U zasadima lešnika prinos je svake godine sve veći, cena je uvek dobra, a kupci su zagarantovani. Zato, ukoliko imate malu površinu zemljišta, sigurno je da postoje razlozi da razmislite o gajenju ovog jezgrastog voća. Danas vam otkrivamo samo neke od prednosti sadnje lešnika, veoma neuobičajene voćarske kulture.
Dragan Đurić, voćar iz Velike Plane, iako nije planirao da se bavi proizvodnjom lešnika, danas ima velik i moderan zasad i veoma je zadovoljan svojim poslom. Od njega smo saznali kakva ulaganja zahteva ova kultura, koje su sorte lešnika otporne, ali i koliko možete da zaradite na samo jednom stablu lešnika, s obzirom na to da je cena ovog jezgrastog voća uvek dobra.
Možda vas zanima
Recite nam za početak koliko je star ovaj zasad i na kojoj površini je podignut?
„Zasad sam podigao na površini od jednog hektara, 2008. godine. Ukupno je ovde oko 700 sadnica lešnika.“
Gde ste nabavljali sadni materijal?
„Sadni materijal smo kupili u jednom rasadniku u okolini Šapca. U to vreme, nismo ni želeli da se bavimo gajenjem lešnika, imali smo neke druge planove. Međutim, pošto se njihova realizacija malo iskomplikovala, gotovo smo preko noći odlučili da podignemo ovu plantažu. Sada bih mogao da kažem da to nije bila pogrešna odluka, naprotiv, bila je odlična.“
Koliko može da se proizvede lešnika po jednoj biljci u zasadu poput vašeg?
„Moj zasad trenutno je u 8. godini, a lešnik pun rod dostiže tek u 11. ili 12. godini. Prošle godine imao sam rod od oko tri kilograma lešnika po stablu. Govorim o rodu sa ljuskom, očišćenog lešnika je, naravno, znatno manje. U 12. godini taj rod bi trebalo da bude duplo veći, dakle oko 6 kilograma lešnika po stablu.“
Koliko je prošle godine koštao kilogram lešnika?
„Kilogram je bio od 1.700 dinara do 2.000. Ove godine lešnik košta od 900 do 1.000 dinara po kilogramu, ali je i to solidna cena.“
Prošle godine kilogram lešnika koštao je od 1.700 do 2.000 dinara.
Solidna je, ja bih rekao, ako omogućava zaradu u odnosu na ono što je uloženo. Kolika su ulaganja u zasadu lešnika?
„Ako se uračuna kompletna zaštita, dakle 6 prskanja godišnje, đubrenje i navodnjavanje, ulaganja su oko 700 evra po hektaru.“
Govorite o tretiranju, pa bih vas pitao da li je lešnik otporna biljka?
„To zavisi od sorte. Sitnije sorte su otpornije, ali neke kao što su romana, halski džin i druge krupnije, zahtevaju veliki broj tretmana, čak i više od 6. Kod ovakvih sorti jeste prednost to što daju veći prinos, ali zato imaju nežnu ljusku i prilično su neotporne. To bih mogao da kažem da im je mana.“
Kakvo je tržište lešnika u našoj zemlji? Pretpostavljam da nije problem da se lešnik proda, ipak je to deficitarna roba u Srbiji?
„Prodaja nije problem. Mi imamo stalnog kupca, a to je ‘Slatko srce’.“
Da li prodajete lešnik odmah nakon berbe, ili ga čuvate i čekate bolju cenu?
„Mi ga prodajemo odmah nakon berbe. Prosuši se malo, oko 15 do 20 dana i odmah ide u prodaju, na krckanje i čišćenje.“
U zasadima lešnika prinos je svake godine sve veći, cena je uvek dobra, a kupci su zagarantovani.
U kojoj se trenutno fazi nalazi lešnik?
„Lešnik je trenutno u fazi precvetavanja. Zaštita bakrom i dezinfekcija je već urađena, ostaje još da uradim zaštitu nekim insekticidom.“
Dakle, iako vam proizvodnja lešnika nije bila u planu, moram da kažem da ovaj zasad sada veoma lepo izgleda.
„Imali smo probleme prve dve ili tri godine, dok nismo naučili kako da ih u ovom poslu rešimo. U tome su nam mnogo pomogli stručnjaci iz poljoprivredne apoteke iz našeg kraja. Na primer, veliki problem imali smo sa botritisom, ali smo ga potpuno iskorenili.“
Šta biste rekli ljudima koji razmišljaju da li da se upuste u ovakvu proizvodnju?
„Ako se seju ratarske kulture na maloj površini, ne može da se očekuje zarada. Zato nama koji nemamo mnogo zemlje preostaje voćarstvo ili povrtarstvo. Lešnik je u tom slučaju odlično rešenje.“
Sagovornik:
Dragan Đurić, voćar iz Velike Plane
Komentari