Posle perioda visokih temperatura i kasnijih padavina, proizvođači kupine u Kolubarskom okrugu svode prve utiske o ovogodišnjoj sezoni. Rod ocenjuju kao prosečan, kvalitet plodova uglavnom dobrim, ali ističu da će isplativost proizvodnje ponovo zavisiti od otkupne cene. Ona se trenutno kreće od 80 do 120 dinara po kilogramu, u zavisnosti od kvaliteta ploda.
Na oko 60 ari pod kupinom u selu Suvodanje kod Valjeva Slobodan Petrović gaji sorte Tornfri, Čačanka i Loh Nes. Očekuje da će ove godine ubrati između pet i šest tona plodova, ali kaže da je sezona bila promenljiva i da su vremenske prilike u velikoj meri odredile i prinos i kvalitet.
Možda vas zanima
‘’Ova godina je prosečna. Pre oko mesec dana imali smo velike vrućine koje su dosta uticale i na kvalitet ploda i na količinu. Sada su kiše popravile kvalitet, a spasiće i deo prinosa. Ako ne bude novih ekstremno visokih temperatura, očekujem između pet i šest tona. Berba će zbog ujednačenog sazrevanja, verovatno trajati kraće nego prethodnih godina’’, kaže Petrović.
Njegovi zasadi stari su između deset i petnaest godina i opremljeni su sistemom za navodnjavanje. Ipak, zbog niske otkupne cene, kako ističe, postavlja se pitanje ekonomske opravdanosti dodatnih ulaganja.
Odličan rod šljive, ali voćari upozoravaju: Otkupna cena NE SME ispod 30 dinara!
‘’Otkupljivači praktično ne plaćaju na osnovu sorte, već isključivo kvalitet ploda. Kupina bez ožegotina može da dostigne oko 100 dinara po kilogramu, ali se za dvadesetak dinara razlike ne isplati posebno izdvajati plodove. Mi beremo sve zajedno i predajemo po 80 dinara. Kada se sve sabere, praktično samo berač zaradi svoju dnevnicu’’, ističe Petrović.
Da su visoke temperature i neujednačene padavine ostavile najveći trag na ovogodišnji rod, potvrđuju i u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Valjevo. Navode da je kupina dobro rodila, ali da je kvalitet plodova različit od lokaliteta do lokaliteta.
‘’Klima nam praktično diktira proizvodnju. Ove godine imali smo visok stepen insolacije i neujednačene padavine, pa se na mnogim lokalitetima javljaju ožegotine na plodovima. Kupina jeste dobro rodila, ali upravo te ožegotine utiču na kvalitet, koji se razlikuje od mesta do mesta’’, objašnjava Svetislav Marković, direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Valjevo.
Nestabilno tržište i niske otkupne cene navode deo proizvođača da deo roda ne prodaju kao svež plod, već da ga prerade u proizvode sa dodatom vrednošću. Dragica Petrović iz Suvodanja kaže da se od kupine mogu proizvoditi džem, slatko, sokovi i vino, a da kupce najčešće pronalaze na sajmovima i manifestacijama, direktnom prodajom ili putem interneta.
‘’Prerada zahteva mnogo više posla, jer proizvod treba pripremiti, upakovati i plasirati, ali se na kraju isplati. Tegla domaćeg slatka može da košta oko 500 dinara, tako da se od prerade može ostvariti veća zarada nego prodajom svežeg ploda. Kupci traže domaće proizvode i interesovanje postoji’’, smatra Dragica.
U Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Valjevo smatraju da je upravo prerada jedan od načina da proizvođači postanu manje zavisni od promenljivih otkupnih cena.
‘’Naša preporuka je da proizvođači razmišljaju o dodavanju vrednosti svom proizvodu. Od kupine se mogu napraviti sokovi, džemovi i drugi proizvodi koji imaju veću tržišnu vrednost. Samo tako poljoprivrednik može da obezbedi sigurniji prihod i ostane da živi od svog rada na selu’’, poručuje Svetislav Marković.
On podseća da je kupina u ovom kraju godinama bila alternativa malini jer je manje zahtevna za održavanje, ali da poslednjih godina sve veći problem predstavlja nedostatak sezonske radne snage za berbu.
Komentari