Iako mnogo sitniji od kivija na koji smo navikli, plodovi ovog, mini kivija, su čak bogatiji vitaminima, šećerima i mineralima od svog krupnijeg rođaka.

Кivi nama nije nepoznato mediteransko voće. Entuzijasti pokušavaju da ga gaje i u kontinentalnim uslovima ali retko ko u tome i uspe. To je voće izuzetno bogato vitaminom C, pretpostavlja se da samo jedan plod može da zadovolji dnevne potrebe ljudskog organizma za ovim vitaminom.

Malo je njih koji znaju da se ova voćka ipak može uspešno gajiti u našoj, kontinentalnoj klimi. Istina ne sorte krupnog ploda već one s plodovima veličine zrna grožđa, poznatiji kao sibirski kivi. Ove, svojevrsne mini kivije nećete naći ni na pijacama ni u marketima, jer, malo je onih koji ga gaje. A gaje ga uglavnom za sopstvene potrebe.

Sibirski kivi je sasvim nova vrsta voća na našim prostorima, i naziva se i „mali ili mini“ kivi, a jer su mu plodovi znatko sitniji u odnosu na „standardni“ kivi koji je poznat u domaćoj upotrebi.

Voćka razdvojenih muških i ženskih biljaka

Aktinidija arguta (Actinidia arguta) ili sibirski kivi je voće koje potiče iz Azije, pripada familiji Actinidiaceae, kao i njegov krupni rođak, i predstavlja višegodišnju biljku koja je i drvenasta i istovremeno puzavica ili lijana.

Pored Actinidia argutae, postoje i vrste poznate kao Actinidia deliciosa i Actinidia chinesis, a za sve njih je karakteristično da postoje muške i ženske biljke, odnosno postoje razlike u tome da li je biljka s samo muškim ili ženskim cvetovima što uvek valja imati na umu pre sadnje. Uz najviše pet ženskih kivija sadi se jedan muški.

A zbog čega se zove sibirski? Pa samo mu ime kaže, vrlo je otporan na nepovoljne vremenske uslove, pre svega na niske spoljašnje temperature, te se tako navodi da on može da podnese, čak i ledene temperature od -30 Celzijusovih stepeni, po čemu se u osnovi i razlikuje od običnog kivija.

A razlika je i u veličini plodova. Sibirski kivi ima znatno sitnije plodove od standardnog, te se njihova krupnoća često poredi s zrnom grožđa (oko dva ili tri cm veličine), i nema dlačica, karakterističnih za krupni kivi. A poznato je da one kod nekih osoba izazivaju alergije, pa i kada se oljušti, prstima ili nožem se prenesu na meso ploda, i opet budu alergeni.

Sibirski kivi se ne ljušti pre upotrebe, a to je važno znati jer osim ploda za ljudski organizam korisna je i pokožica. Unutrašnjost ploda „bebi kivija“ poznatog i kao „koktel kivi“ i „bavarski kivi“, slična je kao i kod sorti kivija na koje smo i navikli, ali ima znatno više voćnog šećera, čak do 30 procenata, te mu je ukus više sladak nego što je kiselkast. Pokožica je tamno zelena s primesom ljubičaste i braon boje. Stabljika je drvenasta ali raste u vidu lijane.

Iako podnosi ekstreme najpogodnija je umerena klima

Mada je kao voćka davno donešen u Evropu, kod nas se stidljivo ukorenjuje. Sadnice se mogu nabaviti u većini voćarskih rasadnika i prilično su skupe. Svi koji požele da ga gaje, a to je najčešće na okućnici, već sada treba da razmišljaju o najboljem mestu za sadnju, pripremi jamića i potpore jer, kako smo već napomenuli, to je lijana.

Iako podnosi ekstreme, za uzgoj mu odgovaraju umerena klima, neutralno ili blago kiselo, plodno zemljište. Jedino bez čega ne može je voda, tekuća, ne stajaća.

Za sadnju se biraju osunčana ili „senovita“, mesta a treba izbegavati prevelike nadmorske visine. Više mu prijaju ravničarski ili brdski predeli. Oko 700 metara nadmorske visine bi bilo maksimalna visina na kojoj ova biljka može da uspeva.

Iako je sibirski kivi vrlo otporan na niske temperature, to se u potpunosti ne odnosi na njegove sadnice. One su dosta osetljive i nije poželjno „izlagati“ ih mrazevima, saditi ih na vetrovitim, hladnim područjima bez sunca ili na zemljištu koje je previše suvo i sasvim „ispošćeno“.

Za ove voćke najpogodnije je zemljište neutralne ili blago kisele pH reakcije čija se vrednost kreće u rasponu 5,5 do 7,0, i s izvorom tekuće vode u blizini. To može da bude reka ili iskopan bunar. Ova voćka se ne može zalivati „ustajalom“ vodom, jer takva izaziva ranu trulež korenovog sistema.

Vrlo je važno da se zemlja, u koju se sibirski kivi sadi, prvo dobro „pođubri“ organskim đubrivom, da se „bira ono tlo“ koje je već prirodno bogato i mineralnim i organskim materijama, jer ovoj voćki ne odgovara suvo, siromašno ili previše ispšošćeno zemljište iz koga su prethodni usevi odneli sva hraniva.

Obezbediti oslonac za gajenje sibirskog kivija

Sadnice sibirskog kivija se sade u duboke rupe što je posebno važno kako bi se dobro hranio koren koji se razvija uglavnom u plitkom površinskom delu, i kako bi se sprečilo da biljka, koja je u punom rodu, pod težinom plodova sama sebe iščupa iz zemlje.

Najpogodniji razmak za sadnju sibirskog kivija je oko pet metara, a vrlo je važno da se pre same sadnje prvo iskopa jamić dubine i širine pedesetak cm, unesu organska đubriva, ponovo zagrne i postave nosači ili potpora za lozu biljke.

To mogu da budu improvizovane drvene merdevine, drvena ili metalna pergola. Važno je da ne budu niži od dva metra da se loza može na njih oslanjati. Pošto je lijana potreban mu je ipoprečni oslonac-kao kod loze.

Кako su mlade sadnice osetljive na mraz preporučljivo je da se sadi u proleće ali da se kompletna priprema obavi u jesen. Važno je da se posle sadnje, a pre potpunog ogrtanja oko sadnice raspe šaka-dve mineralnog đubriva, dobro zalije i tek onda potpuno ogrne.

Među sadnicama dominantne su ženske biljke. Sadi se jedna muška biljka i pet ženskih. Ako se želi berba samo s jedne voćke mora se uz tu, žensku, posaditi i jedna muška. Voćari amateri najčešće sade tri tako da muška biljka bude između ženskih i ne ostavlja joj se puno prostora za grananje već se oštrom rezidbom on suzi.

Najpoznatije sorte sibirskog kivija su anna (ananasnaya) – sorta koja se najčešće gaji, a ima zeleno-crvenkaste, vrlo slatke i ukusne plodove veličine sitnije šljive. Ostale sorte su meader; geneva; issai; te poznata samooplodna, i jedina takva sorta sibirskog kivija – kens red, koja ima crvene plodove. U Evropi se gaje i druge sorte ali kod nas su i ove, u svetu najraširenije, malo zastupljene.

Da bi redovno rađao i davao krupnije plodove, sibirski kivi valja redovno orezivati. To se radi u zimu i leto, kao kod vinove loze. Zbog dobrog provetravanja lastari ne bi smeli da formiraju neprobojni „zeleni zid“.

Pored svega toga, bitno je da se sadnice obilno navodnjavaju, obavezno tekućom vodom, te da se i ne izlažu prolećnim mrazevima, jer im tada opada i suši se lišće, ili pak sami plodovi voća koji se formiraju baš lako otpadnu i „smrznu“.

Prvi plodovi se mogu očekivati u trećoj-četvrtoj, a pun rod tek u šestoj-sedmoj godini. Jedna sadnica sibirskog kivija, može dati prosečno oko 50 kilograma plodova, mada se navode i primeri da je s jedne voćke ubrano i stotinak mini kivija. Berba je tokom oktobra i novembra jer plodovi sukcesivno dozrevaju.

BONUS VIDEO: Kako da Gajite Kivi u Bašti ili Vrtu | Agromedia Savet