Zahvaljujući kojoj štetočini je nastalo kalemarstvo?

Kalemarstvo je kao zanat i veština nastalo zahvaljujući običnoj bubi – filokseri. Naime, filoksera je štetočina, insekt koji je prenet iz Severne Amerike u Evropu i koji je uništio pitome evropske vinograde u periodu od polovine 19. do polovine 20. veka. Ovaj insekt napada koren vinove loze i dovodi do sušenja. Da bi se vinogradarstvo u Evropi spasilo, moralo se preći na kalemljenje evropske loze, a kao podloga je korišćena američka divlja loza, jer je primećeno da je ona razvila otpornost na ovog insekta.
 

Kalemovi - © Foto: Biljana Nenković 

Ova nesreća za vinogradare, koja se slobodno može nazvati kataklizmom, dovela je do pojave kalemarstva. Velika Drenova i čitav kraj oko Trstenika, video je tu svoju šansu. Još od 1903. godine osnivane su i Kalmeraske zadruge preko kojih je išao plasman proizvoda. Nekada se bukvalno svaka kuća bavila kalemarstvom, i u bivšoj Jugoslaviji skoro da nema vinograda ili voćnjaka bez sadnica iz ovog kraja.
 

Godišnje se iz Velike Drenove i desetak okolnih sela isporuči preko 10 miliona loznih kalemova i sadnica šljiva, krušaka, jabuka, kajsija, dunja, širom Srbije i sveta.

Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka ova proizvodnja doživela je neverovatan uspeh, kada su kalemovi izvoženi u tadašnji Sovjetski Savez. Čak 60 miliona sadnica je godišnje odlazilo iz ovog kraja u Rusiju. Ovaj bum prekinuli su raspad Jugoslavije i međunarodne sankcije, kada je kalemarstvo u Srbiji pretrpelo težak udarac. I pored toga, ljudi u ovom kraju i dalje neguju ovo zanimanje. Manje ih je na broju, ali ne odustaju.

 

Saša Čolić, kalemar - © Foto: Biljana Nenković

 

Godišnje se iz Velike Drenove i desetak okolnih sela isporuči preko 10 miliona loznih kalemova i sadnica šljiva, krušaka, jabuka, kajsija, dunja, širom Srbije i sveta. Proizvodnja je dugotrajna, i svi oni koji misle da vinograd i voćnjak nastaju kada zasadite sadnice u zemlju, prevarili su se.

Vodič za uspešno kalemljenje biljaka

Da bi ste dobili jedan lozni kalem koji će vinogradar posaditi, potrebno je dve godine. Podloge najpre rastu godinu dana na njivi. Onda se seku i donose kući. Skraćuju se na 50 centimetara, skinu se svi pupoljci, kasnije pred samo kalemljenje krati se deo do zgloba, gde loza treba da pusti koren, i onda kreće kalemljenje. Kad se loza okalemi, stavlja se u sratifikal, odnosno izvodi se na temperaturi od 35 stepeni. Zatim sledi hlađenje. Loza provede još jednu sezonu u trapu pre nego što krene isporuka kupcima“, kaže Saša Čolić, po obrazovanju istoričar i kalemar, u čijoj porodici ta tradicija traje duže od jednog veka.

 

Lozni kalemovi - © Foto: Biljana Nenković

Domaći lozni kalemovi su minimum dvostruko jeftiniji od onih iz Evrope, a stručnjaci sa fakulteta i ministarstva slažu se da su razlike vrlo male i da ne zaostajemo u kvalitetu. Zato kalemovi iz Velike Drenove odlaze u Rusiju, sve bivše zemlje Sovjetskog saveza, Moldaviju, bivše jugoslovenske republike, a u poslednje vreme pojavljuju se i Arapi kao kupci.
 

Da bi ste dobili jedan lozni kalem koji će vinogradar posaditi, potrebno je dve godine.

Zato kalemovi iz Velike Drenove odlaze u Rusiju, sve bivše zemlje Sovjetskog Saveza, Moldaviju, bivše jugoslovenske republike, a u poslednje vreme pojavljuju se i Arapi kao kupci.

Trsteničani će i ove godine piti vino izuzetnog kvaliteta
 

Saša Čolić, kalemar iz Velike Drenove - © Foto: Biljana Nenković

Za dan može da se nakalemi oko 2.500 podloga. Veštiji, iskusniji i brži mogu i do 5.000 dnevno. Kalemarstvo se uči od malih nogu. Kao deca smo išli od kuće do kuće i kalemili. Nijedan domaćin ne odbija decu, jer se podrazumevalo i težilo da ova veština opstane. Jedino su se plašili da se ne posečemo oštrim kalemarskim alatom“, kaže naš sagovornik, Saša Čolić.

Sagovornik: Saša Čolić, kalemar iz Velike Drenove
Foto: Biljana Nenković

Komentari