorka Helvetic Internacional Swiss, rekla je da primer Ženske pijace pokazuje kako jedna platforma nastala u doba krize i na neki način iznuđena može prerasti u održiv model koji ženama omogućava veću vidljivost, nove prilike za prodaju i veću ekonomsku nezavisnost.
Šest godina zajedništva: Od male ideje do sigurnijeg plasmana domaćih proizvoda
Za šest godina, Ženska pijaca prošla je put od nekoliko domaćinstava koja su se uključila na početku do više od 20 članica. Interesovanje postoji i među proizvođačima iz drugih krajeva Srbije, ali u ŽUKO-u navode da je postojeći broj optimalan za organizaciju isporuke.
Iako je pokrenuta kao odgovor na okolnosti koje je donela pandemija, Ženska pijaca danas predstavlja način da se proizvodi sa malih seoskih gazdinstava povežu sa kupcima bez klasičnih posrednika. Za članice to znači manje vremena i troškova oko prodaje, a za kupce mogućnost da proizvode naručuju direktno od onih koji ih proizvode.
Komentari