Posle nekoliko sezona koje su obeležili slabi prinosi i nepovoljni vremenski uslovi, ovogodišnja bagremova paša donela je značajno bolje rezultate pčelarima u Kolubarskom okrugu. Obilno cvetanje bagrema, povoljni vremenski uslovi tokom maja i dobra pripremljenost pčelinjih društava omogućili su prinose koji se na mnogim pčelinjacima kreću između 20 i 30 kilograma meda po košnici.
Prema rečima Predraga Kovačevića, pčelara i sekretara Udruženja pčelara ‘’Lajkovac’’, početak sezone nije nagoveštavao ovako dobar ishod. Iako je prezimljavanje pčelinjih društava bilo uspešnije nego prethodne godine, pčelari su sa zebnjom pratili razvoj vremenskih prilika tokom proleća.
Možda vas zanima
‘’Zadesila nas je jedna dugo očekivana dobra godina što se tiče bagremove paše. Poslednjih godina navikli smo na osrednje i loše sezone, pa smo se nadali makar prosečnom rezultatu.
Rano kretanje vegetacije, zahlađenja tokom aprila i nekoliko kasnih mrazeva krajem meseca nagoveštavali su da bi bagrem mogao da strada, jer je nosio mnogo pupoljaka. Na sreću, mrazevi nisu bili dovoljno jaki da nanesu štetu, a zahlađenja su samo odložila cvetanje’’, kaže Kovačević.
Kasniji početak cvetanja pokazao se kao prednost. Bagrem je procvetao oko Đurđevdana u nižim predelima, dok je u višim krajevima cvetanje usledilo nekoliko dana kasnije. Pčelari ističu da je bagrem bio izuzetno bogat cvetom, a vremenski uslovi tokom većeg dela maja pogodovali su lučenju nektara i radu pčela.
Povremene padavine nisu značajnije ometale pašu, pa su pčele uspevale da ostvare izuzetne dnevne unose. Na pojedinim pčelinjacima dnevni unos nektara prelazio je pet kilograma po košnici, dok je u najpovoljnijim danima dostizao i devet do deset kilograma.
‘’Kada je paša počela, videlo se da bagrem izuzetno dobro medi. Na kraju paše prosečni prinosi kretali su se između 20 i 30 kilograma meda po košnici, dok su pojedina najjača društva dala i do 50 kilograma meda. U ovako izdašnim godinama med je veoma dobrog kvaliteta, gust i sa niskim procentom vode’’, navodi Kovačević.
Dobra paša zahtevala i mnogo rada. Iza dobrih rezultata stajao je i veliki angažman pčelara. Prolećni razvoj pčelinjih društava bio je veoma intenzivan, pa se kod mnogih zajednica javio izražen rojevi nagon. Zbog toga su pčelari morali redovno da kontrolišu košnice, proširuju prostor dodavanjem nastavaka i ramova i preduzimaju mere kako bi sprečili rojenje.
Mnogi pčelari nisu očekivali ovako obilnu pašu, pa je tokom maja zabeležena povećana potražnja za nastavcima, ramovima i ostalom pčelarskom opremom. Ipak, oni koji su uspeli da održe jaka društva i obezbede dovoljno prostora u košnicama ostvarili su veoma dobre prinose.
Da je godina bila izuzetno povoljna potvrđuje i Vladan Matić, pčelar iz Valjeva, koji ovih dana privodi kraju vrcanje bagremovog meda.
‘’Meda ima dosta i još se vadi. Sa košnica sam već skinuo jedno medište, a sada skidam i drugo. Za sada je prinos oko 17 kilograma po košnici, ali kada se sve izvrca očekujem da će biti između 20 i 22 kilograma, možda i nešto više. Med je veoma lep i gust, što govori da je paša bila kvalitetna. Prolećne temperature i povoljne vremenske prilike tokom maja omogućile su obilno cvetanje bagrema, a pčele su imale dovoljno sunčanih sati za nesmetan rad’’, kaže Matić.
Sezona za pčelarstvo počela obećavajuće, ali evo čega se pčelari pribojavaju!
Iako su pčelari zadovoljni količinom i kvalitetom proizvedenog meda, razlog za zabrinutost predstavlja otkupna cena. Otkupljivači trenutno nude oko četiri evra za kilogram bagremovog meda, što pčelari smatraju nedovoljnim imajući u vidu troškove proizvodnje i kvalitet ovogodišnjeg roda.
Zbog toga mnogi proizvođači ne planiraju da med prodaju odmah, već će sačekati povoljnije tržišne uslove ili će se okrenuti direktnoj prodaji krajnjim kupcima. Prema podacima sa terena, maloprodajna cena bagremovog meda trenutno se kreće oko 1.200 dinara po kilogramu.
Nakon završetka bagremove paše pčelare očekuje novi ciklus poslova. Miloš Karajčić, savetodavac za stočarstvo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Valjevo, ističe da je jun jedan od najaktivnijih meseci u pčelarskoj sezoni.
‘’Posle završene bagremove paše, koja je nakon nekoliko godina obradovala pčelare, ulazimo u period priprema pčelinjih društava za letnje paše, pre svega lipu i suncokret, ali i livadsku pašu. Livadskih površina u nižim predelima ima sve manje, mada na većim nadmorskim visinama one i dalje mogu da obezbede zadovoljavajuće prinose meda’’, kaže Karajčić.
On naglašava da pčelari koji sele košnice moraju pažljivo birati lokacije i prethodno proveriti zdravstveno stanje područja na koje planiraju da presele pčele.
Tokom juna potrebno je redovno pratiti stanje pčelinjih zajednica, kontrolisati maticu, leglo i količinu hrane u košnicama. Iako je ovo period obilja nektara i polena, nepovoljne vremenske prilike mogu smanjiti unos hrane, pa je u pojedinim situacijama potrebna i prihrana, posebno kod novoformiranih društava.
Posebnu pažnju pčelari treba da posvete kontroli varoe, koja i dalje predstavlja jednog od najvećih neprijatelja pčelinjih zajednica. Pravovremeno uočavanje i suzbijanje ovog parazita od presudnog je značaja za očuvanje zdravih i produktivnih društava.
Visoke letnje temperature dodatno nameću obavezu obezbeđivanja dovoljne količine vode i zaštite košnica od pregrevanja, kako bi pčele nesmetano nastavile rad tokom predstojećih letnjih paša.
Komentari