Dobar rod jagode, ali kvalitet loš

Niz problema je pratio proizvodnju jagoda ove godine. Rod iako je dobar, cena je niska zbog lošeg kvaliteta. Jedina nada za bolju proizvodnju i ostvarivanje interesa voćara je udruživanje.

Jagode © Wikimedia

Pravilo je, da posle par dobrih godina, dođe neke i loše. Nažalost to se pravilo potvrdilo i ovog puta pa smo imali solidan rod pa čak i odličan, ali zbog loših vremenskih uslova i pojave bolesti ploda, dobili smo lošiji kvalitet koji je opet loše uticalo na cenu jagode pa smo svi u lancu bili nezadovoljni. Takođe se potvrdilo da kada izostanu kupci iz Rusije izostane i dobra cena.

Površine pod jagodom su povećane za 20%, pa čak i više zbog dobre cene u prethodnim godinama, obezbeđenog plasmana preko ozbiljnih kupaca pre svega iz Rusije, kao i zbog podrške Ministarstva poljoprivrede i životne sredine za nabavku regresiranog sadnog materijala i povraćaja za nabavku plastenika i staklenika.

Ovako ranu godinu ne pamte ni naši najstariji sugrađani pa smo imali situaciju da krajem maja meseca nismo imali jagodu u polju. Ovu proizvodnu godinu pratilo je niz problema u proizvodnji.

Proizvođači repromaterijala su podigli cene tako da je subvencija opštinske uprave Valjeva tj. novac koje je obezbedilo javno preduzeće koje se bavi poljoprivredom i ulaganjem u poljoprivredu „Agrorazvoj“ Valjevo, za nabavku folija i kompletne opreme za navodnjavanje u iznosu od 100.000 din/plasteniku, tj. 50 % za nabavku sistema za navodnjavanje, došlo u pravom trenutku. Međutim dobra cena i prinosi jagode iz plastenika su nadoknadile narasle troškove proizvodnje.

Cena je krenula sa 300 din/kg. i na kraju se zaustavila na 140 din/kg. pa možemo reći da su naši jagodari koji su se opredelili za proizvodnju jagode u zatvorenom prostoru prošli jako dobro pogotovo ako kažemo da je prinos pojedinih sorti išao i do 25 t/ha.

Nažalost, proizvođači sa otvorenog nisu bili te sreće jer ih je u vreme zrenja jagode pratilo kišovito vreme u kom su bujali korovi i borba protiv njih je bila veoma teška i skupa. Kiša i sunce su se svakodnevno smenjivali a to su idealni uslovi za razvoj bolesti poput antraknoze jagode, raznih viroza i truleži plodova.

Neubrane jagode © Pixabay

Sve to je doprinelo da ove godine dobijemo jagodu lošijeg kvaliteta. Domaćini koji nisu ispratili zaštitu do kraja, su na kraju imali desetkovane prinose, posebno kod sorti Alba, Rumba, Roksana i Maja. Kleri i Senga sengana su opet pokazali najbolje rezultate.

Dobar izbor sorti je od izuzetne važnosti za dobre prinose.

Jagodari kolubarskog kraja su podelili gorku sudbinu sa jagodarima Srbije s tim što se u valjevskom kraju a pogotovu na pijacama Valjeva jagoda nešto bolje prodavala pa je za konzum išla oko 120 – 150 din. (blizina TA Obrenovac i kopova Kolubare) dok se jagoda u otkupu kod nas plaćala oko 110 din, a u Srbiji od 60 – 90 din. Prinosi su bili solidni i zahvaljujući pre svega krupnoći ploda imali smo prosečne prinose od 20 t /ha što i nije loše.

Na kraju šta reći o ovoj godini? Loša ili dobra, od toga naš proizvođač baš ništa nema. Samo ukrupnjavanje proizvodnje, udruživanje u bilo kakav vid zadruge ili udruženja vodi boljitku tj. kao veliki smo neko i nešto na tržištu i naša se reč onda mora slušati. Ovako, kada svako od nas radi i prodaje robu samo za sebe postajemo laka „meta“ svih kako otkupljivača kod nas tako i kupaca iz inostranstva.

Dipl. ing. Srđan Stanojlović

Izvor: PSSS

Komentari