Svet poljoprivrede Prodavnica

Gde najviše gajimo šljivu i koje su sorte najpopularnije?

Šljiva se u našoj zemlji već dugo godina gaji zbog sentimentalnih vrednosti. Nekada su to bile naše autohotne sorte, ali danas uglovnom oni koji se bave proizvodnjom ove voćne kutlure sade pretežno komercijalne kao što je sorta stenlje koja je otpornija na virus šarke. Takođe, šljiva se gaji u nekoliko mesta u Srbiji gde daje i dobre rezultate.

Pozitivni trendovi izvoza sveže i zamrznute šljive mogu da budu podsticaj usmeravanju veće pažnje na kvalitet plodova. Kvalitet zavisi od nege i kompletne agrotehnike u zasadima, ali i specifičnih znanja koja su potrebna za svaku sortu. Proizvodnja plodova šljive i zamrznutih plodova ima trend rasta i valorizuje se u izvozu svežih plodova u Rusiju a zamrznutih plodova u EU, pretežno u Nemačku. Zamrznuta šljiva prati u hladnjačama zamrznutu malinu i višnju te vrednosni lanac zamrznute šljive treba posmatrati u kontekstu diverzifikacije proizvodnje u hladnjačama i kao pratioca vrednosnih lanaca maline i višnje. Ovi trendovi su pozitivni i iz aspekta opravdanosti investicija u prerađivačke i skladišne kapacitete.

U strukturi sortimenta šljive u Srbiji 20 odsto čine autohtone rakijske sorte (Crvena ranka, Piskor, Trnavski metlaš…). Poslednjih 20 godina novi zasadi se podižu sa sortom Stenlej pre svega zbog njene tolerantnosti na virus šarke. Sorta Čačanska lepotica je dovela do promene u pristupu proizvodnji šljive u Srbiji, jer ona dozreva krajem jula i postiže dobru cenu ali, isto tako, rakija od ove šljive je odlična što značajno smanjuje rizik proizvodnje. Koncentracija intenzivne proizvodnja u nekoliko mikro regiona u centralnoj Srbiji.

Poslednjih godina izdvojila su se područja na kojima se šljiva intenzivnije gaji u centralnoj Srbiji. To su opštine Blace, Topola, Čačak i region Župe na terenima ispod 400 metara nadmorske visine, zatim Aleksinac, Šabac, Prokuplje, Valjevo, Osečina gde se šljiva gaji uglavnom za plasman u svežem stanju. Podignut je veliki broj malih voćnjaka u formi vretena i to za sve sorte jer su proizvođači uvideli prednosti ovog uzgojnog oblika i dobijaju stabilniji rod i bolji kvalitet ploda. Kod uvođenja vretenastih formi sada veliku pometnju pravi pogrešna rezidba koja je u ovom slučaju specifična i ako se ne primeni, dobijaju se sitni plodovi i dolazi do alternativnog rađanja.

Komentari