Svet poljoprivrede Prodavnica

Dunja odlična za osvežavanje vazduha, rakiju i zimnicu

Dunja je veoma cenjena voćarska kultura, kako za ravljenje zimnice tako i za pravljenje rakije. Sve što treba da znate  o gajenju dunje možete saznati u daljem tekstu.

Dunje - © Pixabay

Dunja je uglavnom zastupljena u vidu nekoliko stabala u dvorištima dok samo retki voćari imaju zasade veće od jednog hektara. Koristi se za pravljenje sve popularnije rakije “dunjevače“, koja postiže visoku cenu na tržištu, te za liker, sok, džem, žele, marmeladu, slatko.

Ovo jabučasto voće cveta krajem aprila ili početkom maja, zbog čega retko strada od kasnih prolećnih mrazeva.

Uslovi gajenja 

Osetljivija je na niske zimske temperature od jabuka i krušaka, podnosi kraće vreme do -30°C, a pošto je voćka toplijeg podneblja, odgovaraju joj toplija leta, ali uz obezbeđeno navodnjavanje. Ne podnosi, kao i ostalo voće, zabarena područja. Što se tiče pH vrednosti najbolje uspeva na slabo kiselim zemljištima, sa sadržajem humusa oko tri odsto, po čemu se ne izdvaja u odnosu na ostalo jabučasto voće. Voćarima koji nameravaju sadnju više biljaka preporučuje se da obavezno obave analizu zemljišta.

Kitnikez – najstariji vojvođanski slatkiš od dunja

U našim područjima, što se tiče sortimenta, najviše je zastupljena leskovačka i vranjska dunja koje se međusobno oprašuju. Za dunju, najbolja podloga je beli glog. Dunja počinje da rađa od druge godine, a puni rod trebalo bi da daje od četvrte godine. Razmaci sadnje, u redu su 3,5-6 metara, a između redova, 4-6 metara. Uzgojni oblici, najpovoljniji za dunju, su piramidalni i okruglasti oblik krošnje, a u većim zasadima, preporučuje se vretenasti grm, sa principima rezidbe sličnim kod uzgoja jabuka i krušaka.

Dunja - © Pixabay

Đubrenje bi trebalo da se obavlja u skladu sa uputstvima stručnjaka ali nema većih razlika u odnosu na jabuku i krušku što se tiče primene stajnjaka, KAN i NPK đubriva.

Prilikom berbe mora se obratiti pažnja na plod, odnosno, da se ne pritiska jako jer, kao i kod ostalog jabučastog voća, dolazi do bržeg propadanja ploda, naročito na mestima koja su oštećena i nagnječena.

Oprašivanje ključno za dobar rod dunje

Dunja je osjetljiva na bakterijsku palež Erwiniu amylovoru i Moniliu, odnosno, sušenje cvetova, listova i mladara. Od insekata najviše je napadaju smotavac jabuka i breskvi.

Domaćice vole dunju zato što žuti plodovi stajanjem u prostorijama šire prijatan miris ali se, za preradu, preporučuje berba plodova koji nisu potpuno žuti jer oni u sebi sadrže više pektina. Berba se obavlja od rane jeseni pa do kraja decembra.

Tekst je originalno objavljen u magazinu Agro Planeta

Autor: Bojan KECMAN, dipl. inž. polj.

(Resor za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi RS)

Komentari