Ovako bi trebalo da izgleda dobar zasad borovnice u punom rodu!

U mestu Radovanje, na desetak kilometara od Velike Plane, prošle nedelje posetili smo jednu od najvećih plantaža pod borovnicom u tom kraju naše zemlje. Njen vlasnik, Aleksadar Rašković, pre 4 godine odlučio je da kupi dvogodišnje sadnice u kompaniji „Superior“ i oproba se u ovom poslu. Pokazalo se da je ova odluka bila i više nego dobra.

Naš sagovornik, Milutin Jocić, konsultant za voćarstvo u kompaniji „Superior Seeds“, otkrio nam je kakav je rod ove godine na plantaži borovnica koju smo posetili i koje je agrotehničke mere njen vlasnik u proteklih nekoliko godina primenjivao.

Sorta borovnice koja je ponovo najtraženija

Kada je reč o sortimentu na ovoj plantaži, pretežno je zastupljena sorta Duke, a ima i sorata Bluecrop i Berkli. Trenutno je u toku fenozafaza kada borovnice polako pristižu za berbu. Već od ponedeljka će ovde biti dvadesetak radnika, koji će početi sa berbom“, ističe Milutin.

Borovnice - ©Agromedia 

Kada je reč o rodu, ove godine će naš domaćin imati 4 do 5 kilograma po žbunu, što je, kada se preračuna na broj biljaka po hektaru, izuzetan prinos i već ove godine može da se očekuje i veoma dobar prihod“, dodaje on.

S obzirom na to da je na ovoj plantaži rađena jedna veoma jaka rezidba i da je broj plodova prilično redukovan, očekuje se da će največi deo roda biti u prvoj klasi.

Plantaža borovnica - ©Agromedia 

Kvalitet ploda borovnice meri se veličinom, odnosno prečnikom ploda. On bi za prvu klasu trebao da iznosi barem 1,2 centimetara. Ovde će plodovi biti oko 1,5 do 1,8 centimetara, što znači da će većina njih ići u prvu klasu“, ističe Jocić.

Naravno, za ovako dobar rod i plodove u prvoj klasi potrebno je mnogo rada, ulaganja, ali i znanja. Zato su zasad našeg domaćina redovno obilazili stručnjaci iz kompanije „Superior“, koji su davali savete i preporuke u vezi sa svim agrotehničkim merama koje su se ovde primenjivale.

Ispod malča ne dolazi do razvoja korova i njihov broj je veoma redukovan.

Borovnica je jedna specifična biljna vrsta koja zahteva velika ulaganja u samom startu. Kada se neki segmenti gajenja dobro urade na početku, onda je kasnije sve mnogo lakše. To je biljka koja ima jako plitak korenov sistem i jednostavno bez sistema za navodnjavanje ne može ni da se zamišlja dobra plantaža. Naš domaćin ovde još uvek ima jedno crevo i ono je za sada dovoljno. Već sledeće i narednih godina će morati da doda još po jedno, jer kako biljka raste, tako joj se povećavaju potrebe za vodom“, objašnjava naš sagovornik.

U ovom zasadu nema korova, pa svaka biljka može lepo i pravilno da se razvija. Naime, vlasnik plantaže sam pravi odgovarajući malč od borovine, koji se u praksi pokazao kao odličan saveznik ove voćne vrste.

Plantaža borovnica - ©Agromedia 

Ispod malča ne dolazi do razvoja korova i njihov broj je veoma redukovan. Takođe, dolazi do održavanja temperature u korenovom sistemu, a razlaganjem borove kore dolazi i do spuštanja kiselina koje pomažu razvoju borovnica. Međutim, ono u čemu ljudi najviše greše kod podizanja plantaža jeste nestručnost i uzimanje malča od biljnih vrsta koje su lišćari“, isitče Milutin.

Uglavnom takav malč ima tendenciju da povećava Ph vrednost, pa kasnije može doći do problema u gajenju. Malč se uzima od crnog, belog bora, ariša, smrče i drugih četinara koji mogu doći u obzir“, dodaje on.

Plantaža borovnica - ©Agromedia 

Na kraju, ukoliko bismo ovu plantažu uzeli za primer jednog dobrog i lepog zasada borovnice, koji se trenutno nalazi u punom rodu, ne smemo da zaboravimo da istaknemo još nekoliko veoma važnih detalja. Najpre, optimalan razmak između redova na ovom imanju iznosi 3 metra. Razmak između biljaka sorte Dukne iznosi 1 metar, a kod sorte Bluecop on iznosi 1,20 metara.

Naravno, za neku treću sortu ovaj razmak bi mogao da bude drugačiji. Zato je najbolje da, ako se odlučite da i sami posadite ovu sve popularniju voćnu vrstu, savet potražite od stručnjaka, odnosno od nekoga poput našeg sagovornika iz kompanije „Superior“.

Sagovornik:
Milutin Jocić, konsultant za voćarstvo, „Superior Seeds“

 

Komentari