Ekspanzija zasada lešnika u Šumadiji

Lešnik u Šumadiji postaje sve popularniji. Ranije ga nije bilo u zasadima, već se gajio sporadično u domaćinstvima za sopstvene potrebe. Danas, prema podacima Poljoprivredne savetodavne stručne službe u Kragujevcu, na području Šumadije u pripremi je preko 30 novih hektara zemljišta za sadnju lešnika. Dobra cena na tržištu i minimalna primena hemijske zaštite bili su odlučujući faktori zbog kojih se sve više poljoprivrednika odlučuje da zasadi lešnik.
 

Lešnik - © Foto: Biljana Nenković

 

Vasa Vezmarević u selu Lužnice kod Kragujevca gaji lešnik na površini od jednog hektara na kome je zasadio oko 500 sadnica. Ovaj ekonomista po struci nikada ranije nije imao dodira sa selom, pa ni sa gajenjem lešnika. Jedino je, kaže, u dvorištu u Lapovu, gde je živeo, imao je jedan žbun. On je rađao svake godine, pa kada je Vasa otišao u penziju i kupio imanje u Lužnicama, odlučio je da ispita mogućnosti ove voćke.
 

Vasa Vezmarević - © Foto: Biljana Nenković

Računao sam da je oko lešnika malo posla. I zaista je tako. Lešnik nije mnogo zahtevan, nije potrebna preterana zaštita. Drugo, lakše se prodaje nego drugo voće, može da se čuva preko cele zime. U ovoj fazi jedan žbun daje 5 kilograma lešnika. Pomnožite to sa 500 sadnica i dobićete dobru količinu. Izgleda da je isplativo. Tek sam počeo, ali izgleda da će biti dobro“, priča Vasa Vezmarević, odgajivač lešnika iz Lužnica.
 

Lešnik nije mnogo zahtevan, nije potrebna preterana zaštita. Drugo, lakše se prodaje nego drugo voće, a može da se čuva preko cele zime.

Ovo nije jedini zasad lešnika u Šumadiji. U Krćevcu postoji još jedan pod punim agrotehničkim merama. U Poljoprivrednoj savetodavnoj stručnoj službi u Kragujevcu navode da je trenutno preko 30 hektara zemlje spremno za sadnju lešnika. Pojedine parcele su i do 8 hektara.
 

Leskar - © Foto: Biljana Nenković

Violeta Petrović Luković, savetodavac u PSSS Kragujevac, kaže da je lešnik vrlo interesantan za konditorsku industriju i upravo iz tog razloga su se proizvođači opredelili za njega.

Ne zahteva nikakvu zaštitu, ali naravno moraju da se primenjuju agrotehničke mere, koje se odnose za održavanje zemljišta i orezivanje žbunova. Interesantno je da u zasadu mora da ima 4-5 sorti, jer u različito vreme cvetaju muški i ženski cvetovi. To vreme mora da se uskladi kako bi došlo do oprašivanja i dobrog roda“, navodi Violeta Petrović Luković.
 

U zasadu mora da ima 4-5 sorti, jer u različito vreme cvetaju muški i ženski cvetovi. To vreme mora da se uskladi kako bi došlo do oprašivanja i dobrog roda.

Kod gajenja lešnika mora da se vodi računa o vazdušno-vodnom režimu same krošnje, odnosno da se ne dozvoli pojava većeg broj izdanaka. Lešnik ne voli zbijena i teška zemljišta, a pre sadnje preporučuje se podrivanje. Takođe, ne preporučuju se parcele sa visokim podzemnim vodama koje guše sadnicu. Kiselost zemljišta trebalo bi da bude iznad 5.5 pH vrednosti. Količina roda po žbunu zavisi od starosti zasada, koji punu rodnost dostiže posle pete godine.

Trenutno, prinos je 4 do 5 kilograma po žbunu, ali to može da bude i više“, objašnjava Violeta Petrović Luković, savetodavac za voćarstvo.
 

Vasa Vezmarević prebira rod lešnika - © Foto: Biljana Nenković

Ove godine cena krcanog lešnika bila je od 700 do 800 dinara po kilogramu i to je jedan od bitnijih razloga za formiranje novih zasada u Šumadiji.

Sagovornici:
Vasa Vezmarević, odgajivač lešnika, Lužnice
Violeta Petrović Luković, savetodavac u PSSS Kragujevac
Foto: Biljana Nenković

 

 

Komentari