Evo kako je bilo na savetovanju voćara u Gruži

Evo kako je bilo na savetovanju voćara u Gruži

Gotovo svi veliki i uspešni voćari iz naše zemlje i regiona, kao i stručnjaci sa fakulteta i instituta, ali i iz brojnih kompanija, okupili su se prošle subote u Ravnom Gaju, nedaleko od Gruže. Razlog ovako velikog i značajnog okupljanja bilo je savetovanje voćara u organizaciji kompanije „Gruža Agrar“.

 [youtube_embed url=“https://www.youtube.com/embed/U3ya7PdPcAM“ ratio=“16:9″]

Miroslav Nikolić, vlasnik kompanije „Gruža Agrar“, objasnio nam je koje je ovo savetovanje voćara po redu i s kojim ciljem je ono organizovano.

Predstavljene savremene tehnologije proizvodnje u voćarstvu na savetovanju voćara u Gruži

Zadovoljstvo mi je da po 6. put okupljamo najveću struku u praksi u Gruži. Ovde je danas više od 600 voćara iz mnogih krajeva Srbije i regiona, od Belorusije do Albanije. Mogao bih da kažem da je u proteklih 6 godina ovaj centralni deo Srbije i gružanski kraj napredovao u voćarstvu. Ovde su mali posedi, ali ljudi su počeli da podižu savremene intenzivne zasade, sa ujednačenom tehnologijom“, ističe Nikolić.
 

Savetovanje voćara u Gruži - ©Agromedia 

Primenjujemo tehnologije koje su inače poznate u svetu, a to znači da što je manji posed, mi gajimo sitniju i skuplju kulturu. Od kada naša kompanija posluje u gružanskom kraju, podignuto je više od 60 hektara raznih zasada, od maline, preko kupine, borovnice, jabuke, nektarine i drugih kultura“, dodaje on.

Subvencije za poljoprivrednu mehanizaciju

Iskreno, ja sam srećan i zadovoljan što voćarstvo u našem kraju ide u tom pravcu. Moj deda je govorio: ‘Sve je na svetu već izmišljeno’. Preostaje nam samo još da pratimo tehnologije, da učimo i da radimo“, zaključuje Nikolić.
 

Savetovanje voćara u Gruži - ©Agromedia 

Ovoliki broj voćara i stručnjaka na jednom mestu, u samom srcu Srbije, izgleda da je i predavačima dao dodatnu motivaciju da svako svoju temu obradi na najbolji i najzanimljiviji moguć način. Zato su podjednaku pažnju gostiju privukle ULO hladnjače, digitalne meteorološke stanice, nove tehnologije u proizvodnji sadnog materijala, kao i predavanja o biostimulatorima i mehanizaciji u voćarstvu, ali i o tehnologijama proizvodnje jabuke za istok i zapad Evrope.

Šta sve možete da uradite ako vaš traktor neće da upali

Profesor doktor Franci Štampar, sa Biološkog fakulteta u Ljubljani, objašnjava: „U biti nema razlike na tržištu. Kupci traže najbolju i najkvalitetniju robu, kako na zapadu, tako i na istoku. Recimo da na zapadu imamo malo dužu tradiciju i supermarkete koji primaju tačno određenu robu, koja je određene tvrdoće, razmere šećera i kiseline, veličine ploda i boje. To su glavne karakteristike. Rusi i istočna tržišta uglavnom traže sasvim istu robu. Traže da je jabuka bez mana, pravilne veličine i tvrdoće.
 

Ukoliko se primeni sve ono što struka nalaže, proizvođači šljive mogu postići veoma zavidne rezultate i pored mišljenja da je šljiva jedna od manje profitabilnih vrsta voćaka.

Profesor doktor Novica Miletić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, govorio je o povratku krvave vaši.

To je štetočina koja je odavno poznata. Međutim, zbog promena u primeni insekticida, od kada su u poslednje vreme odstranjeni neki otrovniji insekticidi, ostajao je prazan prostor za pojavu ove štetočine. Ona se već počela javljati u određenim voćnjacima i zato želimo da upozorimo voćare da tamo gde se ona pojavi, moraju na vreme da intervenišu odgovarajućim insekticidima“, ističe prof. dr Novica Miletić.
 

Savetovanje voćara u Gruži - ©Agromedia 

Najbolje je da se interveniše pre cvetanja. Ukoliko se krvava vaš pojavi tokom vegetacije ili blizu berbe, onda se teško suzbija i može da napravi probleme u vreme kada to nije potrebno, a to je pred berbu“, dodaje profesor.

Očekivano, Institut za voćarstvo iz Čačka na ovom savetovanju takođe je imao važnu ulogu, naročito kada je reč o unapređenju šljivarstva u Srbiji.
 

Kupci traže najbolju i najkvalitetniju robu, kako na zapadu, tako i na istoku.

Kao što znate, šljiva je najzastupljenija vrsta voća u našoj zemlji, iako vlada mišljenje da ona nije profitabilna kao neke druge vrste. Međutim, moram da kažem da ne mora da bude tako, naročito zato što agroekološki uslovi u našoj zemlji i te kako pogoduju razvoju šljivarstva. Takođe, važno je da se primene odgovarajuće agrotehničke mere i izabere zdrav sadni materijal, u zavisnosti od toga šta proizvođači žele, sveže šljive, sirovinu za sušenje, rakiju ili neki drugi vid prerade“, navodi dr Milan Lukić sa Instituta za voćarstvo u Čačku.

U zavisnosti od toga trebalo bi se odlučiti i za odgovarajući način gajenja, rastojanje sadnje, pravilan izbor sortimenta, negu i održavanje zasada. Ukoliko se primeni sve ono što struka nalaže, proizvođači šljive mogu postići veoma zavidne rezultate i pored mišljenja da je šljiva jedna od manje profitabilnih vrsta voća“, dodaje dr Lukić.
 

Savetovanje voćara u Gruži - ©Agromedia 

Podneblje i agroklimatski uslovi u našoj zemlji su bogom dani za voćarsku proizvodnju. Uz to, imamo i bogato iskustvo i tradiciju u gajenju raznih vrsta kao što je, na primer, šljiva. Malinari su osvajanjem liderske pozicije na svetskoj listi u proizvodnji ovog voća dokazali da postoji volja za napredovanjem, ali i takmičenjem, a voćari na ovom savetovanju uverili su nas da nam ne nedostaje ni želja za novim znanjima.

Jedino što fali, izgleda da je još malo novca, koji bi pojedincima pomogao da idu u korak sa svetskim standardima, ali to je već u rukama Ministarstva poljoprivrede i opštinskih vlasti, koje bi ovakve potencijale trebalo da prepoznaju.

Sagovornici:
Miroslav Nikolić, „Gruža Agrar“
prof. dr Franci Štampar, Biološki fakultet u Ljubljani
prof. dr Novica Miletić, Poljoprivredni fakultet u Zemunu
dr Milan Lukić, Institut za voćarstvo Čačak
Milan Perić, voćar iz Kragujevca
Marin Rakić, voćar iz Pančeva  
Dejan Milutinović, voćar iz Kruševca

Pratite nas

PODELITE VEST

Tagovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

Izdvajamo

Prethodna
Sledeći

Povezane vesti

Najčitanije vesti

×

Prijavite se na newsletter

Saznajte prvi sve aktuelnosti