Organizacija za poljoprivredu i hranu Ujedinjenih nacija (FAO) sprovodi projekte čiji je cilj da omogući porodicama u ruralnim sredinama da ostvare osnovnu ili dodatnu zaradu. Na taj način ih podstiče da se bave proizvodnjama ili uslugama koje je moguće ostvariti u kućnim uslovima bez previše ulaganja. Jedna od preporuka je i proizvodnja meda i pečuraka.
Posebno se preporučuje uzgoj gljive bukovače koja brzo i lako plodonosi, a proizvodnja može da se organizuje i u malom prostoru. Stručnjaci FAO napominju da te gljive plodonose nekoliko meseci tokom kojih se obavlja berba, a nakon toga trebalo bi ih zameniti novim.
Možda vas zanima
Gajenje lekovitog bilja – mogućnost za veću zaradu
Takva proizvodnja je pogodna da se kombinuje sa još nekim poslom ili aktivnošću na gazdinstvu, jer ne zahteva veliko angažovanje. Kako u FAO navode, proizvodnjom bukovače lako mogu da ovladaju i potpuni početnici. Takođe, ova gljiva može uspešno da raste i razvija se na različitim podlogama.
Tartufi – najskuplje gljive na svetu!
Kada se počelo s organizovanom proizvodnjom bukovače, kao podloga su se koristile oblice drveća. Sada se, u zavisnosti od toga o kojem delu sveta je reč, upotrebljava pšenična i pirinčana slama, iverica i drugi materijali koji su bogati celulozom.
Na ove podloge seje se micelija, a zatim se pakuje u vreće. One se smeštaju na prohladno i mračno mesto i ostave da micelija proraste. Nakon prorastanja otvaraju se rupe na vrećama kako bi se formirala krupna plodonosna tela. Razvijene gljive se beru i spremne su za prodaju.
Otkrijte blago homoljskog kraja – gljive
Međutim iz FAO organizacije upozoravaju i na neke negativne odlike ovih gljiva. Naime, njihov rok upotrebe najkraći je u poređenju sa drugim gajenim vrstama. Isto tako, prilikom odlaganja na policama podložne su razvoju bakterioza i infekcija mikrogljivama.
Saznajte kako da na pravi način konzervirate pečurke
Neki ljudi su alergični na spore bukovače koje se oslobađaju tokom plodonošenja. Iz tog razloga se preporučuje da oni koji se odluče za ovu proizvodnju, a ispolje alergijsku reakciju obavezno nose maske. Zaštitne maske mogu se nositi i preventivno.
Svi projekti koje FAO sprovodi imaju zajedničku nameru da pomognu održivi razvoj ruralnih sredina uz očuvanje njihove autentičnosti i životne sredine.
Autor: A. Milić
Tekst je originalno objavljen u časopisu Poljoprivrednik, br. 2606.
Komentari