Koliko je isplativo gajiti aroniju u Sremu?

U proteklih nekoliko godina dogodila se velika ekspanzija proizvodnje aronije, za koju se tvrdi da je jak antioksidans, a koja se pored smrznutog oblika može naći i u obliku čajeva, sokova, dezerta i sl. Zbog sve veće želje naših poljoprivrednika da se opredele za proizvodnju ove biljke, mi smo posetili jednu od plantaža u Sremu i porazgovarali smo sa domaćinom Branislavom Raharom.

Plod aronije - © Foto: Mirjana Tadić

Naš sagovornik, Branislav Rahar, na samom početku priče istakao je da je povod za sađenje aronije pronašao u pomenutom blagotvornom uticaju na organizam. Plantaža porodice Rahar prostire se na nešto više od 7 ha bruto površine, u južnom delu Opštine Ruma, tačnije u KO Grabovci i KO Vitojevci. Nas je interesovalo koliko je sremsko zemljište pogodno za ovu biljku i šta moraju da znaju oni koji počinju da se bave proizvodnjom aronije.

S obzirom na to da je aronija biljka koja trpi velike temperaturne promene, da li je klima u Sremu pogodna i na koji način utiče na uzgajanje ove biljke? Koliko je sremsko zemljište pogodno za nju?

„Klima našeg područja joj izuzetno pogoduje. Jedini problem su visoke temperature. Naglasio bih da je najvažnije navodnjavanje, s obzirom na to da u toku jula imamo dosta visoke temperature koje mogu prouzrokovati sušenje ploda i znatno umanjiti prinos i kvalitet. Zima nije problem. Sremsko zemljište je delimično pogodno za gajenje aronije, tačnije lokaliteti sa pH vrednošću zemljišta ispod 6,5 pogoduju, a oni sa višim vrednostima otežavaju a vrlo često i ograničavaju uzgoj, s obzirom na to da se javlja hloroza lista uz slab porast. Takođe su bitni lokaliteti koji poseduju vodu za navodnjavanje, prvenstveno bunarsku, zbog kontrole kvaliteta iste, pošto je kvalitet vode kojom se navodnjava presudan za sistem organske proizvodnje.“

Branislav Rahar, uzgajivač aronije - © Foto: Mirjana Tadić

Šta je potrebno da bi se ova biljka počela uzgajati? Koliko novca je potrebno za sam početak? Koliko prostora, a koliko rada oko nje?

Za uzgajanje aronije je potrebno adekvatno zemljište sa mogućnošću navodnjavanja koje mora, po mom mišljenju, biti minimalne površine 1 ha, a poželjno 2 ha i više kako bi se isplatila nabavka mašina, izgradnja zalivnog sistema, kao i troškovi sertifikacije organske proizvodnje itd. Što se novca tiče, minimalno startno ulaganje je oko 10.000 evra/ha. Kod svake proizvodnje je presudan rad, pa tako i kod aronije. Provlače se priče da nema mnogo rada, što je samo delimično tačno. Potrebno je redovno održavanje međurednog prostora.“
Aronija - © Foto: Mirjana Tadić

„U prvim godinama po podizanju plantaže potrebno je freziranje, kasnije po zatravljivanju malčiranje trave, plevljenje korova u redu, folijarna prihrana dozvoljenim sredstvima u organskoj proizvodnji, kao i prihrana granulisanim đubrivima organskog porekla sertifikovanim za organsku proizvodnju. Takođe je potrebno redovno navodnjavanje, pogotovo u julu. Orezivanje je takođe izuzetno bitna mera proizvodnje kako pri formiranju samog žbuna, tako i pri regulisanju samog roda.“

U uzgoju aronije najvažnije je navodnjavanje, s obzirom na to da u toku jula imamo dosta visoke temperature koje mogu prouzrokovati sušenje ploda i znatno umanjiti prinos i kvalitet.

S kojim problemima se susrećete prilikom proizvodnje?

„Problem nam je u početku stvarala rutava buba koja jede cvet. Sa starošću plantaža povećao se i broj cvetova, tako da se smanjio negativan uticaj u statističkom smislu rutave bube. U prve dve godine po cvetanju smo bili primorani da postavljamo različite klopke, kao i da rutavu bubu ručno sakupljamo angažovanjem većeg broja radnika. Takođe su nam bile nepoznate potrebe za vodom, pa smo imali negativne uticaje suše koje smo kasnije otklonili povećanjem norme navodnjavanja.“

Plantaža aronije u Sremu - © Foto: Mirjana Tadić

Rezidba je takođe bila velika nepoznanica, ali smo vremenom rešili problem angažovanjem stručnjaka za bobičavo voće sa iskustvom rezidbe žbunastog voća. Berba je takođe veliki problem s obzirom na to da je plod sitan, a sa godinama sve izraženiji deficit sezonske radne snage. Ove godine sam ušao u proces nabavke berača, a samim tim i rešavanje najvećeg problema – berbe. Ručna berba izuzetno smanjuje zaradu jer je svake naredne godine skuplja. Plantaže su inače u startu projektovane za mašinsku berbu.“

Minimalno startno ulaganje je oko 10.000 evra po hektaru.

Kako komentarišete isplativost uzgajanja aronije?

„Za isplativost je bitno proizvesti kvalitetan plod koji je organski sertifikovan. Takođe je bitna količina pošto je, ako pričamo o inostranom plasmanu, lakše plasirati dvadeset u odnosu na dve tone. Takođe je isplativija prerada, što nije neka novost, ali kod aronije je bitna stvar s obzirom na to da je sok najtraženiji proizvod, pored sušene i kandirane aronije, kao i čaja.“

Aronija - © Foto: Agromedia

Šta je ono što svako mora da zna pre nego što se odluči da se bavi proizvodnjom aronije?

„Svako mora znati da aronija ulazi u ozbiljniji rod u trećoj godini od sadnje, a pun u petoj, šestoj kao i da zarade u poljoprivrednoj proizvodnji ’preko noći’ nema. Takođe je cena vrlo diskutabilna s obzirom na to da je pre nekoliko godina bila neopravdano visoka, što je uticalo na povećanje površina, a ubrzo i na problem plasmana, pogotovo po nerealno visoko projektovanim cenama mase proizvođača na malim površinama.“

Autorka teksta i fotografija: Mirjana Tadić
Sagovornik: Branislav Rahar

Komentari