Oblačinska ili višnja šumadinka? Evo po čemu se razlikuju

Sorta višnje šumadinka, nastala je u Institutu za voćarstvo u Čačku, a poznata je po tome što je doživela najveću ekspanziju u gajenju.

 

Ilustracija: Višnja - © Pixabay

Kao i kod drugih voćnih vrsti, oplemenjivanje višnje ima za cilj stvaranje novih sorti koje će imati bolje karakteristike od predhodnih na poljima visoke i redovne rodnosti, umerene bujnosti stabla, što bolje samooplodnosti, otpornosti na bolesti i niske temperature kao i tehnološke osobine.

Kod nas je u poslednjoj trećini prošlog veka stvorena u Institutu Agroekonomik u Beogradu sorta lara i u Institutu za voćarstvo u Čačku sorte čačanski rubin i šumadinka kao sorta koja je i doživela najveću ekspanziju u gajenju.
Zvanično je kao sorta priznata 1984. godine i nastala je ukrštanjem Hajmanove konzerve i Kareške.

U našim agro-ekološkom uslovima dala je odlične rezultate koji se ogledaju u dobroj rodnosti i vrlo krupnom plodu koji je oko 7 grama. On je tamno crvene boje, okruglog oblika na peteljci dužine oko 4 cm od koje se odvaja srednje lako zavisno od vremena berbe. Sadrži malo manje suve materije u odnosu na oblačinsku ali se zbog svoje atraktivnosti u pogledu krupnoće i boje najvećim delom koristi za upotrebu u svežem stanju pa se iz tog razloga berba odvija sa peteljkom ali i za neke vidove prerade.

Sazreva početkom jula, prva dekada, na stablu srednje bujnosti. Uglavnom se gaji u gustoj sadnji (4×3 m ili 4×2.5 m) na kruni u tipu vaze a pošto se odlikuje dobrom rodnošću i ako se primeni dobra agrotehnika prinosi mogu da idu i na 25 t/ha. Karakteriše se takođe dobrom otpornošću na mraz i sušu kao i odličnom samooplodnošću.

Mana joj je ako izostane redovna rezidba, da se javlja sklonost ka ogoljavanju grana i težnja ka rodu na periferiji krune.

Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor:  Dipl.inž. Boban Marković PSSS Smederevo

Komentari